Svetsko prvenstvo nastavlja sa progresom i umesto 32, na narednoj smotri naći će se 48 nacionalnih timova.
Ali, da li je ovo napredak? U redu, u kvantitativnom smislu jeste – a u kvalitativnom? Nismo baš sigurni.
Kroz istoriju svetskih šampionata videli smo progresiju u broju učesnika, a i sam format takmičenja menjao se s vremena na vreme.
Najmanje selekcija bilo je u Urugvaju 1930. i Brazilu 1950, tačno 13, da bi se od Švajcarske 1954. taj broj ustalio na cifri od 16.
Tako je bilo sve do Španije 1982, kada je Mundijal proširen na 24 reprezentacije, a od Francuske 1998. pa sve do Katara 2022. na planetarnoj smotri učestvovala su 32 tima.
Za četiri godine domaćini će biti Kanada, Meksiko i Sjedinjene Američke Države, a broj ekipa nikad veći – 48.
To bi moglo da bude sjajna vest za tzv. manje reprezentacije, koji nisu toliko često mogli da se nađu na najvažnijem turniru u svetu fudbala, verovatno sporta generalno.
Šanse da se događaju iznenađenja poput trijumfa Saudijske Arabije nad kasnijim šampionom Argentinom ili pobede Japana nad Nemačkom i Španijom ili uspesi Maroka protiv Belgije, Španije i Portugala – biće veća.
Ipak, više selekcija ne znači nužno i bolji turnir, pošto postoji šansa da se kvalitet razvodni.
„To znači da ćemo morati da nađemo još 16 dobrih timova“, rekao je Arsen Venger jednom prilikom.
Svetska kuća fudbala (FIFA) i dalje promoviše proširenje kao nešto važno za ovu globalnu igru.
Svi kontinenti će imati više mesta, dodatno otvaranje stvorilo bi novu šansu za autsajdere, ali naravno i veću zaradu za FIFA.
„Uveren sam da ako timovi, zemlje imaju više mogućnosti da izađu na svetsku scenu, to će značiti razvoju fudbala unutar te zemlje“, kazao je Venger.
U Kataru, tri tima iz azijske konfederacije našla su se u osmini finala, afričke selekcije su sakupile nikad veći broj bodova u grupnoj fazi, Kamerun je pobedio Brazil, a Maroko i Hrvatska su stigli do polufinala.
„Pogledajte ovo Svetsko prvenstvo. Nije kao što je bilo pre 30 godina, kada su velike ribe u potpunosti pojele male“, kazao je Aliu Sise, selektor Senegala.
Međutim, proširenje vrlo verovatno neće uticati na konačan ishod šampionata.
Evropski i južnoamerički timovi, velike ribe kako ih naziva Sise, osvojili su titule na svim planetarnim smotrama do sada.
U današnjem svetu se, ipak, sve vrti oko novca i ne smemo zaboraviti na činjenicu da je Mundijal u Kataru bio najgledaniji sportski događaj ikada, samim tim i zarada od TV prava koju je inkasirala FIFA ogromna.
S tim u vezi, proširenje sa 32 na 48 selekcija, automatski povećava i prihode, koji su na primer, za SP u Rusiji bili sedam i po milijardi.
| Povećanje po konfederacijama: Azija (8 umesto 4) Afrika (9 umesto 5) Severna i Centralna Amerika i Karibi (6 umesto 3) Južna Amerika (6 umesto 4) Okeanija (1 umesto 0) Evropa (16 umesto 13) |
Iako je još 2017. odlučeno da na prvenstvu 2026. učestvuje 48 timova, tip formata još nije potvrđen.
„Nije odlučeno da li će biti 16 grupa po tri ili 12 grupa po četiri. Neću moći da odlučujem o tome. To će odlučiti FIFA savet i to će biti urađeno u narednih godinu dana“, rekao je Venger.
Kada smo kod prve opcije (16×3), ukupan broj utakmica biće povećan sa 64 na 80, koje će biti odigrane u roku od 32 dana, standardno.
Nijedna grupa neće smeti da ima više od jedne ekipe iz iste konferederacije, stoga će svaka od 16 evropskih selekcija biti u zasebnoj, a na žrebu u prvom šeširu.
Dva najbolja tima iz svake grupe prošla bi u šesnaestinu finala, međutim, ovaj format izaziva dosta kontroverzi.
U trećem kolu, dve selekcije lako bi mogle da „nameste“ rezultat na štetu tima koji je svoja dva meča već odigrao.
Najpoznatiji slučaj „dogovora“ dogodio se 1982. u Španiji, ali ne zbog formata, već zbog termina odigravanja susreta poslednje runde.
Tako su Nemačka i Austrija odigrali (1:0), rezultat koji je eliminisao Alžir, koji je imao isti broj bodova, ali i slabiju gol-razliku.
FIFA je za Mundijal 2026. predložila da se u slučaju remija – izvode penali. Ali, to svakako ne bi eliminisalo izglede i nameštanja konkretnog rezultata, koji bi odgovarao timovima u trećem kolu.
Još jedna kritika ovog formata kaže da preveliki broj timova će proći grupu, a takođe, selekcijama se garantuju dve utakmice na prvenstvu, a ne tri kao što je to slučaj bio do sada.
Drugi format, koji je u igri, sa 12 grupa po četiri ekipa, svima bi garantovao najmanje tri meča u grupnoj fazi, dok bi broj utakmica umesto sa 64 na 80, skočio na čak 104 i onda bi turnir trajao najmanje 35 dana.
Takođe, dalje bi prolazile po dve najbolje ekipe, kao i osam najbolje trećeplasiranih. Ovaj format se, opet, grana na dva posebna predloga.
Prvi je da svi budu u istom „kosturu“, dok drugi predlaže dva „kostura“ od 24 tima, sa 6 grupa od po 4 ekipe. Polovine, odnosno „kosturi“, spojili bi se u finale.
Veoma su slični predlozi, s tim da u drugom slučaju ne biste mogli da igrate sa timom iz druge polovine žreba.
Svetsko prvenstvo u Kanadi, Meksiku i SAD, koji neće morati da igraju kvalifikacije, biće održan u junu i julu 2026. godine, kako je i odlučeno na 68. FIFA kongresu u Rusiji 2018. na kojem je ovaj trio pobedio Maroko.
Gradovi-domaćini biće Vankuver, Sijetl, San Francisko, Toronto, Gvadalahara, Meksiko Siti, Monterej, Los Anđeles, Dalas, Hjuston, Filadelfija, Kanzas Siti, Atlanta, Majami, Boston, Njujork/Njue Džerzi.
