Nakon vesti da su procurili podaci o vanzemaljcu u Mađarskoj kojeg je ratno vazduhoplovstvo te zemlje zarobilo pre nekoliko decenija, probudile su se brojne teorije o stanovnicima drugih planeta.

Prema tajnim dokumentima koji su procurili u javnost, Mađarsko ratno vazduhoplovstvo zarobilo je živog vanzemaljca 1996. godine prilikom pada vanzemaljskog broda na teritoriju te zemlje.

U Mađarskoj je 1996.  godine došlo do aeronautičkog incidenta, a na mestu nesreće, prema izveštajima Texas UFO sajtingsa, pronađena su dva tela vanzemaljaca – jedno beživotno, dok je drugi bio živ.

Živi vanzemaljac u mađarskom Rozvelu je, kako se navodi, bio mali humanoid, sa kojim su i mađarske i slovačke vlasti pokušavale da komuniciraju.

Prema podacima koji su procurili iz dokumenta, vanzemaljac navodno nije odgovarao ni na jednu formu komunikacije. 

Vojni stručnjaci su spekulisali da je entitet gajio ogorčenje prema svojim otmičarima i da je možda planirao beg, za šta je pokušao da upotrebi „kosmičku energiju“. Dokumenti, takođe, pružaju uvid u tehnološke anomalije srušenog vozila.

Ovo nije prvi put da se vanzemaljci spominju u našoj neposrednoj blizini.

NLO lovila i vojska JNA

Pre nekoliko meseci Hrvat koji je sredinom 80-ih godina služio kao oficir u protivvazdušnoj odbrani Jugoslavenske narodne armije (JNA) otkrio je detalje o navodnoj borbi sa NLO.

„Pratili smo neidentifikovani leteći objekat na zagrebačkom području. Digla se uzbuna i nas 100 je izašlo u noć napolje i gledalo neobično svetlo na nebu“, počeo je svoju nesvakidašnju priču oficir za 24sata.hr

„Prvi nam je za neobično svetlo javio vojnik koji je bio na straži. Alarmirali su nas sirenom, morali smo u nekoliko minuta da budemo spremni za delovanje. Radio je radar P18, a mi smo potvrdili viđenje ciljničkim radarom raketnog sistema Volhov. Sve sam potom gledao na ekranu. Išao je prema Zagrebu. Bili smo spremni da gađamo“, ispričao je oficir tu zataškanu priču te zamolio za anonimnost.

Iako je prošlo gotovo 40 godina, obaveštajne službe trudile su se tada da niko od više od stotinu ljudi o tome nikad ne priča.

„Raketni sistem Volhov koji je bio raspoređen za odbranu Zagreba. Bio sam za ciljničkim radarom i uspeli smo da ga poklopimo dva puta. To što smo ga videli na radaru samo je značilo da je NLO bio izgrađen od neke vrste metala. Međutim svaki put kad bi ga ulovili, on bi doslovno odskočio“,  ispričao je svedok i dodao kako je to mogao da napravi ili zbog velike brzine ili zbog neke napredne, tada neviđene, stealth tehnologije.

„Svaki put kad bi ga naciljali, njemu kao da se upalio alarm. Odskočio je od markera i bežao je. To je sve trajalo 15 do 20 minuta. Ljudi napolju su gledali u tu svetlost. Ne bih znao da kažem kakvog je oblika bilo. Svakako je nadilazilo i granice današnje tehnologije“, ispričao oficir koji bi mogućnosti NLO-a uporedio s današnjim američkim borbenim avionom F-35, samo višestruko bržim. 

„U jednom trenutku NLO je samo nestao u bespućima neba. Mi smo sve to dokumentovali, svaki tren borbenog manevra, ali sledećeg dana su u kasarunu  stigli tzv. bezbednjaci i doslovno iscepali stranicu. Pazite, ti dokumenti su bili označeni. Svaka stranica je bila označena i pečatirana upravo da se to ne dogodi, da neko nešto zataška, a oni su jednostavno to istrgnuli i otišli“,  priča svedok.

Svima su zabranili da pričaju o incidentu, ali on je bio glavna tema u kantini, kao i tokom susreta s drugim vojnicima u tadašnjoj Jugoslaviji.

„Nije im uspelo. Otišli bi ljudi u kafić van kasarne i nakon dve rakije svako je saznao za tu priču“, prisetio se oficir.

Imali su još jedan takav susret par godina kasnije, no on se dogodio tokom dana. Tada se radilo o italijanskom špijunskom balonu, koji je putovao jako sporo. 

„Mi smo ga jasno gledali, smejali se i pratili ga. On je možda izgledao malo, ali u preseku je imao 60 metara. Digla je JNA MiG-ove iz Bihaća i tek se uz njega videlo koliko su ti naši avioni bili mali“,  prisetio se vojnik druge uzbune.

Nakon što je preleteo Hrvatsku, ušao je u vazdušni prostor BiH i prošao celu zemlju.

„Dežurni dvojac skinuo ga je tek iznad Srbije. Možete zamisliti koliko je vrhu vlasti tada trebalo za takvu odluku“,  zaključio je svedok priču.

Lovili ga i iznad Dubrovnika

Gotovo jednako iskustvo s NLO-om imao je pilot, brigadir Milan Maček, kasnije prvi zamenik Zapovedništva HRZ-a Imre Agotića.

On je sedamdesetih godina prošlog veka bio na službi u Podgorici, prvi je pilot snaših prostora koji je imao susret s NLO–om u vazduhu.

Kako je pričao za Večernji list, to se zbilo jedne tople i vedre večeri 1974. u vazduuhu iznad Crne Gore i juga Hrvatske, kada je Maček u školskom avionu „jastreb“ bio na redovnom zadatku izviđanja tog dela vazdušnog prostora.

NLO u obliku lopte koji je na 4.000 metara u vazduhu gotovo petnaestak minuta imao u svome vidnom polju ni jednog mu trenutka nije dopustio da mu se približi kako bi na njega mogao da puca iz aviona ili na njega pošalje raketu.

„Imao sam zadatak da ga, ako se ne identifikuje ili ne uspostavi bilo kakav miroljubivi kontakt, oborim. A i da sam bio u prilici, ne znam kako bih to učinio jer sam letio u inferiornom tipu aviona – školskom „jastrebu“ koji je mogao postići maksimalnu brzinu od 700 kilometara na sat, a od oružja sam imao mitraljez i raketu“, ispričao je Maček 2012.

Svemu je svedočio i drugi pilot Zvonko Jurjević, koji je bio u drugom avionu.

„Čim sam uočio taj osvetljeni objekAt, pozvao sam ga i rekao mu šta sam video. On mi je potvrdio da vidi što i ja, ali je dodao da mora da se prizemlji jer ostaje bez goriva. NLO se kretao nepromenjivom brzinom i smerom prema jugozapada. Menjao je boje – iz purpurno-crvene u žutu, pa narandžastu, a onda belu. Menjao je i svoju veličinu. Nisam mogao da utvrdi, koliko je velik jer nisam imao nikakvu referentnu tačku i vrednost pomoću koje bih mogao da odredim koliko je približno veliki. Imao sam uključen nišan, ali ni uz vrednost  nisam mogao da odredim njegovu veličinu niti na kolikoj se udaljenosti nalazi. Bez radara nisam mogao odrediti nalazi li se unutar radarskog dometa. Stalno se kretao levo-desno, gore-dole, menjao je boje, menjao dimenziju, zaustavljao se i onda brzo menjao smer. U jednom bi trenutku nestao. Bio sam zbunjen, nisam mogao da verujem da postoji nešto takvo što bi mene, koji sam iza sebe imao osam godina letačkog iskustva, moglo zbuniti i dovesti u očajnu situaciju“, pričao je Maček.

Pokušao je da ga ulovi, ali nije uspeo. Letelica je bila tehnološki prenapredna.

„Pokušao sam dostići graničnu brzinu avionom od 800 kilometara, ali moj se „jastreb“ počeo tresti. Shvatio sam da je to neka igra u kojoj sam se našao i koju jednostavno ne mogu da pratim. Možda neko nada mnom pokazuje moć i onda sam, jer sam i s gorivom bio pri kraju, javio da ne mogu ništa napraviti i vratio se u bazu“, ispričao je Maček.

Zbog ovog susreta tadašnja JNA je u Podgoricu prerasporedila šest MiG-ova. I oni su imali sličan susret s NLO-om.

„U narednih sedam dana jedan je MiG–21 ostvario kontakt s tim objektom, ali ja vam ne mogu potvrditi kakvog je karaktera bio taj kontakt. Znam da je dobio zapovest da lansira vođene rakete zrak–zrak, ali je u proceduri lansiranja raketa nestao kontakt s tim NLO–om, cilj se izgubio i taj je objekt nestao bez traga“,  kaže Milan Maček ističući kako se taj NLO više nije pojavljivao.

Izvor Tanjug/24sata.hr