Grupa nevladinih organizacija i pojedinaca iz regiona, među kojima su Fond za humanitarno pravo Srbije i Kosova i Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatske i Srbije, uputila je pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki-munu, u kojem traže da UN preispita slučajeve koji su, kako navode, doprineli slabljenju kredibiliteta Haškog tribunala.
Potpisnici pisma traže da UN sprovedu istragu koja bi utvrdila da li je bilo „neprihvatljivog pritiska“ na sudije Haškog tribunala, a povodom stavova haškog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Tribunala Teodor Meron vršio pritisak na sudije u pogledu oslobađajućih presuda optuženima za ratne zločine.
Od generalnog sekretara UN Ban Ki-muna traži se da u odsustvu procedure propisane statutom, iskoristi svoj autoritet i naredi sprovođenje neodložne i temeljne istrage koja će precizno ustanoviti da li je došlo do kršenja statuta koji garantuje nezavisnost, nepristranost, čestitost i visoke moralne kvalitete sudija.
„Bez sprovođenja istrage i javnog prezentovanja rezultata, sumnje u pravednost presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), trajno će obeležiti rad ove važne institucije međunarodnog prava i nepovratno unazaditi i razvoj međunarodne pravde u celini uz dovođenje u pitanje njena nesumnjiva dostignuća u poslednje dve decenije“, ističe se u pismu nevladinih udruženja.
„S obzirom na izrazitu važnost Haškog suda u kontektsu tranzicione pravde i suočavanja s prošlošću na ovim prostorima, smatramo da bi generalni sekretar UN trebalo da pokrene istragu kako bi se uvidelo da li je došlo do neprihvatljivog pritiska na sudije“, navodi se u poruci uz pismo u kojoj se javne ličnosti i organizacije pozivaju na podršku.
Sudija Harhof od momenta objavljivanja pisma do danas nije negirao njegovu autentičnost, niti se odrekao izrečenih stavova, a do danas nije dobio odgovor na jedino otvoreno pitanje, odnosno pitanje istinitosti tvrdnji iznetih u njemu, piše u poruci.
Harhof je izneo tvrdnje da je Meron vršio pritisak da se izreknu oslobađajujuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
„Navodi sudije Harhofa su u javnosti bivše Jugoslavije, a naročito u ratom pogođenim zajednicama, primljeni kao svedočanstvo o izigravanju pravde pred najvažnijim sudom UN-a. Tome doprinosi i činjenica da se objavljivanje Harhofovog pisma 13. juna podudara s negativnim trendom gubitka poverenja u MKSJ i njegov doprinos uspostavljanju pravde za počinjene zločine u bivšoj Jugoslaviji“, piše u pismu.
Polazeći od uverenja da nasleđe MKSJ u velikoj meri utiče na proces suočavanja s prošlošću, a time i na izglede za održiv mir u regionu, autori pisma ukazuju da je rad MKSJ danas u senci sumnji u nezavisnost i nepristranost procesa sudskog odlučivanja u nekoliko nedavno donetih presuda.
