Švajcarski privatni bankari kažu da su im neki klijenti tražili da povuku velike količine gotovine iz banaka, kako bi ga sami čuvali u privatnim sefovima ili skladištima, bez obzira na reputaciju te zemlje kao sigurne i pouzdane u finansijskom sektoru.
Ocjenjuje se da je taj potez posledica već pet godina negativnih kamatnih stopa.
Politika, čiji je cilj bio da spreči jačanje švajcarskog franka, nalagala je bankama da plaćaju naknade Švajcarskoj nacionalnoj banci, pa su u nekim slučajevima banke deo tih dodatnih troškova prebacile na svoje najvažnije klijente, navodi CNN.
Takva politika se pokazala nepopularnom kod klijenata, koji su navikli da zarađuju od kamata na svojim depozitima, i sada razmatraju kako da izbegnu plaćanja tih troškova.
Norman Vilamen, glavni investicioni direktor za privatno bankarstvo u švicarskom UBP-u, rekao je da je ograničeni broj klijenata svoj novac već povukao.
– Banka ispituje sve opcije s klijentima, ali banke polako gube mogućnost izbora u pokušaju da nađu način da ne naplaćuju čuvanje velikih iznosa novca – kaže Vilamen.
Podseća se da su negativne kamatne stope, koje su se pojavila 2015. godine u Švajcarskoj, otežale bankama da ostvaruju profit od pozajmica i hipoteka.
Švajcarska investiciona banka Credit Suisse najavila je prošle godine da će primeniti negativnu kamatnu stopu od 0,75 posto za iznose veće od dva miliona švajcarskih franaka (2,1 miliona dolara). To znači da ako klijent u banci na godinu dana drži tri miliona švajcarskih franaka (3,1 miliona dolara), njemu će biti naplaćeno 7.500 švajcarskih franaka (7.750 dolara).
Čak i ako klijenti žele da povuku velike iznose gotovine, kako se navodi, morali bi da osmisle plan skladištenja i osiguranja. Ludvig Karl, iz kompanije koja iznajmljuje sefove u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, rekao je da je od 2015. godine primećen sve veći interes za skladištenje gotovine.
Podaci pokazuju i da se broj novčanica u opticaju neprestano povećavao od finansijske krize 2008. godine, a posebno je zabeležen rast upotrebe novčanica od 1.000 švajcarskih franaka.
Pod pritiskom je Švajcarska narodna banka u septembru saopštila da će podići iznos koji banke mogu da skladište, a da ne primenjuju negativne kamatne stope, posle čega je udruženje bankara objavilo da „negativne kamatne stope više ne ispunjavaju svoju ekonomsku svrhu“.
Evropska centralna banka, koja prati negativne kamatne stope u 19 zemalja koje koriste evro od 2014. godine, takođe se suočila sa zahtevima da istraži negativne posledice ovakve politike.
Izvor Vesti Online
