Srbija dobija još 9,9 miliona evra pomoći iz EU za nastavak projekta OIE- razvoj tržišta biomase

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email
Štampaj
Facebook
Email
WhatsApp
Srbija dobija još 9,9 miliona evra pomoći iz EU za nastavak projekta OIE- razvoj tržišta biomase

Predstavnici Vlade Srbije i Nemačke razvojne banke KfW potpisali su danas dva ugovora u iznosu od ukupno 9,9 miliona evra bespovratnih sredstava, kojima je zaokruženo finansiranje druge faze projekta „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase“, vrednog ukupno 32 miliona evra.

Projekat treba da obezbedi finansiranje izgradnje i rekonstrukcije sistema daljinskog grejanja koji zamenjuju zagađujuća i neefikasna fosilna goriva, za ekološki prihvatljivo grejanje, za koji je do sada interes pokazalo nekoliko loklanih samouprava – Prijepolje, Novi Pazar, Majdanpek, Niš, Bajina Bašta i Rača.

U prisustvu predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića i komesara EU za susedsku politiku i proširenje Olivera Varhejija, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i direktor Kancelarije Nemačke razvojne banke KfW u Beogradu Karsten Sandhop potpisali su u Vladi Srbije ugovor o grantu nemenjen stručnijm uslugama, vredan 900.000 evra, a u vezi sa Studijom izvodljivosti za Program promocije obnoviljive energije i razvoja tržišta biomase u Srbiji.

Ministraka Đedović i ministrka za evropske integracije Tanja Miščević potpisale su sa Sandhopom i grant vredan devet miliona evra nemenjen tehničkoj pomoći, a iz regionalnog programa EU za energetsku efikasnost.

Ministarka rudarstva i energetike je izjavila kako je neophodno brinuti za izvore iz kojih se dobija i električna i toplotna energija.

Ministarka Dubravka Đedović Handanović; Foto: Emilija Jovanović

„Država podržava ulaganja u toplane kako bismo smanjili rasipanje energije, odnosno kako bismo povećali energetsku efikasnost, kako bismo omogućili korišćenje energenata koji ne zagađuju vazduh, kao i pouzdano i kvalitetno grejanje za građane po održivim cenama“, istakla je ona.

Podsestila je da je prva faza projekta „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase“ obuhvatala opštine Priboj, Mali Zvornik, Novi Pazar i Majdanpek, koje su prebacile stisteme svog daljinskog grejanja na drvnu biomasu.

Ona je istakla i da je godinama EU najvažniji trgovinski partner Srbije, ali i najveći investitor i donator.

Podsetila je da je EU podržala izgradnju gasovoda Srbija – Bugarska, razvoj prenosne mreže, olakšice za energetski ugrožene kupce, ali i rekonstrukciju hidroelektrana.

Kao glavne koristi koje će doneti realizacija druge faze projekta, Đedović Handanović je istakla zdravije i jeftinije grejanje za građane, smanjenje gubitaka na mreži koji će biti manji za osam odsto, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 88 odsto i emisije sumpor-dioksida za 99 odsto.

Naglasila je i da će projekat obezbediti pre svega prelazak na palaćanje potrošene toplotne energije prema potrošnji.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević precizirala je da se druga faza projekta odnosi na dodavanje kapaciteta postojećim toplanama i stavljanje novih kotlova u kotlarnicama.

Kako je navela, prva faza projekta dovela je do smanjenja emisije ugljen-dioksida i sumpor-dioksida.

„To je ono što proističe iz svih projekata koje dogovaramo sa EU i svakom pojedinačnom državom“, rekla je Miščević.

Komesar EU za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji je kazao da je ovaj program korišćenja biomase za sistem daljinskog grejanja u Srbiji otvara novo poglavlje u naporima Srbije ka energetskoj tranziciji.

Komesar Oliver Varhelji; Foto: Emilija Jovanović

„To je pokazatelj posvećenosti da se pređe sa korišćenja uglja na zelenije izvore energije“, kazao je on i dodao je da program podržava i sprovođenje Zelene agende u Srbiji, što će, kako je naveo, biti ključno kako bi se ispunile obaveze is Pariskog sporazuma u vezi sa klimatskim promenama.

Istakao je da je prva faza projekta u loklanim samoupravama u kojima je sprovedena pokazala „opipljive rezultate“ i da će njen nastavak omogućiti, pored ostalog, dalje smanjenje zagađenja vazduha.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad kazala je da je svetu potrebna energetska tranzicija i da je trenutni energetski sistem koji se bazira na fosilnim gorivima u krizi, te da je hitno potrebna tranzicija na obnovljive izvore energije u svim sferama života.

„Enegetska efikasnost i ekonomije zasnovane na obvnovljivim izvorima energije su preduslov za bezbedniji, otporniji, jeftiniji i održiv energetski sistem“, izjavila je ona.

Dodala je da zbog toga moraju da se pojačaju napori u sprovođenju energetske tranzicije.

Ambasadorka Nemačke Anke Konrad; Foto: Emilija Jovanović

„Srbija ima značajan potencijal za sprovođenje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije“, kazala je Konrad i ukazala da potencijal biomase pokriva oko 15 odsto ukupnih energetskih potreba zemlje.

Završetak projekta u opštinama se očekuje za oko godinu dana, a primarni cilj je da 90 odsto proizvodnje energije dolazi iz održivih izvora, prvenstveno od biomase drvne sečke.

Vrednost projekta „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase“ iznosi 32 miliona evra, od čega su grantovi u iznosu od devet miliona evra iz Regionalnog programa EU za energetsku efikasnost u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, dva miliona evra od Vlade Nemačke i milion evra iz Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć, kao i zajam u iznosu od 20 miliona evra od Nemačke razvojne banke KfW.

Vlada Srbije je 2019. godine, uz podršku KfW banke započela program „Razvoj tržišta biomase u Srbiji“, koji je za cilj imao promociju korišćenja biomase u sistemima daljinskog grejanja.

Prva faza programa, vredna 27 miliona evra, obuhvatila je opštine Mali Zvornik, Priboj, Novi Pazar i Majdanpek, koje su prebacile svoje sisteme daljinskog grejanja na drvnu masu.

Beta

NE PROPUSTITE

MARKETING
MARKETING
Grad PrijepoljeGrad PrijepoljeGrad Prijepolje
MARKETING

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.

Podeli vest:

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

POVEZANE VESTI

Grad Prijepolje

Sajt Grad Prijepolje (www.gradprijepolje.com) je sa preko 4.300 (unikatnih) poseta na dnevnom nivou (32.000 pregleda dnevno) ubedljivo najposećeniji informativni internet portal u Prijepolju i okolini, postoji od 2004. godine i svojom uređivačkom politikom uživa veliki kredibilitet kod posetioca.

Istražite Prijepolje

Grad Prijepolje

Grad Prijepolje se nalazi u jugozapadnom delu Srbije na tromeđi Bosne...

Prijepolje kroz vrijeme

To je u stara vremena bio veliki šeher. Kad je Osvajač...

Istorija Prijepolja

Na prostoru Prijepolja postoje ostaci ljudskog stanovanja još iz praistorijskog oba...

Kulturno istorijski spomenici

Ibrahim – pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju. Prvi put...

Most sultana Mehmeda Fatiha

Prvi pomeni mosta na Limu datiraju kada i o Prijepolju, jer...

Kanjon Mileševke

Klisure reka Lima i Mileševke, koja se uliva u Lim kod...

Reka Lim

Reka Lim Prijepolje jedna od najlepših reka Srbije. Izvire iz Plavskog...

Sahat Kula

Sahat-kula u Prijepolju je izgrađena u 16. veku. Prepoznatljiva je kao...

Ibrahim – pašina džamija

Ibrahim-pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju, prvi put se pominje...

Manastir Mileševa

Manastir Mileševa je srpski srednjovekovni manastir. Nalazi se na šestom kilometru...

Sopotnica

Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na...

Kuća Jusufagića

Kuća Jusufagića predstavlja tipičnu begovsku kuću ovih prostora. Građena je na...

Park narodnih heroja

Park pored reke Mileševke u Vakufu, nazvan je Park narodnih heroja...

Rimska nekropola Kolovrat

Kolovrat je naselje i nekropola na ušću Seljašnice u Lim, kod...

Kompleks “Boško Buha”

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ se nalazi u selu Jabuka, kod Prijepolja...

Dešavanja u gradu

16 апр
Tue 18:00
Dom Kulture, Prijepolje

BABA JAGA – SINH

Prijepolje na društvenim mrežama

Grad Prijepolje

Poslovni vodič

MARKETING
Grad PrijepoljeGrad PrijepoljeGrad Prijepolje
MARKETING
×