Koliko god da je odvažno nosila trudnoću znajući da s njom nosi glavu u torbi i koliko god da je odlučno htela da rodi četvrto dete, pozlilo je od straha Jeleni Drobnjaković (33) iz Prijepolja kad su je dopremili na operacioni sto porodilišta Opšte bolnice Užice.

Na pamet su joj, svesnoj da je čeka komplikovan zahvat, pala upozorenja prijepoljskih i užičkih lekara koje je slušala mesecima pre toga. Govorili su joj da porođaj može biti rizičan i po nju i po bebu. Setila se dve ćerke i sina koji su je čekali kod kuće, pitala se da li će ih ikada više videti, kako će joj, ako u porođajnoj sali krene loše, deca odrastati bez majke.

Sve je, srećom, prošlo kako se poželeti može. Jelena je posle Tare (6), Vuka (5) i Zoje (2), rodila i Unu, sve četvoro carskim rezom.

– Na početku trudnoće lekari u Prijepolju su mi predočili da dobro razmislim da li želim da rodim. Objasnili su mi da je velika smrtnost porodilja i beba koje su u tako kratkom periodu imale toliko porođaja carskim rezom. Suprug je u početku bio kolebljiv, ali ja nisam nijednog trena. Nisam imala nikakvu nedoumicu – priča Jelena Drobnjaković.

Jelena je već imala jednu vanmateričnu trudnoću između drugog i trećeg deteta koja joj je ugrozila život i zbog koje je hitno operisana u Prijepolju.

– I treća trudnoća i porođaj, a kamoli ova četvrta, bili su veoma rizični po Jelenu. Postojale su mnoge priraslice, a pretila joj je opasnost od neme repture materice, odnosno da joj materica pukne u predelu reza od prethodne operacije. I prvi carski rez je rizik, a ovaj poslednji, s obzirom na to da joj je bila peta operacija, pet puta veći – objašnjava dr Vladislav Tripković, koji je porodio Jelenu.

Da nije dr Tripkovića, priča nam presrećna mama, veliko je pitanje da li bi njena priča dobila najlepši mogući kraj. Zahvalna je na svoj pažnji i brizi osoblju užičkog porodilišta i Neonatologije.

– Sredinom trudnoće, kada sam se javila dr Tripkoviću na pregled, rekao mi je da će biti veoma teško i da će za njega moj četvti porođaj, a peta operacija, biti veliki profesionalni izazov. Kazao mi je da ni njemu nije lako da se odluči da me porodi. Rekao mi je da može doći do pucanja materice, izlaska i gubitka ploda, da su moj i bebin život ugroženi. Ali, nisam odustala. Takav sam karakter, uvek se trudim da se izborim za ono što zacrtam sebi. A još kao srednjoškolka sam znala da želim puno dece – kaže Jelena.

Rođena kao borac, Jelena je još kao mala izbegla iz Rijeke u Banjaluku, a odatle u Šabac, gde je završila osnovnu i srednju školu. U Beogradu je stekla diplomu Policijske akademije, a kasnije upoznala supruga Milana Drobnjakovića. Sada mu pomaže u njegovoj advokatskoj kancelariji u Prijepolju. I studira! Na četvrtoj je godini Pravnog fakulteta. Brine o deci, radi i uči. Sve postiže.

Utorak je bio, 2. mart, kada su Jelenu uveli u porođajnu salu.

– Do tada sam bila neustrašiva, ali u tim trenucima me je savladao strah. U glavi mi je samo bilo troje male dece i pitanje da li ću ih ikada više videti. Slošilo mi se, pre anestezije su morali da mi daju infuziju i lekove za uspavljivanje. Nije mi bilo nimalo lako – priča.

Ona i beba su od subote kod kuće. Sestru je naradosnije prihvatila Zoja. I Tara i Vuk su presrećni, ne odvajaju se od seke.

– I sad, kada je sve prošlo, ja bih opet isto. Neki bi rekli da sam rizikovala da moja deca ostanu bez majke, razumem ih, ali moje srce ne može ništa bolje da usreći i ispuni nego deca. Moj Milan mi je podrška i oslonac u svakoj odluci i odgajanju dece, pogotovo za istovremeno podizanje porodice i studiranje. Ogromnu pomoć imam od svekrve Ranislave, koja u svakom trenutku odloži svoje obaveze da mi izađe u susret. Menjala me je i oko dece kada sam učila ili odsustvovala zbog ispita – kaže Jelena.

Blic, Vladimir Lojanica