Republički izbori mogli bi biti održani već poslednje nedelje marta, a drugi datum koji se pominje je 14. april, saznaje „Blic“.
U vladajućoj koaliciji iznova se priča o izborima. Zasad je u opticaju nekoliko mogućih datuma i varijanti za izlazak na birališta.
Ukoliko se glasa 31. marta, to znači da izbori moraju biti raspisani već u februaru i u tom slučaju bi to bili prevremeni parlamentarni izbori. I za 14. april bi izbori morali da budu raspisani najmanje 45 dana ranije.
Navode o skorašnjim izborima prati i tvrdnja da predsednik Aleksandar Vučić još nije definitivno prelomio da li se izlazi uskoro na birališta. Otuda se ostavlja prostor i za nešto kasniji datum, a to je da izbori budu raspisani 31. marta, a da na glasanje građani idu u prvoj polovini maja.
Kada je reč o promenama u sastavu Vlade, za koju je sasvim sigurno da će glavna stranka i nadalje biti SNS, kao najizglednija promena se pominje mesto premijera.
Tako bi, ukoliko sadašnja premijerka Ana Brnabić bude ipak na drugoj poziciji u vlasti, prema sadašnjem stanju stvari, najviše šansi za naslednika na funkciji imao Siniša Mali, nekadašnji gradonačelnik Beograda i trenutno ministar finansija.
Iako formalno-pravno ne postoji kao kategorija „izborna godina“ niti je tako definisana, činjenica je da Vlada i parlament praktično ulaze u izbornu godinu, odnosno u četvrtu godinu mandata. A razloga za izbore ima nekoliko.
Najočigledniji je taj da vladajuća stranka SNS dobija potvrdu građana za ono što radi, ali i za ono što predstoji. A to je u prvom redu mandat, odnosno kapacitet za potpisivanje sporazuma o Kosovu. Time i naredne četiri godine za implementaciju dogovorenog.
Iza kulisa vladajuća koalicija jeste pod pritiskom da potpiše sporazum. Raspisivanjem izbora, Vlada do formiranja nove je samo tehnička, a tako i ne može da se odlučuje o vitalnim stvarima. Isto je i sa parlamentom, koji ne može da usvaja zakone. Time Srbija ne beži od dogovora i rešenja kosovskog pitanja, ali dobija se vreme za možda bolje pozicioniranje i smanjuje se pritisak na Srbiju i njenu vlast.
Dok se u Srbiji govori nezvanično o datumima izbora, i u Prištini se šuška o glasanju. S tom razlikom što tamošnja vladajuća garnitura Hašim Tači – Ramuš Haradinaj ima, mora se priznati, ozbiljniju opoziciju.
Ukoliko se u bliskoj budućnosti raspišu izbori, domaća opozicija, koja je poprilično nekonsolidovana, biće dodatno urušena. Činjenica je da lideri opozicije imaju jedan zajednički stav – smenu Vučića i SNS, što nije slučaj s ostalim stvarima i stranačkim programom. Na izborima opozicija u stanju u kom je trenutno mogla bi da doživi i totalni debakl.
Raspisivanje izbora znači i kampanju kojom se pomera težište s uličnih protesta u Beogradu i u gradovima Srbije na ipak drugačiji oblik političke borbe.
Ono što može biti jedina pretnja izborima jeste najava opozicije da će ih bojkotovati. Ukoliko bi opozicija zaista bojkotovala izbore, to ne bi bilo dobro za legitimnost i demokratičnost izbornog procesa, što bi vlast dovelo u neugodan položaj. Međutim, najava bojkota je samo zasad na nivou usmene pretnje pojedinih opozicionih lidera i pitanje je kako bi taj proces tekao. Preciznije, da li bi, kada se izbori raspišu, ostali jedinstveni u tom stavu.
Izvor Blic, Zeljka Jevtic
