Od Ivanjice do Prijepolja na svakoj drugoj banderi oglas – traže se berači malina, ali na brojeve telefona koje ostavljaju vlasnici plantaža malo ko se javlja.
Oglasima sa ponudom istog posla puni su i lokalni mediji, malinari traže radnu snagu i posredstvom omladinskih zadruga, ali nje jednostavno nema.
Vlasnici zasada uoči sezone berbe koja bi trebalo da počne sredinom juna skoro bezglavo ištu sezonske radnike u strahu da im rod ne propadne. Nude dnevnice oko 20 evra, ili 35 do 40 dinara po ubranom kilogramu, tri obroka dnevno i prenoćište, no slaba im vajda.
– Godišnje uposlim po 60-70 berača, a dolaze mi od Dimitrovgrada na jugu do Subotice na severu, pa i Bosne. Sve je teže naći kvalitetnu radnu snagu, a primarni razlog je što su sezonci koji su ranije dolazili u nadnicu, najviše iz Priboja, Prijepolja i Nove Varoši sada podigli svoje plantaže. Em što više nisu sezonci, em što su postali konkurencija u potrazi za radnom snagom – objašjava Milomir Stojić proizvođač maline iz ariljskog sela Mirosilje.
Malinari kažu da je ponuda sa kojom su izašli pred berače poslednja i da bi sa svakim plaćenim dinarom više ostali ili na nuli ili u minusu. Napominju – daju više u odnosu na prethodnu godinu kada su hladnjačari kilogram plaćali 120, a trenutna ponuda otkupljivača je 100 dinara.
– Računajući dnevnicu, hranu i prevoz, to je 3.500 dinara troška za nas. Otkupljivači trenutno nude 100 dinara, i ako tako ostane radnik treba da ubere 35 kilograma samo da bi pokrio troškove domaćina. Ako se zna da prosečan berač može da ubere oko 40 kilograma dnevno, i ako se oduzme ono što je uloženo u zasad, naša računica je mizerna. Za berače je dnevnica od 2.500 malo, i u pravu su jer treba se 10 – 12 sati pržiti na suncu, ali ako bi dnevnica bila veća proizvođaču ne bi ostalo ništa – kaže Dragan Vukajlović, malinar iz Duba kod Bajine Bašte.
On nagoveštava šta bi moglo da se dogodi ukoliko se narednih dana nešto dramatično ne promeni.
– Vlasnici malinjaka će brati sa svojim porodicama, pa koliko uberu, a ono što ostane propašće, – priča Vukajlović.
U Omladinskoj zadruzi iz Užica, koja je zatrpana zahtevima malinara za radnom snagom, kažu – potražnja za sezoncima je tolika da su berači traženi kao najveće fudbalske zvezde u prelaznom roku.
Bajinobaštanski malinari pričaju da su im minulih godina berači uglavnom dolazili iz Nove Varoši, Priboja i Prijepolja. No, oni koji su nekada bili nadničari sada su vlasnici zasada.
– Dugo sam radio za dnevnicu, i naposletku rešio da posadim svoje maline. Kada sam se odlučio da krenem sa malinarstvom kilogram se plaćao dva evra, što je donosilo zaradu, a sada je otkupna cena dvostruko niža i nemam račun. Kako sada stvari stoje bolje je biti nadničar nego gazda, – priča nam malinar iz Prijepolja.
Prethodnih godina u malinjacima Zlatiborskog i Moravičkog okruga nadničilo je pet – šest hiljada berača. U ariljskom kraju uglavnom su bili angažovani berači iz Šumadije i sa juga Srbije, ali malo ko od imalaca plantaža je iole obezbedio radnu snagu sa kojom može ući u sezonu berbe.
Nema još konačne cene za otkup
Iako se približio početak berbe malina, cene još uvek nema, bar ne one koju bi proizvođači želeli – 1,75 evra za kilogram koliko je po njihovim rečima najniža izvozna cena crvenog zlata. Za sada je, tvrde, ponuđeno 100 i 120 dinara kao akontna, zaština cena, što je nerealno, pa su spremni da se bore ako treba i najradikalnijim merama. Dragiša Terzić dugogodišnji proizvođač i predstavnik malinara Srbije rekao je da akontna cene sigurno neće biti ispod 120 dinara ali se očekuje da tržište do kraja berbe uslovi dosta višu cenu malina.
– S obzirom na rod malina u 2018. godini koji je u ovom trenutku za 30 odsto manji, verujem da cena mora biti viša od 120 dinara, koliko je jedan od velikih hladnjačara Zlatiborskog okruga, ponudio kao akontnu. Svima je jasno da su štete na zasadima nakon nevremena velike, ne znamo šta nas još očekuje do kraja berbe, a i rod je u odnosu na prošlu godinu podbacio – rekao je Terzić.
Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, kaže da je ovo neprihvatljivo niska akontna cena i da ona ne sme biti ispod 1,75 evra.
– Provereno je da četiri najveće hladnjače u Srbiji izvoze prošlogodišnju malinu, i to griz, po ceni od 1,75 do 2,20 eura. Realno je da najniža izvozna cena griza bude ponuđena kao zaštitna, tačnije akontna i mi od toga nećemo odustati. Apelujemo na svest hladnjačara da ispoštuju svoje kooperante, u protivnom moraćemo da se borimo svim legalnim sredstvima jer je nedopustivo da se izlazi sa akontnom cenom od 100 ili 120 dinara – istakao je Radović.
Izvor Blic
