Kamate u Srbiji su visoke, kao što je i inflacija u Srbiji još visoka. Nije problem u tome što banke ostvaruju profit, one i treba da ga ostvaruju, jer niko neće da daje sredstva da bi na tome gubio. Nedostaje ona druga strana – da i onaj ko uzme kredit treba da ima od toga neki dobitak, što znači da kamatne stope treba da budu niže. Tu računicu banke treba da imaju u vidu ukoliko neće da im se povećavaju nenaplativi krediti, kaže za „Blic“ guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona ne veruje da bi najavljena rekonstrukcija Vlade mogla da ugrozi kurs dinara.
– Verujem da rekonstrukcija može biti doživljena samo kao dokaz odlučnosti Vlade da postigne ciljeve i da rad svojih ministara vrednuje kroz rezultate. Pošto je namera Vlade da fiskalnom konsolidacijom doprinese makroekonomskoj stabilnosti, ne vidim kako bi to moglo loše da utiče na dinar – kaže Jorgovanka Tabaković u razgovoru za „Blic”.
Sve češće se pominju i izbori. Predizborno vreme baš i ne zna za fiskalnu konsolidaciju…
– Što se eventualnih izbora tiče, sigurna sam da je ovo odgovorna vlada koja neće kupovati raspoloženje birača povećanjem potrošnje, pražnjenjem državnih kasa i trošenjem nečega čega nema. Dobar deo prošle godine, kao i mnoge ranije, „pojeli su skakavci” i to se neće ponoviti – s izborima ili bez njih. Vlada upravo potvrđuje svoju odgovornost kroz spremnost da preduzme nepopularne mere i započne određene sistemske reforme koje se više ne mogu odlagati. To može samo pozitivno da utiče na investitore, a time i na stabilnost dinara.
Bili ste aktivni u pripremi antikriznih mera. Utisak je da njima nisu preduzeti baš hrabri potezi.
– Uvek može da se uradi i više, kako kažete, ali se postavlja pitanje kada to postaje kontraproduktivno, jer svaka medalja ima dva lica. Ako ste mislili da je trebalo generalno smanjiti plate i penzije, neko bi mogao da istakne kontraargument i kaže da bi smanjenje plata značilo manje poreske prihode po tom osnovu, da bismo imali manje kupaca za proizvedenu robu, a veće potrebe za socijalnom pomoći uvećanog broja siromašnih i tako redom. Činjenica je da antikrizne mere treba u prvom redu da obuhvate državu i da je Vlada suočena sa značajnim ograničenjima, jer se strukturne reforme ne mogu izvesti preko noći, a konkretni efekti su potrebni odmah. Zato je od presudne važnosti da mere budu konzistentne i usmerene na makroekonomsku stabilnost i održivi ekonomski rast. To zahteva koordinirano delovanje fiskalne i monetarne politike. Država najpre mora da smanji deficit i počne da trajno radi na strukturnim reformama, kako bi i deficit i javni dug svela na održiv nivo, a NBS u takvim uslovima ima mogućnost da cenovnu i finansijsku stabilnost postiže brže i uz manju monetarnu restriktivnost, doprinoseći privrednom rastu.
Smanjenje rashoda ministarstava za 30 milijardi dinara znači da je i u momentu pravljenja budžeta bilo prostora za te uštede.
– Nužda zakon menja, kaže poslovica. Ne može se reći da su i ovih 30 milijardi dinara nepotrebni troškovi, ali su manje potrebni nego neke druge stvari u trenutku kada se moramo “prostirati prema guberu.” Za uštede uvek ima prostora, pitanje je šta se pri tome gubi i na Vladi je da to odmeri i utvrdi prioritete. Ali smatram da treba, pored kresanja rashoda, da se bavimo prihodnom stranom, odnosno ekonomskom aktivnošću i smanjenjem sive ekonomije.
O preporukama NBS o kreditima u francima, još se ne izjašnjavaju poslovne banke. Ipak, jasno je da se ovo isplati samo onom ko ne može da otplaćuje ratu. Zar niste mogli da dođete do nekog rešenja koje će pomoći svima?
– Da vas ispravim, banke su se pozitivno izjasnile povodom preporuke koja se odnosi na umanjenje otplatnih rata u naredne tri godine, ne zato „što je krojena po njihovoj meri”, već zato što su prihvatile objektivnu argumentaciju NBS da i one moraju dati doprinos olakšavanju položaja dužnika u francima, s obzirom na stalni rast problematičnih zajmova po osnovu tih kredita. Smatram da je predloženo rešenje pravedno, pošto najveću olakšicu pruža korisnicima kredita koji su najviše pogođeni jačanjem franka u odnosu na evro, bez obzira na njihov trenutni materijalni status. Mogu da se saglasim s vašom konstatacijom da će najviše pomoći korisnicima kredita koji su privremeno ostali bez posla ili su im smanjena primanja, ali je nesporno da će pomoći i ostalima da lakše otplaćuju dug u naredne tri godine.
Ali, jasno je da odloženo stiže na naplatu za tri godine, još uz kamatu…
– Nije bilo moguće naći rešenje koje bi u većoj meri i na trajnoj osnovi umanjilo troškove korisnika kredita indeksiranih u francima bez dodatnog direktnog opterećenja budžeta i grubog mešanja u poslovnu politiku banaka, sa sigurnim negativnim implikacijama na budući priliv stranog kapitala. Uz to, NBS je sve vreme bila suočena i s kritikama suprotnog karaktera – da su korisnici kredita u francima imali mogućnost izbora, da su im rate bile u startu znatno manje, da i korisnici ostalih kredita imaju teškoće sa otplatama i sl. Uverena sam da je preporučeno rešenje najbolje moguće u datim okolnostima, da je pravednije i povoljnije od rešenja susednih zemalja i očekujem da će ga prihvatiti i korisnici kredita.
Planira se prodaja Dunav osiguranja. Guverneri iz regiona se žale da se, posle odluka njihovih država da prodaju sve banke, važne odluke iz monetarne politike donose u inostranstvu. Plašite li se da ćete isto doživeti u sektoru osiguranja?
– Ne slažem se s takvim komentarima i smatram da vlasnička struktura bankarskog sektora, odnosno dominantno strano vlasništvo, nigde ne može uticati na sprovođenje monetarne politike, jer to isključivo zavisi od autonomije nezavisne nadležne institucije. Verujem da se i stručna i najšira javnost do sada mnogo puta uverila u stepen samostalnosti i odgovornosti NBS u vođenju adekvatne i oprezne monetarne politike. Takođe, prodaja pojedinih finansijskih institucija od strane države nikako ne može uticati negativno na domaće tržište, pošto se traže strateški partneri koji mogu dodatno ojačati finansijski potencijal ovih institucija, povećati njihov fiskalni kapacitet i pozitivno uticati na različite segmente finansijskog tržišta Srbije. Strah je, dakle, neopravdan.
Nedavno ste rekli da ne vidite razlog da se dodatno stimulišu izvoznici. Zašto?
– Njih treba stimulisati, ali to ne treba da čini NBS i posebno ne kursom. Svedoci smo višedecenijskih pokušaja stimulisanja izvoza, koji nikada nisu dali rezultate i uvek su služili za diskrecione preraspodele i za pokrivanje nedovoljne konkurentnosti domaćih preduzeća, koja pritom nisu ni imala pravi razlog da se za nju bore. Istovremeno, opadala je konkurentnost ukupne ekonomije. Ako govorimo o popravljanju konkurentnosti, pravi put je smanjenje troškova na svim nivoima – države, preduzeća, banaka, pa i Narodne banke. Time država pomaže celokupnu ekonomiju, uključujući i izvoznike. Uzgred, danas nije lako prodati robu ni na domaćem tržištu, jer su isti konkurenti prisutni na oba tržišta.
