Iako je uoči Nove godine zvanično najavljivano da bi privreda mogla da očekuje novu državnu pomoć, malo ko je verovao da bi to mogla da budu direktna novčana davanja za svakog radnika. I dok je većina privrednika verovala da bi se ovaj put podrška odnosila na najugroženije sektore, najnovija informacija je da do Sretenja stiže „paket“ koji je privreda do sada najviše pozdravljala.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do Sretenja (15. februara) biti donet dodatni paket pomoći privredi. Kako je rekao, to neće biti izdašna pomoć kao prvi paket, ali će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja, pa i velika preduzeća, što je, kaže, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.
Ne propustite
Vučić je precizirao će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, što je, kaže, ogromna pomoć i podrška.
Potom je ministar finansija Siniša Mali izjavio da se trenutno rade poslednje analize kako bi novac bio usmeren na pravi način, odnosno kako bi se pomoglo svima kojima je to potrebno. Dodao je i da su javne finansije Srbije stabilne i da ima dovoljno prostora da se obezbede sredstva za novi paket pomoći.
Dakle, preduzeća bi mogla da očekuju pomoć u vidu 32.000 dinara po zaposlenom za dva meseca ili oko 48.000 dinara za tri meseca. Novi uvećani minimalac, koji važi za ovu godinu, iznosi oko 32.000 dinara.
Sada je samo pitanje da li će novčana pomoć biti ista i za male i za velike privrednike jer u prethodnim paketima mera, nije deljena linearno. Pitanje je i kakvi će biti uslovi, a znamo da je i u prvom i u drugom krugu, uslov bio da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika, i to tri meseca nakon dobijanja poslednje minimalne zarade.
Ono što je izvesno jeste da će biti i pomoći za najugroženije sektore. Kako je predsednik najavio biće i „sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca“.
A, motiv je tvrde upućeni, namera države da zadrži radnike i očuva zaposlenost.
„Novi paket pomoći privredi verovatno ima opravdanje u trećem talasu pandemije koji je zahvatio i Evropu i našu zemlju. U tom smislu neminovno je da se država opet pojavi kao neko ko je jedini trenutno u mogućnosti da podrži ekonomiju, a sasvim je očekivano da sa direktnim davanjima na neki način bude uvezan i zahtev da se radnici ne otpuštaju u narednom periodu, jer u suprotnom ne bi bilo logike“, ocenio je u razgovoru za „Blic Biznis“ ekonomista Ivan Nikolić.
On dodaje da tu postoji i takozvani „moralni hazard“, kao što je izjavila nemačka kancelarka Angela Merkel – „neki su se već navikli na pomoć i sad im je teško da prihvate činjenicu da će ona jednom stati i da će se završiti“.
Garantna šema
Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, a ovog puta bi preko tog sistema moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona evra. Vučić je naveo da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC vredni 300 do 400 miliona dolara.
„Ako bismo mogli još 1 milijardu za preduzeća da obezbedimo preko garantnih šema To je ono što mogu da obećam, a razmišljamo na koji način tokom godine da pomognemo građanima da bismo podstakli opštu potrošnju“, rekao je Vučić.
Dodao je i da je najteže pitanje moratorijum na porez.
Ukupna pomoć 700 milijardi dinara
Podsetimo, ukupna pomoć države privredi i građanima od početka krize izazvane pandemijom kovida 19 iznosi 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra. To je oko 12,7 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda.
Prvi paket mera bio je vredan 5,1 milijardu evra i podrazumevao je isplatu pomoći u visini tri minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća u privatnom sektoru, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade za tri meseca velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.
Svim preduzetnicima, paušalcima, malim preduzećima, država je uplatila tri minimalne zarade za svakog zaposlenog, odnosno nešto više od 90.000 dinara ili oko 750 evra.
Drugi paket mera podrške privredi donet je krajem jula i on je bio „težak“ 66 milijardi dinara. Tada su isplaćene dve rate od po 60 odsto minimalne zarade, a na dva minimalca iz ovog paketa mogli su da računaju i privredni subjekti osnovani tokom pandemijske krize.
Uslov za dobijanje državne pomoći i u prvom i u drugom krugu bio je da nema otpuštanja više od 10 odsto radnika tri meseca nakon dobijanja poslednje minimalne zarade.
Izvor Blic
