Institut za studije rata objavio je specijalni izveštaj o Putinovim pretnjama nuklearnim oružjem i ruskoj aneksiji četiri ukrajinska regiona.
On navodi da pripajanjem ovih regiona ruski predsednik Vladimir Putin verovatno namerava da zamrzne ratnu situaciju duž sadašnjih linija fronta kako bi dobio na vremenu za sprovođenje mobilizacije i restauraciju ruskih snaga.
Tokom svog govora o aneksiji, ruski predsednik je izneo nekoliko opštih referenci na upotrebu nuklearnog oružja koje su u skladu sa njegovim ranijim izjavama, izbegavajući direktne pretnje. Putin je aludirao na spremnost Rusije da upotrebi “sva raspoloživa sredstva” za odbranu ruske teritorije na koju tvrdi.
Putin zapravo pokušava da natera Kijev za pregovarački sto aneksijom i pretnjom nuklearnim oružjem, piše ISV.
“Pozivamo ukrajinski režim da odmah prekine neprijateljstva i rat koji je počeo 2014. godine i vrati se za pregovarački sto. Spremni smo za to i to smo više puta rekli. Ali nećemo pregovarati o odluci naroda u Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. Oni su to izabrali i Rusija ih neće izdati“, rekao je juče Putin.
Hoće li Putin upotrebiti nuklearno oružje?
Putinov poziv na pregovore i implicitne nuklearne pretnje usmerene su i na Ukrajinu i na Zapad. Verovatno misli da će zbog njegovih pretnji Zapad naterati Ukrajinu na pregovore. Međutim, Ukrajina i njeni saveznici su jasno stavili do znanja da neće prihvatiti pregovore na nišanu i da se Ukrajina neće odreći svojih prava na svoje teritorije.
ISV navodi da je upitno da li će Putin zaista upotrebiti nuklearno oružje jer je njegova “crvena linija” već u nekoliko navrata pređena. Ukrajinski prekogranični napadi na Belgorodsku oblast i Krim verovatno se kvalifikuju za upotrebu nuklearnih bojevih glava u slučaju “agresije na Rusku Federaciju upotrebom konvencionalnog naoružanja kada je samo postojanje države ugroženo“.
Putin je pokrenuo dve glavne taktike kojima će pokušati da ostvari svoje ciljeve: delimičnu mobilizaciju da nadoknadi ruske gubitke i energičan pritisak na Evropu da destabilizuje evropsku podršku Ukrajini. Međutim, malo je verovatno da će njegova ideja imati efekta. Naime, slanje u rat na hiljade neobučenih i nemotivisanih Rusa neće mnogo promeniti situaciju na liniji fronta, a lideri evropskih zemalja nisu pokolebali u podršci Ukrajini uprkos činjenici da je pred Evropom hladna i teška zima.
Ako ova taktika ne uspe, Putin bi mogao da upotrebi višestruko taktičko nuklearno oružje u Ukrajini. Oni mogu pokrenuti nuklearni teroristički napad na jedan ili više glavnih ukrajinskih centara stanovništva ili kritičnu infrastrukturu u nadi da će šokirati Ukrajinu i Zapad. Međutim, malo je verovatno da bi takav potez primorao Ukrajinu na predaju.
Velika kocka za Rusiju
Zbog toga je mnogo verovatnije da će Putin upotrebiti nuklearno oružje da promeni operativno-vojnu situaciju, ako uopšte i bude. ISV procenjuje da Putin ima dve glavne taktičke mere za upotrebu nuklearnog oružja: udar na ključne ukrajinske kopnene linije komunikacije i komandne centre i/ili udar na glavne ukrajinske snage.
Da bi to uradio, ruski predsednik bi verovatno morao da upotrebi nekoliko taktičkih nuklearnih oružja širom Ukrajine da bi postigao značajan efekat i oslabio ukrajinsku kontraofanzivu. Ali onda bi usledila reakcija Zapada i dodatne sankcije, što Putinu nikako ne bi odgovaralo.
Stoga je upotreba nuklearnog oružja velika kocka za Rusiju, navodi ISV u izveštaju. U najboljem slučaju, ovo bi zamrznulo liniju fronta i omogućilo Kremlju da sačuva trenutno okupiranu teritoriju u Ukrajini. Ali NATO bi tada mogao da odgovori konvencionalnim napadima na ruske položaje. Ruska upotreba višestrukog oružja (koja bi bila neophodna za postizanje odlučujućih operativnih efekata) samo bi povećala verovatnoću i obim konvencionalnog odgovora Zapada.
Što je Putin ubeđeniji da upotreba nuklearnog oružja neće postići željene efekte, već da će umesto toga privući direktnu zapadnu konvencionalnu vojnu intervenciju u sukob, manja je verovatnoća da će pokrenuti nuklearni napad.
