Za srpski narod je, još od doba Nemanjića, pokloničko putovanje u Svetu zemlju, posebna čast i duhovni poziv. Prefiks „hadži“, koji posle tog putovanja u Jerusalim dodaju svom prezimenu, poštovanja je vredna titula, koja obavezuje i na posvećenost dobrobiti svog naroda. Jedna od takvih porodica, danas gotovo zaboravljena, vrlo je uticala na razvoj Prijepolja.
Za Petrom, koji je živeo krajem 18. veka, Hristov grob su pohodili i njegov sin Jovan, pa unuk Anto. Bili su to trgovci, ugostitelji i zemljoposednici. Prijepoljski Hadžipetrovići, retka srpska porodica koja je imala hadžije u tri generacije, a svoj ugled dugovala ne samo bogatstvu, već čestitosti i dobročinstvima.
„Bogati i veoma darežljivi ljudi i agilni ljudi, koji su pomagali tu, pre svega, u osnivanju crkveno-školske opštine i pomaganju srpskom življu, deci da se školuju“, kaže Miljka Hadžipetrović
Jovo Hadžipetrović je učestvovao u izgradnji prve crkve, a njegov sin Risto čak je tri puta išao u Carigrad, kako bi od turskih vlasti dobio sve dozvole.
Ni izgradnja škola, ni obnova konaka Manastira Mileševe, naravno, nije mogla da prođe bez Hadžipetrovića. Pomagali su siromašne, a pred Turcima hrabro branili srpske interese. Od imovine stvarane 150 godina, u Prijepolju je ostala još samo kuća u centru, u Šećer sokaku, građena 1885. koja ima status kultlurnog dobra.
„To je varoška kuća i ona podseća na primorje. Ona je nešto što je jedinstveno, ne samo u Prijepolju, već i na širem prostoru jugozapadne Srbije. Ovakvih kuća nema nigde, osim ove kuće u Prijepolju“, napominje Slavoljub Pušica, direktor Muzeja u Prijepolju
Nema više ni Šećer sokaka, ni lepih devojaka po kojima je on dobio ime, a uskoro, po svemu sudeći, neće biti ni ove kuće čuvenih prijepoljskih hadžija. Činjenica da su upravo oni svojim ugledom, imetkom, i delom, doprineli da Prijepolje iz kasabe, preraste u varošicu, polako, a nepravedno, pada u zaborav.
Muzej planira izradu tehničke dokumentacije, na osnovu koje bi se mogla izvršiti bar rekonstukcija kuće Hadžipetrovića. Možda se tako sačuva i sećanje na velike prijepoljske dobrotvore i njihovu građevinu neobične arhitekture i lepote.
Izvor RTS
