Bakšiš na fiskalnom računu u Srbiji? Glavna dilema – da li da bude obavezan ili dobrovoljan

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email
Štampaj
Facebook
Email
WhatsApp
Bakšiš na fiskalnom računu u Srbiji? Glavna dilema – da li da bude obavezan ili dobrovoljan

Bakšiš bi uskoro i u Srbiji mogao da se nađe kao stavka na fiskalnom računu.

To je predlog Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede HORES, koje će ministarstvima turizma i finansija uputiti inicijativu za uvođenje napojnice u legalne tokove.

Predsednik ovog udruženja Georgi Genov izjavio je za Euronews Srbija da je njihov predlog da „čast za konobara“ bude 10 odsto od iznosa računa. Napominje da i dalje postoji dilema da li bi napojnica trebalo da se uvede kao obavezan deo računa ili da gost ima pravo da izabere da li će da je plati, odnosno da ima mogućnost da je ne ostavi, ako nije zadovoljan uslugom.

Ovo nije prvi put da ugostitelji u Srbiji traže uvođenje napojnice u legalne tokove, a kao glavni argument oni navode podatak da inspektori ne tolerišu višak novca u kasi i da im zbog toga pišu kazne i zatvaraju kafane.

Istu muku imaju i ugostitelji u regionu. Udruženje ugostiteljskih poslova saopštilo je pre nekoliko dana da Privredna komora Hrvatske (HGK) priprema nacrt zakona po kome bi napojnice ušle u sistem fiskalizacije ugostitelja i da se razgovara o datumu njegovog stupanja na snagu.

Pojam napojnice trenutno ne postoji ni u hrvatskom zakonodavstvu, pa se elektronski naplaćen bakšiš tretira jednako kao osnovni dohodak. Ugostitelji u Hrvatskoj zato očekuju da će ova mera povećati prihode radnika i privući novu radnu snagu u ovaj sektor.

Hrvatski predlog podrazumeva da uvođenjem napojnice u poreski sistem ona postaje neoporezivi prihod sve do određenog iznosa na godišnjem nivou, a sav prihod od napojnice preko dogovorenog neoporezivog limita će se oporezivati kao drugi prihod, kako bi se izbegla opasnost od zloupotrebe neoporezivih prihoda. U Udruženju ugostiteljskih poslova smatraju da je oporezivanje drugog prihoda svakako povoljnija opcija za sve nego trenutna situacija i dodaju da je još potrebno da se defniše godišnji neoporezivi limit.

Genov: Dva modela za rešavanje problema bakšiša

Georgi Genov objašnjava da su u opticaju dva modela za rešavanje ovog problema u Srbiji.

„Glavna dilema je da li da bude obavezno ili dobrovoljno. Postoji mogućnost da se na račune uvede stavka ’servis’ i da za potrošača bude obavezna 10 odsto, a da se ne oporezuje do tog iznosa. Druga opcija je da onaj ko nije zadovoljan uslugom ima mogućnost da ne plati taj iznos“, kaže Genov za Euronews Srbija.

On objašnjava da bi taj novac delili na konobare, kuvare i osoblje koje radi u ugostiteljskom objektu. Ako je u pitanju smeštajni deo, sakupljeni bakšiš bi se delio sobaricama i zaposlenima na recepciji. Predsednik udruženja HORES ukazuje da je važno da se reši problem regulisanja napojnica, jer inspekcije ne tolerišu višak novca zatečen u kasi.

„Kasa su i novčanik i džep konobara. On kad ide na posao, sav novac mora da ostavi i ako mu se nađe višak, restoran može da se zatvori do deset dana, drugi put do 60, a treći put na čak godinu dana“, navodi Genov.

Na pitanje da li bi „legalizovanje bakšiša“ značilo da bi ga poslodavci preuzeli od konobara, Genov kaže da je zapravo cilj da konobari na ovaj način budu stimulisani i da ne „beže“ u inostranstvo. Dilema potrošača je da li bi taj ceh na kraju platili korisnici usluge.

„Ugostitelj formira cenu i taj servis bi uračunao ukoliko bi bio obavezan. Ako je preskup, neko neće da plati i neće da ruča tu. To bi bio deo cene i tržište bi to regulisalo. Ta mera ne dodiruje kupca generalno. Sada bi se samo zvanično prikazivao i onda bismo mogli da stimulišemo ljude da ostanu da rade u ovom sektoru, jer je ogroman problem nedostatak radne snage, naročito tokom leta“, navodi Genov.

Trbojević: Konobarima se ne bi isplatilo

Plate u ugostiteljstvu su generalno najniže u odnosu na sve druge sektore, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za novembar konobari su u proseku primali 44.326 dinara, što je gotovo upola manje od republičkog proseka koji je iznosio 78.326 dinara.

Poreski savetnik Milan Trbojević smatra da nije realno da država dozvoli ugostiteljima da 10 odsto napojnice bude neoporezovani prihod. Dodaje i da bi druga varijanta, kada bi se napojnice uvele u sistem fiskalizacije, ali sa naplatom poreza i doprinosa, ne bi doprinela da se podignu prihodi konobarima, već da bi se njima ova mera najmanje isplatila.

„Potrošačima bi u suštini bilo isto, ali bi same radnike destimulisalo, jer bi dobar deo tog bakšiša otišao na plaćanja državi. Ne verujem da će im država dati novu kategoriju za to i da će im dozvoli da ne plaćaju doprinose na taj iznos, jer pretpostavljam da će ići na to da bi mogli lako da zloupotrebljavaju i da manipulišu. Mogli bi da daju radnicima minimalnu platu i da jednostavno otkucaju bakšiša koliko im treba. Sa doprinosima bi moglo da se uvede, da bude oporezovano kao plata sa oko 60 odsto, ali konobari ne bi imali korist od toga“, kaže Trbojević.

Ugostitelji godinama unazad pokušavaju da sa poreznicima nađu prihvatljivo rešenje za tretman bakšiša. Georgi Genov kaže da je priprema inicijative udruženja ugostitelja u završnoj fazi i da bi ovih dana trebalo da bude prosleđena na adresu dva ministarstva – turizma i finansija.

IZVOR: EURONEWS/Z.R. PONEDELJAK, 6.02.2023. | 17:01 -> 17:41

NE PROPUSTITE

MARKETING
MARKETING
Grad PrijepoljeGrad PrijepoljeGrad Prijepolje
MARKETING

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.

Podeli vest:

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

POVEZANE VESTI

Grad Prijepolje

Sajt Grad Prijepolje (www.gradprijepolje.com) je sa preko 4.300 (unikatnih) poseta na dnevnom nivou (32.000 pregleda dnevno) ubedljivo najposećeniji informativni internet portal u Prijepolju i okolini, postoji od 2004. godine i svojom uređivačkom politikom uživa veliki kredibilitet kod posetioca.

Istražite Prijepolje

Grad Prijepolje

Grad Prijepolje se nalazi u jugozapadnom delu Srbije na tromeđi Bosne...

Prijepolje kroz vrijeme

To je u stara vremena bio veliki šeher. Kad je Osvajač...

Istorija Prijepolja

Na prostoru Prijepolja postoje ostaci ljudskog stanovanja još iz praistorijskog oba...

Kulturno istorijski spomenici

Ibrahim – pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju. Prvi put...

Most sultana Mehmeda Fatiha

Prvi pomeni mosta na Limu datiraju kada i o Prijepolju, jer...

Kanjon Mileševke

Klisure reka Lima i Mileševke, koja se uliva u Lim kod...

Reka Lim

Reka Lim Prijepolje jedna od najlepših reka Srbije. Izvire iz Plavskog...

Sahat Kula

Sahat-kula u Prijepolju je izgrađena u 16. veku. Prepoznatljiva je kao...

Ibrahim – pašina džamija

Ibrahim-pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju, prvi put se pominje...

Manastir Mileševa

Manastir Mileševa je srpski srednjovekovni manastir. Nalazi se na šestom kilometru...

Sopotnica

Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na...

Kuća Jusufagića

Kuća Jusufagića predstavlja tipičnu begovsku kuću ovih prostora. Građena je na...

Park narodnih heroja

Park pored reke Mileševke u Vakufu, nazvan je Park narodnih heroja...

Rimska nekropola Kolovrat

Kolovrat je naselje i nekropola na ušću Seljašnice u Lim, kod...

Kompleks “Boško Buha”

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ se nalazi u selu Jabuka, kod Prijepolja...

Dešavanja u gradu

16 апр
Tue 18:00
Dom Kulture, Prijepolje

BABA JAGA – SINH

Prijepolje na društvenim mrežama

Grad Prijepolje

Poslovni vodič

MARKETING
Grad PrijepoljeGrad PrijepoljeGrad Prijepolje
MARKETING
×