Ključne reforme u svim državama na Balkanu su u zastoju, a region i dalje odlikuje stalna korupcija, ocenila je američka nevladine organizacije „Fridom haus“, navodeći da Srbija ima dobre ocene u sprovođenju demokratskog procesa, ali da je malo postignuto u reformama.
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, navodi se da ona, uz Hrvatsku, ima najbolje ocene u sprovođenju demokratskog procesa, ali je malo postignuto u reformama u poslednje tri godine (2010-2012).
Srbija se, uz Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju, nalazi u grupi država koje su ocenjene kao delimično konsolidovane demokratije i nalazi se u gornjoj polovini tabele. Ispod su, između ostalog, BiH, Moldavija, Kosovo, Rusija i druge.
U Srbiji su, zaključno sa 2012. godinom, najlošije ocenjeni pravosudni sistem, visoka korupcija i stanje u medijima. Stanje u medijima je, posmatrajući tabelu, najbolje bilo od 2004. do 2007. godine, dok je pad primetan od 2008. godine do sada. Dobre ocene su dobijene za stanje u civilnom sektoru i za sprovođenje izbornog procesa.
Uz ocenu da su Srbija i Hrvatska malo postigle u reformskom procesu, navodi se da su ostale zemlje – BiH, Makedonija, Albanija i Kosovo nazadovale po tom pitanju.
„U Srbiji, Vlada tek treba da pruži dokaze da sistematski istražuje i goni korupciju, posebno u važnim slučajevima“, dodaje se u izveštaju.
Pozivajući se na izveštaje svojih „lokalnih eksperata“, američka organizacija navodi da je na Balkanu sprovođenje reformi, uz vladavinu prava i nezavisnost sudstva i dalje nekomplento, površno i da ne postoji politička volja za njihovo potpuno ostvarenje.
U celom regionu javnim tenderima nedostaje transparentnost i odgovornost, pri čemu se politički interesi i lične veze između državnih i privrednih subjekata mešaju u nadmetanju.
Sudske institucije su, kako se navodi, pod političkim uticajem u celom regionu, a novinari koji prate organizovani kriminal i korupciju političke trpe pritiske, pretnje i napade.
Kao zemlja koja je najdalje otišla u borbi protiv korupcije ističe se Hrvatska i slučaj bivšeg premijera Ive Sanadera.
Negativan primer je Kosovo, gde vlasti nisu sprovele antikorupcijsku strategiju, a podseća se i na sumnjivo samoubistvo direktora kosovske agencije za privatizaciju. Kosovo je, takođe, tokom prošle godine nazadovalo po pitanju borbe protiv korupcije, kao i zaštiti građanskih sloboda.
Slovenija, Estonija i Letonija imaju najbolje ocene po ukupnim demokratskim standardima među zemljama u tranziciji, dok su na dnu liste Belorusija, Turkmenistan i Uzbekistan.
