Iako se verovalo da šesti paket sankcija EU, koji se odnosi na uvoz ruske nafte, neće dovesti do restrikcija ovog energenta, sada smo dobili informaciju koja donosi potpuni obrt.

– Nema više ruske nafte za nas – rekao je juče predsednik Aleksandar Vučić.

Srbija tako od 1. novembra neće moći da se snabdeva ruskom naftom preko Jadranskog naftovoda (JANAF) odnosno preko bilo koje luke ili morskim putem.

Sva sirova nafta koju Srbija uvozi dolazi tankerima do Omišlja na Krku i otuda se preko Jadranskog naftovoda transportuje za Srbiju na reci Dunav. Odatle se preko Novog Sada nafta transportuje do rafinerije u Pančevu gde se dalje prerađuje.

Do pre nekoliko meseci gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka – oko 45 odsto ukupne količine uvoza. Iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto nafte i iz Norveške oko 1 odsto. Iz Rusije je tankerima stizalo u proseku oko 15 odsto nafte koja je poslednjih meseci bila inače značajno jeftinija na tržištu.

Upravo njena cena, ali i strepnje od mogućih sankcija, bile su razlog što je Srbija u prethodnom periodu značajno povećala uvoz sirove nafte iz Moskve sa prošlogodišnjih 16 na čak 60 posto. Zbog toga je i značajno smanjen uvoz iz Iraka iz koga je prošle godine stizalo čak 47 posto sirove nafte, ali i Kazahstana koji je na srpskom tržištu bio zastupljen sa 10 posto.

Sa ovom merom EU, primorani smo da naftu pribavljamo sa drugih tržišta što znači da će i za uvoznike i u krajnjoj meri malim potrošačima trošak za naftu i njene derivate biti veći. Da je to tako pokazuje i podatak po kome je iračka nafta u prethodnom periodu bila i više od 30 dolara skuplja od ruske po barelu. Činjenica je međutim i da je nafta berzanska roba i da cena isključivo zavisi od ponude i tražnje.

Ako se zna da će na iračko, ali i druga tržišta morati da se usmere i druge države iz Evrope koje su „crno zlato“ uvozile iz Rusije, onda bi to lako moglo da znači i veću potražnju, ali i cenu.

Šta je JANAF?

Jadranski naftovod je izgrađen 1979. godine kad je prvi tanker sa sirovom naftom stigao na terminal Omišalj na ostrvu Krk. To je tada bio deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. JANAF-om se distribuira nafta za potrebe rafinerija u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost, rekao je nedavno da će Srbija morati opet da se usmeri ka nafti iz Iraka i Kazahstana i da taj zaokret može dovesti do nekih poremećaja.

– Nafta je berzanska roba što znači da cenu određuju ponuda i tražnja. U ovom slučaju, kad će ruske nafte biti manje, posledice bi mogle biti pritisak na tražnju, a to bi moglo da dovede i do veće cene na berzi – ocenio je Zdravković.

Zabrana uvoza inače odnosi se na naftu koja se doprema brodovima, a od te mere su privremeno izuzete zemlje koje nemaju izlaz na more poput Mađarske, Bugarske, Češke i Poljske.

Srbija će morati da nađe način i da dopre do drugih država OPEK-a. Organizaciju zemalja izvoznica nafte čine Irak, Alžir, Indonezija, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venezuela.

(Kurir.rs/Blic)