Srpski ministar finansija Lazar Krstić je optimista i uveren da ne postoji opcija da ne uspeju mere koje je vlada predložila prošle sedmice, a kojima pokušava da uštedi 1,5 milijardi evra u nekoliko narednih godina.
U intervjuu za sutrašnje izdanje Magazina zagrebačkog “Jutarnjeg lista” Krstić je rekao da je znao da je stanje u Srbiji teško.
“Ali moj je utisak da se sve ovo desilo dve sedmice kasnije, Srbija bi bila u ogromnom problemu”, rekao je Krstić.
Kako navodi list, Krstić, za koga u Zagrebu kažu da je čovek kome prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najviše veruje, svejedno je optimista i čvrsto je uveren da su mere koje je predstavio “slamka spasa”, u protivnom, Srbija bi, kaže, bankrotirala.
“Zatvorila bi nam se spoljna tržišta kapitala i kad ne bismo reagovali, morali bismo reći da idemo u provaliju”, kategoričan je ministar.
Zbog toga, dodao je, ne postoji opcija da mere ne uspeju.
“Trudili smo se da to u kombinaciji bude najpravičnije moguće, da mere budu za sve oblasti koje su strukturni problemi u trenutnoj ekonomiji. Za promenu, mislili smo da je dobro da u javnost izađemo s nečim što ne zvuči politički prihvatljivo, već je realno stanje stvari. Naravno da ne mislim da je plata od 525 evra velika, čak ne mislim ni da je dovoljna, ali to jednostavno jeste jedna i po prosečna plata u Srbiji. Trudili smo se ovim merama da idemo prema onome što jesu problemi, ukupna količina mase plata, a da zaštitimo najugroženije, one kojima je sad najteže”, naveo je Krstić.
Upitan da li misli da će preduzetim merama uspeti da ostvari ono što je zamišljeno – uštedu od 100 do 150 miliona evra, Krstić je rekao da se radi na trogodišnjem ili četvorogodišnjem planu.
“Cilj nije samo deficit u 2014, već stabilizacija i promena putanje javnog duga Srbije u 2016. ili 2017. godini. Premda time dobijamo premiju iz ugla gledanja stranih investitora i uopte kredibilnosti zemlje, moramo voditi računa kakve će to efekte imati na ekonomiju”, naveo je Krstić.
On dodaje da pritom mere moraju biti i socijalno odgovorne.
“S tim u vezi, trogodišnjim programom postavili smo vrlo ambiciozne ciljeve i za 2014. Šest oblasti o kojima govorimo zapravo prvi put gađaju probleme u srpskim finansijama i privredi na nedemagoški način”, ističe ministar.
Na konstataciju da od šest predstavljenih samo su dve mere, a ostale četiri “zelje”, Krstić kaže:
“Najteži deo biće ukidanje subvencija zato što je to menjanje načina na koji funkcioniše, ne samo srpska ekonomija, nego svest građana Srbije. To je repozicioniranje s oslanjanja na državu na oslanjanje na samog sebe. Profit će zameniti različite veze, kontakte, političke ustupke kao dosadašnje kriterijume gde ide državni novac. To je vrlo konkretna mera, iako na sam deficit nema efekt koliki ima, recimo, povećanje PDV-a”.
Najavio je da će dosadašnja praksa davanja subvencija ispod crte biti zaustavljena jer je zbog toga toliko brzo rastao javni dug.
To je, dodao je, vrlo teška mera koja sledi već naredne godine.
“Ukinućemo i član 37 Zakona o budžetu Srbije koji omogućava davanje garancija bez potvrde Skupštine i davanje garancija gubitašima. Naravno, to sve nećemo saseći istog časa i neodgovorno, ali tokom 2014. sa tom se praksom mora prestati”, objašnjava Krstić.
Upitan da li to znači da, na primer, Železnice Srbije više neće biti na vrhu liste korisnika državne pomoći, ministar kaže da se neke industrije i neke grane subvencionišu svuda.
“Železnica je jedna od njih. Mi želimo da se subvencije koje idu Železnicma Srbije ne troše na plate, barem ne u istom opsegu, već da se taj novac koristi za nešto drugo. Tu je i poljoprivreda koja se subvencionira u celoj Europskoj uniji. U sklopu mera, smanjenje troškova za robe i usluge jeste mala stvar, ali ipak može voditi uštedama. Suštinski su značajni i jeftiniji krediti. Kada bismo taj novac uspeli da plasiramo u privredu na pravi način, to bi imalo ogromno stimulativno delovanje, kategoričan je ministar.
Govoreći o finansiranju novootvorenih radnih mesta, rekao da je to pitanje u nadležnosti Ministarstva privrede, ali je njegov stav da svaku kompaniju koja može biti nosilac razvoja i stvaranja industrijskih klastera treba sagledati individualno i videti koliko ona košta državu i koliko država od nje dobija.
O utiscima koje je poneo sa sastanka sa MMF-om u Vašingtonu, odakle se upravo vratio, Krstić kaže da su to bili sastanci na visokom nivou kakvih nije bilo poslednjih 10 godina, navodeći da će biti potrebno da Srbija vrati svoj kredibilitet koji je, nažalost, kod međunarodnih institucija u poslednjih nekoliko godinana izgubila.
