Veče ruske kulture u Biblioteci „Jovan Tomić“ u Novoj Varoši
Autor: R. Popović
Nova Varoš – „Ne može Rusija umom da se shvati, opštim se aršinom izmeriti ne da, njen lik je čudan i čudno te gleda, u Rusiju možeš samo verovati“. Stihovima Fjodora Ivanoviča Tjutčeva započelo je veče ruske kulture pod nazivom „Nije život što i polje preći“, priređeno prošlog petka u Biblioteci „Jovan Tomić“, po scenariju i u režiji Vladimira Dulanovića i Nikole Bjelića.
Ovaj događaj nesumnjivo će ostaviti snažan pečat u ovogodišnjem kulturnom mozaiku grada na padinama Zlatara, kako po kvalitetu umetničkog programa i broju učesnika (scenom prodefilovalo četrdesetak novovaroških glumaca, recitatora i muzičara), tako i po velikom interesovanju domaće publike, koja je sa blagonaklonošću prihvatila ideju da se na ovaj način iskaže poštovanje prema ruskoj kulturi, posebno književnosti i muzici.
– U ruskoj duši su se uvek borila dva početka – istočni i zapadni, koji su u samoj njenoj osnovi , u spoju suprotnosti. Prirodna, paganska stihija i asketsko, monaško pravoslavlje, despotizam i anarhizam, okrutnost i čovečnost, individualizam i univerzalizam, potraga za Bogom i ratoborno bezbožje, smirenost i naglost, potčinjenost i bunt. Kroz svoju dugu istoriju od Kijevske, drevne Rusije, preko Moskovske, carske, Sovjetske do savremene Ruske Federacije, Rusija je ostavila neizbrisiv trag u civilizaciji čovečanstva. Ova trag je naročito dubok u baštini svetske kulture i nauke, rekla je, između ostalog, Marina Šaponjić, profesorka ruskog jezika, sa posebnim osvrtom na težnje tamošnjih velikana da dokuče zagonetnu dušu ruskog naroda, koga je Dostojevski smatrao odabranim od strane Gospoda da ostvari pravoslavne ideale.
U prigodnoj besedi o Rusiji i nama bratskom narodu, profesorka Šaponjić je ocenila da je se svet ruskim narodom može očarati i razočarati, od njega se uvek može očekivati neočekivano, u velikoj meri je sposoban da izazove snažnu ljubav, ali i snažnu netrpeljivost. Ona se osvrnula na dostignuća Dostojevskog, Puškina, Gogolja, Čehova, Tolstoja, Majakovskog, Čajkovskog, Stravinskog, Rahmanjinova, kao i Stanislavskog, Mihalkova, Lomonosova, Mendeljejeva, Mihalkova i mnogih drugih ruskih velikana koji su ostavili neizbrisiv trag u svetskoj literaturi,muzici, nauci, slikarstvu, pozorištu, filmu… „Upravo zahvaljujući tim sjajnim umovima rođenim na ruskoj zemlji, svet je danas bolje i lepše mesto. Jer, kada bi nestala ruska muzika, svet bi ogluveo, kada bi nestala ruska književnost, svet bi onemeo, kada bi nestalo rusko slikarstvo, svet bi ostao bez boja. Spletom istorijskih okolnosti, međutim, Rusija je nebrojeno puta bila predmet podsmeha zapadnog sveta, koji je, zaslepljen vlastitom narcisoidnošću, često svesno zaboravljao imena koja je iznedrila „majčica Rusija“, podsetila je Šaponjić, nakon čije besede je usledio bogat umetnički program, podeljen na nekoliko tematskih blokova.
Okosnicu dramsko-muzičkog programa, koji je, uz tople reči dobrodošlice, najavila direktorka gradske Biblioteke Nera Čović, činili su nastupi brojnih recitatora i glumaca, koji su govorili stihove i odlomke iz dela poznatih ruskih pesnika i pisaca. Na sceni matične Biblioteke te večeri zabristale su i članice Ženske pevačke grupe Doma kulture, koje su, na zadovoljstvo publike izvele par čuvenih ruskih numera, a burne aplauze su izmamili i Tamburaški orkestar Doma kulture i Kamerni sastav četiri harmonike pri ovdašnjem izdvojenom odeljenju Muzičke škole sa sedištem u Prijepolju (pod rukovodstvom Smilje Spasić). Scenario i režiju realizovali su Nikola Bjelić i Vladimir Dulanović, za scenografiju se pobrinuo Stanko Nikačević, izbor muzike potpisuje Faruk Ibišbegović, majstor svetla je Vlasto Rvović, a tona Radmila Bjelić i Isak Dudić. Organizator događaja je kolektiv Biblioteke „Jovan Tomić“.
