Teška saobraćajna nesreća dogodila se u ataru sela Mramorje na putu Priboj – Uvac kada je usmrtio 74-godišnju ženu pešaka.
Posle nesreće vozač se nije zaustavio nego je dodao gas i produžio u nepoznatom pravcu. Policijska potraga je u toku.
(Kurir.rs/TV Pink)
U mišljenju se navodi da je osporavanjem bosanskog jezika kao maternjeg jezika bošnjačke zajednice Programski savjet RTS-a prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima.
Povjerenica je preporučila Programskom savjetu RTS-a da ubuduće poštuje Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima koju je Srbija ratifikovala 2005. godine i čije se odredbe primjenjuju i na bosanski jezik.
U dopisu dostavljenom Bošnjačkom nacionalnom vijeću, Povjerenica također preporučuje da Programski savjet RTS-a sa mišljenjem Povjerenice upozna Upravni odbor RTS-a, generalnog direktora te glavne i odgovorne urednike u javnom servisu.
Bošnjačko nacionalno vijeće uputilo je u julu ove godine pritužbe Zaštitniku građana i Povjerenici za zaštitu ravnopravnosti na zaključak Programskog savjeta Radio televizije Srbije kojim je odbijen zahtjev za formiranje redakcije na bosanskom jeziku.
U pritužbama je istaknuto da je Programski savjet RTS-a svojom odlukom o odbijanju osnivanja redakcije na bosanskom jeziku, pritom negirajući postojanje maternjeg jezika Bošnjaka, povrijedio zakonima garantovana prava pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice.
Bošnjačko nacionalno vijeće je zatražilo osnivanje redakcije na bosanskom jeziku pri RTS-u je i to na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina kao i nužnosti za ostvarenje javnog interesa u oblasti informisanja.
Sandžak PRESS
U noći između 23. i 24.avgusta u Prijepolju je bačen otrov na ulice, pri čemu je najmanje 13 pasa otrovano, prema informacijama FB stranice Grad Prijepolja. Prenosimo i fotografije objavljene na stranici, koje su slali zabrinuti građani.
Trovanje životinja, u ovom slučaju pasa, je krivično delo kažnjivo Zakonom za koji preti zatvorska kazna od godinu dana! Ipak, pitamo se – da li je razlog ostrašćenosti trovača što se Zakon u ovoj državi i ne primenjuje?
Svakodnevno smo svedoci trovanja jadnih životinja na ulicama. U Beogradu gotovo da nema dana da se ne pojavi informacija o otrovanom psu ili upozorenje o bačenom otrovu.
Masovno trovanje ne samo pasa već i ptica, desio se nedavno u Pančevu (detaljnije).
Na internetu možete čitati o trovanju pasa u Novom Sadu, Sokobanji, Mladenovcu, Vrdniku, Priboju, Kuršumliji, Leskovcu, Lebanu, Sevojnu, Kosovskoj Mitrovici, Subotici i tako dalje!
O mentalnom zdravlju tih (ne)ljudi nećemo da polemišemo. Sigurno ćemo pitati nekog psihijatra da nam objasni kakav to čovek može da stavi otrov u hranu, spusti je na javnu površinu (na dohvat i životinja i ljudi, naročito dece) – a onda da ode kući i mirno spava?
Životinja se ne može lišiti života na javnim mestima. Lišavanje života životinje se može isključivo obaviti na human način – koji prouzrokuje trenutnu i sigurnu smrt, tvrdi Zakon o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009) u članu 16 i 17.
I? Pa ništa – trovanje pasa NA JAVNIM MESTIMA na način na koji PSI UMIRU SPORO, DUGO I U NAJGORIM, prolazi POTPUNO NEKAŽNJENO!
Kao da neko prećutno dozvoljava iživljavanje nad životinjama i štiti ubice. “Treba pooštriti kazne u Zakonu”. U redu, ali samo to nije dovoljno! Problem je što se Zakon NE primenjuje!
Zabranjeno je upotrebljavati otrove i druga hemijska sredstava koja izazivaju bol, patnju i smrt životinja (Zakon o dobrobiti životinja, član 7).
Ubijanje i zlostavljanje životinja
Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine (Krivični Zakonik, član 269).
Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine (Krivični Zakonik, član 269).
Krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine
Izazivanje opšte opasnosti
Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (Krivični Zakonik, član 278).
Nabavljanje (i izrađivanje) sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela
Ko oružje, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kao i sredstva potrebna za njihovo pravljenje ili OTROV za koje zna da su namenjeni za izvršenje krivičnog dela izrađuje, nabavlja ili drugom omogućava da do njih dođe, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina (Krivični Zakonik, član 347).
Zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja
Ko kakvom škodljivom materijom zagadi hranu ili vodu koje služe za ishranu ili napajanje životinja i time dovede u opasnost njihov život ili zdravlje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. (Krivični Zakonik, član 273).
Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko kakvom škodljivom materijom zagadi vodu u ribnjaku, jezeru, reci ili kanalu ili poribljavanjem iz zaraženih voda prouzrokuje opasnost za opstanak riba ili drugih vodenih životinja (Krivični Zakonik, član 273).
Dvoje otrovanih pasa bačeno u reku Lim, u centru Prijepolja (25.avgust).Dakle, Zakon postoji – niko ne odgovara.
Ko kaže „osuđujem masovna trovanja pasa, ALI…“ – nije čovek. Nema „ali“ gospodo draga. Ili osuđete i gnušate se ovakvog zločina ili ste na strani ubice. Ako mislite da imamo problem sa psima na ulici – imamo naravno, niko ne kaže da nemamo! Da li postoji rešenje?
Naravno da postoji! O tome smo pisali (detaljnije). To što država ne reaguje, što se lokalna uprava nikad ne oglašava i ne traži krivce, što se Zakon nekažnjeno krši, što niko ne postupa po tom istom Zakonom, što se takvim sistemom trovačima „daje dozvola“ za nastavak trovanja – sve to NE znači da treba da budemo ubice!
Prijavite trovače, budite ljudi.
Za Grad Prijepolje, Redakcija Djole Dog – www.djole.dog
Hag — Vrhovni sud Kraljevine Holandije danas je potvrdio raniju odluku po kojoj je Holandija odgovorna za smrt 350 Srebreničana u julu 1995. godine, prenosi Klix.ba.
Ubijeni Srebreničani za koje Holandija snosi odgovornost isterani su iz baze holandskog bataljona UN-a 13. jula 1995. nakon čega su likvidirani, podseća taj portal.
Današnja presuda je konačna, odnosno pravosnažna presuda najvišeg sudskog organa u Holandiji, a donesena je nakon žalbe predstavnika porodica ubijenih u u Srebrenici na zaključak po apelaciji iz 2017. godine na istovetnu presudu Okružnog suda u Hagu iz 2014. godine.
I tada je Holandija proglašena odgovornom za smrt Srebreničana u razmeri od “30 odsto” sa zaključkom kako “nije sigurno” da bi ubijeni uspeli da prežive i da su ostali u bazi holandskog bataljona.
Klix.ba ističe da je tom odlukom Holandija oslobođena odgovornosti za stradanje Srebreničana koji nisu bili unutar baze Holandskog bataljona, stacioniranog u Potočarima.
Prema toj presudi, Holandija je dužna da isplati odštetu porodicama žrtava, ali sam iznos odštete nije preciziran.
Istovremeno, država Holandija je podnela žalbu po istom predmetu, ali sa zahtevom da se kraljevina oslobodi odgovornosti za događaje iz jula 1995. godine, kada je
Vojska Republike Srpske ušla u Srebrenicu. Građani su potom zatražili zaštitu u bazi holandskog bataljona UN-a, s obzirom na to da je do tog dana Srebrenica bila zaštićena zona UN.
Zaštita im nije pružena, deca i žene su odvojeni od muškaraca nakon čega su poslati na teritoriju pod kontrolom Armije RBiH, a muškarci su zadržani i usledila je masovna likvidacija zatečenih, ali i onih koji su naknadno zarobljeni prilikom bežanja prema slobodnoj teritoriji.
Izvor KLIX.BA
Predsednik opštine Priboj, Lazar Rvović, potpisao je u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija ugovor vredan 11 miliona dinara. Radi se o projektu izgradnje auto kampa sa pratećim sadržajem na Potpećkom jezeru.
Projektom su predviđeni radovi na izgradnji turističkog kompleksa, koji podrazumevaju izgradnju auto kampa sa savremenim priključcima, izgradnju kafe-restorana kao i dva apartmana. Uz sve to, planirana je i izgradnja pristupne saobraćajnice. Prethodno je na Potpećkom jezeru u dve faze građeno Ribarsko naselje, čija je izgradnja takođe finansirana iz sredstava Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Dobijanjem jednog ovakvog turističkog kompleksa, Priboj će se na mapi svrstati u red turističkih destinacija koje nude i nesvakidašnje sadržaje, a koji su prvenstveno primamljivi ljubiteljima prirode i kamperima iz inostranstva.
PP Media
Atletičari Novog Pazara Elzan Bibić i Amela Terzić nastupiće sutra na 24. Prvenstvu Balkana u dvorani za seniore i seniorke u Istanbulu, gde će se takmičiti u disciplini 1.500 metara.
Prva će na stazu Terzić, čija trka startuje u 16.55, dok je za 17.10 planiran nastup Bibića.
Na spisku selektora reprezentacije Srbije Edina Zukovića nalaze se i dvojica bacača kugle, Sjeničanin Asmir Kolašinac i Armin Sinančević iz Prijepolja, koji će na borilište u subotu od 14.20.
Srbiju će u Istanbulu predstavljati osam atletičara i sedam atletičarki.
M. Minić, RTV NP
Više od 25 kuća u pribojskom naselju Glišina voda ugroženo je klizištem koje se pokrenulo zbog otapanja snega. Brdo na kome su kuće počelo je da se obrušava i preti da zatrpa barsku prugu i magistralu ka Sarajevu.
Višedecenijski problem Glišine vode, naselja uz magistralni put između starog i novog dela Priboja, ponovo je aktuelizovano u noći između srede i četvrtka kada je otapanje snega ponovo pokrenulo klizište.
Ne samo da je ozbiljno ugroženo više od 25 kuća smeštenih na brdu koje se obrušava, već i put drugog reda Bistrica – Priboj na magistrali prema Sarajevu i barska pruga. Ne preduzme li se nešto hitno, alarmirali su juče iz Priboja, odron bi u ponor mogao poneti čitavo naselje i zatrpati dve vitalne saobraćajnice. Pritom i prekinuti snabdevanje vodom grada, jer se cevovod vodovoda nalazi takođe uz magistralu, i onemogućiti prilaz zdravstvenim ustanovama.
U sredu uveče se sa Glišine vode na magistralu, uz koju je, sa druge strane, trasirana pruga, ponovo obrušilo stenje. Na ovom putu, upravo zbog pretnje od odrona, od marta prošle godine saobraćaj se odvija samo jednom trakom. Klizište je proširilo pukotine na potpornom zidu toliko da se u njih može uvući čovek.
– Stanje je alarmanto i zahteva hitnu reakciju, jer sneg nastavlja da se topi i preti da pokrene nove odrone. Klizište se, da bi bila sprečena katastrofa, što pre mora sanirati. Naše službe su na terenu i prate razvoj situacije, čekamo državne organe da nešto odmah preduzmu – kazao je za “Blic” Boris Mrdović, načelnik Štaba za vanredne situacije u Priboju.
Lokalna samouprava, napominje on, niti je nadležna niti sposobna da sanira klizište. Kretanje tla na Glišinoj vodi, ukazuje Mrdović, počelo je po izgradnji pruge Beograd – Bar 1974. godine, a vremenom je problem postao sve izraženiji do te mere da preti da čitavo naselje ponese u ambis.
– Republički sekretarijat za saobraćaj i veze još 1991. tražio je od “Železnica Srbije” da sačine projekat sanacije klizišta Glišina voda, ali to nije urađeno. Četiri godine kasnije Železnička inspekcija naredila je da se sačini projektna dokumentacija sa saniranje, ali ni od toga nije bilo ništa. Inspekcija je iste zahteve ponovila 2009. i 2011, ali Železnice opet nisu reagovale – prenosi Boris Mrdović.
Sprema se evakuacija
Ako se nastavi klizanje zemljišta, dodaje on, domaćinstva sa Glišine vode će biti evakuisana. Ipak, opština je za sada nemoćna da spase imovinu ljudi i put i prugu koji bi na duže vreme ostali u prekidu ispod hiljada kubika zemlje i stenja.
– Opasno je! Preko puta naše kuće je pukla betonska potporna ploča. A kuće ispod nas samo što odron nije zatrpao. Nemamo kuda, moramo bežati. Ako ne sad onda na proleće sigurno – jadala se juče Milenka Manović, meštanka Glišine vode.
Hronologija
1974.
izgrađena barska pruga, kada je klizište aktivirano
1991.
Republički sekretarijat za saobraćaj i veze tražio od „Železnica Srbije“ da sačine projekat sanacije klizišta, ali to nije urađeno
1995.
Železnička inspekcija naložila da se uradi projektna dokumentacija za sanaciju, ali to nije urađeno
2009.
Inspekcija ponovila zahtev, ali ni tada nije ispoštovan
2011.
Inspekcija ponovo traži projekat za sanaciju, ali ni tada ništa nije urađeno
Izvor Blic.rs / Vladimir Lojanica (Foto)
Uz svesrdnu pomoć države pokušavamo da vratimo Priboj na mesto na kojem je bio, da ponovo bude industrijski lider i da po standardu i kvalitetu života građana prednjači, za početak u ovom delu Srbije, a kasnije i na nivou čitave države, rekao je za Glas zapadne Srbije predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
“Narod još uvek teško živi, ali ipak oseća pomake na bolje i to je navažnije, vidi pozitivnu energiju i svoju perspektivu u Priboju. To se vidi na svakom koraku”, kazao je prvi čovek opštine na Limu.
On je istakao da je kroz projekat Industrijskog parka i Slobodne zone u koje dolaze investitori gotovo iz celog sveta i otvaraju fabrike, kroz obnovu školskih objekata i infrastrukture, ove godine uz pomoć države uloženo skoro milijardu dinara direktnih investicija.
“Vide se efekti novog zapošljavnjanja, novog kvaliteta života, ali smo svesni da je to još uvek nedovoljno za značajnije pomake kod samih građana. Obično mi koji bi trebalo da slušamo građane, gledamo kako je nama, pa kažemo super se živi. Da, ja super živim, ali građani još uvek žive teško, ali je važno da se vidi pomak i verujem da idemo u dobrom smeru”, tvrdi Rvović.
Komentarišući situaciju da u lokalnom parlamentu gotovo da i nema opozicije, Rvović kaže da je to zbog toga što sve stranke u Priboju vode pre svega dobri ljudi.
“U Priboju živi mnogo dobar narod i ja to ističem uvek. Samom činjenicom da mene ovoliko godina trpe, jer iskreno, ja sebe teško da bih kad glasao, znači da je narod stvarno dobar i tolerantan”, kaže kroz šalu Rvović.
Prema njegovim rečima, za razliku od ostalog dela Srbije gde postoje stranke koje direktno rade protiv svoje države i svoje lokalne zajednice, u pribojskoj opštini to nije slučaj.
Lazar Rvović i Vukica Lazović u setnji ulicama Priboja, foto: GZS
“Svi oni pre svega vole svoj grad, svi smo svesni u kakvoj se situaciji naša opština nalazi, znamo koliko nam je teško i ako ne napravimo neku sinergiju, ako se svi zajedno ne udružimo da pomognemo Priboju, bojim se da bi to bilo teško. Jer ako bi nastavili sa svađama i bavili se sobom ne bi imali vremena da se bavimo bilo čim ozbiljnim. Zato smo se opredelili da svako koliko može i ima kapaciteta pomogne, da pokušamo nešto da napravimo od našeg mesta. Ja sam optimista i verujem da idemo u dobrom pravcu, siguran sam da će Priboj ponovo biti najrazvijenije i najbolje mesto za život u ovom delu Srbije pa čak i u okruženju”, optimističan je predsednik opštine.
Rvović ističe da je specifičnost života u ovoj opštini nakon propadanja FAP – opredelila sve političare da se ne bave mnogo visokom politikom, već da zajedno pomognu svojim sugrađanima da se što pre i na najbezbolniji način prevaziđe teško stanje u kome su se svi zajedno našli.
Izvor: GZS
Lazar Rvović: U Priboju živi dobar narod, političari da se menjaju ako ne rade dobro
Izvor: PP Media Prijepolje
Jedna od najpoznatijih italijanskih kompanija za preradu voća, “Italian food” uložiće 10 miliona evra za izgradnju svog pogona za kaše, bistre sokove i voćne koncentrate u Priboju, saznaje “Blic”.
Na taj način voćarima ovog dela Srbije biće rešeno pitanje plasmana proizvoda, koji je do sada bio nepredvidiv jer je uslove i cenu diktiralo nekoliko hladnjačara, koji su držali monopol. O ovoj investiciji juče je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obavestio voćare iz Priboja, Prijepolja i okolnih mesta.
Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da su sve kockice oko ulaganja Italijana u našu poljoprivredu, posle godinu dana pregovora, sklopljene, i da bi uskoro trebalo da se postavi kamen temeljac.
– Ovo je izuzetno važna investicija za poljoprivrednike iz ovog dela Srbije, tim pre što se radi o svetski poznatom prerađivaču voća, koji posluje u Evropi, Aziji i Americi, čiji su klijenti mnoge vodeće kompanije, uključujući i “Nestle”. Oni će otkupljivati od srpskih poljoprivrednika maline, šumsko voće, jabuke, šljive, višnje, kajsije, breskve, jagode kruške, trešnje i drugo voće i prerađivati ga. To znači da će poljoprivrednici obezbediti siguran plasman za proizvode, a dodatni benifit će biti i upošljavanje više od 50 ljudi – navodi naš sagovornik.
On dodaje da su juče o otvaranju ovog pogona obavešteni i poljoprivrednici.
– Tu novinu im je predstavio ministar Branislav Nedimović na sastanku sa voćarima. Upravo njegovim angažovanjem je ova priznata italijanska firma i došla u Srbiju, iako je imala i ponude da u okolnim državama napravi pogon. Na taj način je ispunjeno obećanje koje je dato voćarima ovog kraja – da će imati predvidive uslove poslovanja i siguran plasman voća, što dosad nije bio slučaj – kaže naš izvor.
Iz Ministarstva poljoprivrede juče su indirektno potvrdili saznanja “Blica”.
– Pogon će se izgraditi u okolini Priboja, i to za preradu voća u kaše, bistre sokove i voćne koncentrate, ali detalji oko ove investicije biće poznati uskoro. Reč je o izuzetno kredibilnom italijanskom investitoru, koji ima svoju mrežu na nekoliko kontinenata. To je veoma važno za srpske voćare, koji će imati siguran plasman voća, ali i za državu – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Izvor Blic.rs
Veroljub S. (38) iz Priboja nestao je danas u virovima reke Lim pošto je upao u vodu dok je lovio ribu, a njegovo telo još nije pronađeno.
Nesreća se dogodila oko podne u mestu Dobrilovci, nekoliko kilometara ispred Priboja iz pravca Bistrice, kada je Veroljub S. sa obale reke, odakle je pecao, najverovatnije pošto se okliznuo, pao u Lim koji ga je poneo nizvodno.
Sve se odigralo pred očima njegove dvoje dece koje je poveo u ribolov.
Odmah po prijavi nesreće počela je potraga obalama reke koja do sada nije dala rezultete.
Izvor Blic.rs, V.L.