Od početka 2024. godine, zaključno sa 31.10.2024, na teritoriji Republike Srbije registrovano je 536 slučajeva morbila, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Inače, tokom oktobra registrovana su 102 slučaja morbila, i to: 96 na teritoriji Novog Pazara, tri u Tutinu, dva u Beogradu i jedan u Prijepolju. Broj registrovanih slučajeva morbila i stopa incidencije na 100.000 stanovnika po okruzima od početka 2024. godine prikazani su u tabeli 1, pri čemu je najveći broj slučajeva registrovan na teritoriji Raškog okruga, u okviru epidemije u Novom Pazaru koja je prijavljena 7.5.2024. godine.
“Batut” navodi i da su dva slučaja morbila potvrđena i kod dece iz Republike Srpske koja su bila hospitalizovana u zdravstvenim ustanovama u Beogradu.
– Najveći broj slučajeva (53,7 odsto), kao i najviša uzrasno-specifična stopa incidencije registrovani su u uzrasnoj grupi od jedne do četiri godine, pri čemu je većina obolele dece u ovoj uzrasnoj grupi (98,3%) bila nevakcinisana (grafikoni 1 i 2). Komplikcija u vidu upale pluća bila je prisutna kod 12 obolelih osoba. Od 7.2.2024. godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji (prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinacija osetljivih lica iz kontakta unutar 72 sata itd.) – saoštio je Institut za javno zdravlje Srbije.
Imajući u vidu navedene okolnosti, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljnjeg, odnosno najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u periodu od septembra 2023. do avgusta 2024. godine u Evropskom regionu SZO registrovano je 138.740 slučajeva morbila, od kojih 133.020 (96%) u sledećih 10 zemalja: Kazahstan (1/3 slučajeva), Azerbejdžan, Ruska Federacija, Kirgistan, Rumunija, Velika Britanija, Turska, Uzbekistan, Bosna i Hercegovina i Italija. Od početka 2023. godine, zaključno sa 1.9.2024. godine, prema podacima ECDC, u okviru epidemije u Rumuniji registrovana su 23.972 slučaja i 21 smrtni ishod uzrokovan morbilima – navodi se u saopštenju i dodaje:
Pored toga ECDC tokom poslednjih 12 meseci registruje slučajeve obolevanja od morbila i u drugim zemljama EU/EEA, izuzev Litvanije i Lihtenštajna, pri čemu je najveći broj slučajeva prijavljen u Italiji, Austriji, Belgiji, Francuskoj Nemačkoj. Pored Rumunije, porast broja slučajeva morbila od početka 2024. godine u zemljama u okruženju evidentan je i u Federaciji Bosne i Hercegovine, gde su zaključno sa 27.10.2024. godine registrovana 7.254 slučaja i jedan smrtni ishod uzrokovan morbilima, kao i u Republici Srpskoj gde je tokom 2024. godine registrovano 309 slučajeva morbila, od čega 228 (73,7%) na teritoriji Bijeljine.
“Batut” podseća da je u periodu 2020–2022. u Evropskom regionu SZO obuhvat prvom dozom MMR vakcine je pao sa 96 odsto na 93 odsto, a drugom sa 92 na 91, pa je tako 1,8 miliona dece ostalo nevakcinisano.
Za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata. Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih 20 godina. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1, a u 2021. godini svega 74,8 odsto. Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2022. godini je bio 81,3, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 89,5 odsto.
Postignuti obuhvat MMR vakcinom u drugoj godini života u 2023. godini je iznosio 84,5, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 91 odsto. Ciljne vrednosti obuhvata treba da iznose 95 odsto, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje. U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5.800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.
Podsetimo, prethodne 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je većina (94 odsto) bila nevakcinisana. Batut podseća na značaj pravovremene – bez odlaganja i potpune (dve doze) vakcinacije MMR vakcinom. Prvu dozu MMR vakcine treba primiti u drugoj godini života, a drugu dozu vakcine neposredno pre polaska u školu. Vakcinacija se sprovodi u domovima zdravlja, kod izabranog pedijatra.
Profimedia
Privatna Arhiva
Aleksandra Kocić
Kurir.rs/S.S.
