Испод линије сиромаштва живи пола милиона становника Србије, који нису у стању да задовоље минималне егзистенцијалне потребе, подаци су Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва. Како би бар мало олакшале и улепшале тежак живот у сиромаштву, група хуманих особа, углавном жена, окупљених око Сабихе Дацић, помаже десетак породица у Пријепољу, а пакетима хуманитарне помоћи обрадовали су и малишане из центра за азил „Берлин“ у Сјеници.
Сабиха Дацић се хуманитарним радом бави више од двадесет година, који јој је, како каже, животно задовољство. Од 2012. године, када је потреба за доброчинством прерасла њене личне могућности, поред породице, почиње укључивати и своје пријатељице и комшинице.
Заиста у нашем граду и околини има потребе помоћи другима. Не мора то бити новчано, има других начина како се може организирати, како се може помоћи. Моје пријатељице и ја тренутно опремамо домаћинства, онда шаљемо намирнице, одећу… Код мене је емоције изазвао и онај вал избјеглица из Сирије и јавила се велика жеља да им помогнем. Једног дана сам у својој кући отворила све ормане – имам четворо дјеце, Богу хвала, и ми смо ту – и онда све што је било вишка нашло се ту на сред собе. Позвала сам и неколико пријатељица, објаснила им о чему се ради. Оне су то подржале и онда су ми се придружиле ту у спремању и паковању – каже Сабиха Дацић.
Најдуже помаже једној породици из Бродарева, у којој живе три девојчице основношколског узраста, чија је мајка умрла пре шест година, а којима је пре неколико дана обезбедила увођење струје.
Многим породицама је уз помоћ донатора допремила најнеопходнији намештај и белу технику.
Замислите ви на данашњици да жена нема купатило, да жена нема електрични шпорет, да нема фрижидер – то је нешто незамисливо – али Бога ми има. Кад се оде, па се види, желудац се преврне од те неке туге и жалости. Опремили смо пет – шест кућа тим неким добро очуваним намјештајем. Ја овом приликом апелујем да се не баца тај намјештај, већ да се распита и види коме он може користити. Треба отићи у Центар за социјални рад, па наћи макар једну породицу и овако љети кад се скупи дијаспора, опремити – истиче Сабиха.
Она позива локалну самоуправу, Центар за социјални рад и Црвени крст да се више ангажују како би се породицама слабијег материјалног стања обезбедио егзистенцијални минимум. Такође истиче да у хуманитарном раду не треба гледати ни националну ни политичку припадност, већ од срца помоћи онима којима је та помоћ заиста неопходна.
Мора се направити нека фотографија. Мало то буде непријатно мени лично, али морамо показати другима који могу помоћи да постоје породице којима је помоћ неопходна. Ја знам колика је вриједност тајног доброг дјела, односно садаке, али некада се о томе мора и овако јавно проговорити, само из тог разлога да се у нама пробуди та свијест да се другима мора помоћи. Ми на крају са собом у бољи свијет носимо само наша добра дјела, све остало је, Бога ми, пролазно – закључује.
Тренутно се припремају пошиљке које ће за Бајрам обрадовати 210 малишана из центра за азил у Сјеници, али и неколико породица у Бродареву, Коловрату, Душманићима и Источном Сарајеву.
Више у видео прилогу:
Izvor: Forum Info Prijepolje
