“Koktel” hemijskog zagađenja koje je zahvatilo našu planetu sada preti stabilnosti globalnih ekosistema o kojima zavisi čovečanstvo, upozorili su naučnici.
Plastika posebno zabrinjava, zajedno sa 350.000 sintetičkih hemikalija, uključujući pesticide, industrijske smese i antibiotike. Plastično zagađenje sada se pronalazi svuda, od vrha Mont Everesta do okeanskih dubina, a neke toksične hemikalije, poput PCB (Polihlorovani bifenili) su dugotrajne i rasprostranjene, piše “Gardijan”.
Naučnici su u studiji zaključili da je hemijsko zagađenje prešlo “planetarni prag”, tačku na kojoj ljudski izazvane promene na Zemlji prelaze granicu stabilnog okruženja koje je postojalo zadnjih 10.000 godina.
Hemijsko zagađenje preti ekosistemima Zemlje narušavanjem bioloških i fizičkih procesa koji su u osnovi čitavog života. Tako, na primer, pesticidi uništavaju mnoge insekte koji nisu bili njihova meta, a koji su fundamentalni za sve ekosisteme, a samim tim i za obezbeđivanje čistog vazduha, vode i hrane.
– Od 1950. došlo je do pedesetostrukog povećanja proizvodnje hemikalija, a predviđa se da će to utrostručiti ponovo do 2050. – rekla je Patricija Vilarubija Gomez, istraživač Stokholmskog centra za otpornost (SRC), članica tima koji je izradio studiju.
– Stopa kojom društva proizvode i oslobađaju nove hemikalije u okolinu nije u skladu sa ostankom u bezbednom operativnom prostoru za čovečanstvo – istakla je.
Dr Sara Kornel, glavni istraživač SRC ukazala je da ljudi “već dugo znaju da je hemijsko zagađenje loše, ali da nisu zaista razmišljali o tome na globalnom nivou”.
– Ova studija donosi hemijsko zagađenje, posebo plastiku, u priču o tome kako ljudi menjaju planetu – istakla je.
Naučnici su rekli da su neke pretnje rešene u većoj meri, kao što su CFC hemikalije koje uištavaju ozonski omotač i njegovu zaštitu od ultraljubičastih zraka.
Utvrđivanje da li je hemijsko zagađenje prešlo planetarnu granicu je složeno jer ne postoji osnova koja je bila pre pojave ljudi, za razliku od klimatske krize i predindustrijskog nivoa CO2 u atmosferi. Takođe postoji ogroman broj hemijskih jedinjenja registrovanih za upotrebu – oko 350.000 – a za samo mali deo njih je procenjena bezbednost.
Stoga je novo istraživanje koristilo kombinaciju merenja za procenu situacije. To uključuje stopu proizvodnje hemikalija, koja brzo raste, kao i njihovo ispuštanje u životnu sredinu, što se dešava mnogo brže od sposobnosti vlasti da prate ili istraže njihove uticaje.
Dobro poznati negativni efekti nekih hemikalija, od ekstrakcije fosilnih goriva do njihovog curenja u životnu sredinu, takođe su bili deo procene. Naučnici su priznali da su podaci ograničeni u mnogim oblastima, ali su ukazali da težina dokaza ukazuje na kršenje planetarne granice.
– Postoje dokazi da stvari idu u pogrešnom smeru svakim korakom puta – rekla je profesorka Univerziteta Geteborg Betani Karni Almrot.
– Na primer, ukupna masa plastike sada premašuje ukupnu masu svih živih sisara. To je za mene prilično jasna indikacija da smo prešli granicu. U problemu smo, ali postoje stvari koje možemo da uradimo da to preokrenemo – ukazala je.
Gomez je ukazala na važnost izmene ekonomije.
– Prebacivanje na cirkularnu ekonomiju je zaista važno. To znači izmenu materijala i proizvoda kako bi se mogli ponovo koristiti a ne rasipati – rekla je Gomez.
Istraživači su u studiji objavljenoj u žurnalu “Nauka i tehnologija okoline” rekli da je potrebna snažnija regulacija a u budućnosti i fiksno ograničenje proizvodnje i oslobađanja hemikalija.
“Gardijan” navodi da je sve više poziva za međunarodnu akciju što se tiče hemikalija i plastike, uključujući uspostavljanje globalnog naučnog tela za hemijsko zagađenje, slično Međuvladinom panelu za klimatske promene.
Profesor Jan Bojd sa Univerziteta Sent Endruz, koji nije učestvovao u studiji, rekao je da porast hemijskog opterećenja u okolini “difuzan i podmukao”.
– Čak i ako su toksični efekti pojedinih hemikalija teški za detektovanje, to ne znači da će zbirni efekat verovatno biti beznačajan – istakao je.
Bojd je ukazao da regulacija nije osmišljena da detektuje ili razume te efekte.
– Relativno smo slepi za ono što se dešava kao posledica. U ovoj situaciji, gde imamo nizak nivo naučne sigurnosti oko (toksičnog) efekta, postoji potreba za mnogo opreznijim pristupom novim hemikalijama i (njihovoj) količini koja se emituje u okolinu – rekao je Bojd, koji je još 2017. upozorio da je pretpostavka regulatora širom sveta da je bezbedno koristiti pesticide u industrijskim razmerama bila pogrešna.
Planetarna granica hemijskog zagađenja je peta od devet za koje naučnici kažu da su već pređene, a ostale su globalno zagrevanje, uništavanje divljih staništa, gubitak biodiverziteta i prekomerno zagađenje azotom i fosforom.
