Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer izjavio je danas da je formiranjem Centra za prihvat ljudi sa Balkana jasno stavljeno do znanja da podnosioci zahteva za azil iz tih zemalja ne mogu ostati u Nemačkoj.
– Formiranjem tog centra šalje se jasan signal da podnosoci zahteva za azil sa Balkana ne mogu ostati u Nemačkoj i da se moraju vratiti nazad – rekao je De Mezijer.
On je taj centar u bivšoj američkoj kasarni u Bambergu, u Bavarskoj, koji postoji od septembra ove godine, posetio zajedno sa bavarskim ministarkama za socijalnu politiku Emilijom Miler i zdravlje Melani Huml.
De Mezijer je rekao da izbeglice sa Balkana dobijaju jedan čestiti postupak za azil koji u Bambergu traje svega od pet do 10 dana i dodao da je, medjutim, mogućnost da neko od tih ljudi i dobije pravo na azil, ispod jednog procenta.
Nemački političari ukazuju da ljudi iz takozvanih zemalja sigurnog porekla, medju kojima je i Srbija, nemaju šanse da ostanu u Nemačkoj i dobiju azilantski status, a nemački tabliod „Bild“ saznaje da je u Berlinu pripremljen jedan akcioni plan za proterivanje i vraćanje u zemlje porekla odbijenih azilanata, pri čemu bi trebalo da budu angažovani i piloti Bundesvera.
– Proterivanje se, osim toga, više neće najavljivati, tako da podnosoci zahteva za azil neće imati priliku da se sakriju, kako ne bi bili proterani – saznaje tabloid iz ovog plana za koji se kaže da bi ubrzo trebalo da bude primenjen.
Osim toga, planira se da se takozvane tranzitne zone na nemačkim granicama, prema Austriji na primer, odnosno, specijalni prijemni centri šatorskog ili kontejnerskog tipa, podignu direktno na granicima Nemačke ka inostranstvu i da se „proglase eksteritorijalnim oblastima“, što onda znači da „ne pripadaju nemačkoj državnoj teritoriji“, saznaje tabliod.
Tu bi se onda za nekoliko dana odlučivalo da li će neko biti prijemljen ili odbijen i odbijeni podnosioci zahteva za azil bi zatim, kako se kaže, direktno bili vraćani u zemlju porekla – vozom ili avionom ili na dobrovoljnoj bazi.
Te zone bi važile za sve one čiji je dolazak neosnovan, poput ljudi iz zemalja takozvanog sigurnog porekla, piše tabloid.
Kada je reč o takvim zemljama, Srbija se već duže vreme nalazi na listi zemalja sigurnog porekla, što onda znači da u njoj nema ni političkog progona ni nasilja, pa su time i zahtevi za azil u Nemačkoj njenih građana neosnovani, ali se, prema nemačkim propisima, pojedinačno mogu proveravati.
