Želja Bukurešta da se Vlasi u Srbiji izjašnjavaju kao Rumuni i odbijanje Beograda da uskrati Vlasima status nacionalne manjine, godinama opterećuje odnose Beograda i Bukurešta. Ipak, status vlaške i rumunske nacionalne manjine u Srbiji neće biti prepreka Srbiji tokom pretpristupnih pregovora sa EU, kažu za “Blic” izvori iz zvaničnog Bukurešta.

– Svi naši susreti u poslednjih godinu dana sa vrhom rumunske države govore da nikakvih problema niti ucenjivanja neće biti sa rumunske strane. Pitanje Rumuna u Srbiji je predmet bilateralnih razgovora – kaže za “Blic” Ivan Mrkić, šef srpske diplomatije.

I pored izjave Trajana Baseskua, predsednika Rumunije, da Srbiji treba još koraka da bude demokratska, iz zvaničnog Bukurešta za “Blic” kažu da nema govora o tome da će Rumuni stopirati Beograd na putu ka EU. Iz vrha rumunskih vlasti navode da je Basesku govorio o pravima Rumuna u regionu, pa je u tom kontekstu pomenuo i Srbiju.
 

– Srbija ne treba da se plaši da će joj Rumunija biti prepreka na putu ka EU, to nije bila namera predsednikove izjave, o tome nema ni govora. U našim odnosima ima manjih poteškoća, ali su veće one sa Mađarskom – naveo je visoki zvaničnik.

On dodaje da se Basesku u Bukureštu sretao sa delegacijama iz Timočke krajine.
 

– Kada dođu u Rumuniju traže novac i pomoć, a Basesku im poručuje da Bukurešt ne može da im pomogne ako se izjašnjavaju kao Vlasi, već samo kao Rumuni – objašnjava ovaj rumunski zvaničnik.
 

Za Sinišu Čelojevića, predsednika Vlaške demokratske stranke i člana Nacionalnog saveta Vlaha, problem između Srbije i Rumunije u pogledu Timočke krajine ne postoji.
 

– Mi smo Vlasi, naš maternji jezik je vlaški i naša otadžbina je Srbija, ne može se staviti znak jednakosti između Vlaha i Rumuna zato što mi starosedeoci na ovim prostorima i tu smo već više od 2.000 godina, a entitet Rumuna je nastao pre 150 godina formiranjem države Rumunije – smatra Čelojević i dodaje da problem prave rumunska vlada, kao i nevladine organizacije i partije iz Srbije čiji pripadnici ovde kažu da su Vlasi, a tamo Rumuni.
 

Međutim, za Predraga Balaševića, predsednika Vlaške demokratske stranke Srbije, problem u Timočkoj krajini postoji i ogleda se na polju medija, obrazovanja i bogosluženja.

– Mi smatramo da Vlasi govore dva narečja rumunskog jezika i tu se ne slažemo sa stavom Nacionalnog saveta Vlaha koji govori da je vlaški jezik poseban. Mislim da na to odgovor treba da daju relevantne institucije, a ne predstavnici Nacionalnog saveta Vlaha – kaže Balašević.
 

Marčel Dragan, sekretar Nacionalnog saveta Rumuna, Baseskuovu izjavu shvata kao apel na složnost i solidarnost pripadnika rumunske nacionalne manjine na celoj teritoriji Srbije i prestanak međusobnih optuživanja, ali kao i apel Srbiji da obrati mnogo veću pažnju na prava rumunske nacionalne manjine u Timočkoj krajini.
 

– Srbija ima jako dobre manjinske zakone, neke čak i iznad evropskih standarda, ali je problem to što se ne primenjuju. Recimo, od 38 mesta sa rumunskim življem u Vojvodini, svega je u dve trećine ispisan naziv mesta na rumunskom – kaže Dragan.