U decenijama po završetku Drugog svetskog rata, CIA i druge američke bezbednosne agencije angažovale su najmanje 1.000 nacista kao špijune i obaveštajce tokom hladnog rata, pokazuju nedavno otkriveni zapisi i intervjui, objavio je „Njujork tajms“.
U zenitu hladnog rata 1950-ih godina, rukovodioci obaveštajnih službi kao što su Alen Dals iz Centralne obaveštajne agencije (CIA) i Džej Edgar Huver iz Federalnog istražnog biroa (FBI), energično su angažovali nekadašnje naciste svih kategorija kao tajne, antisovjetske špijune, prenosi danas list „Njujork tajms“ pozivajući se na obelodanjene podatke
Dokazi o povezanosti američke vlade sa nacističkim špijunima počeli su da izbijaju na videlo još ’70-ih godina, ali na hiljade zapisa iz obelodanjenih dokumenata, zajedno sa intervjuima sa mnogobrojnim sadašnjim i bivšim vladinim zvaničnicima, danas pokazuju da je vladino angažovanje nacista bilo „daleko dublje“ nego što se ranije znalo.
Saznaje se i da su zvaničnici nastojali da zabašure te veze tokom najmanje pola veka posle rata, navodi se u tekstu njujorškog lista.
Tokom 1980-ih, pozivajući se na „zaštitu poverljivosti podataka“, zvaničnici FBI čak ni lovcima na naciste pri američkom Ministarstvu pravde nisu želeli da kažu šta znaju o 16 osumnjičenih nacista koji žive u SAD, a koji su tada, zapravo, svi radili kao obaveštajci FBI.
Ričard Brajtman, profesor holokausta na Američkom univerzitetu i član vladinog tima za obelodanjivanje dokumenata o ratnim zločinima, kaže da je moralnost regrutovanja bivših nacista retko kada uzimana u obzir.
„Sve je to proizišlo iz neke vrste panike, straha da su komunisti strahovito moćni i da mi nismo imali dovoljno aduta“, objašnjava on.
Američke obaveštajne službe su verovale da je vrednost koju je imala upotreba bivših nacista protiv Rusa odnosila prevagu nad onim što je jedan zvaničnik nazvao „moralnim propustima“ u njihovoj službi Trećem rajhu.
Tako je CIA je unajmila jednog bivšef oficira SS snaga kao špijuna tokom 1950-ih, iako je zaključila da je on verovatno kriv za „manje ratne zločine“.
Neki među angažovanim špijunima su, međutim, pre toga bili na vrlo visokim pozicijama u nacističkoj hijerarhiji, a jedan od njih je SS oficir Oto fon Bolšving, nekadašnji mentor i glavni pomoćnik Adolfa Ajhmana, tvorca antijevrejskog plana „Konačno rešenje“.
Podaci pokazuju da je CIA posle rata ne samo unajmila njega kao špijuna u Evropi, već ga je preselila zajedno sa porodicom u Njujork 1954.
Nacistički špijuni su za američke agencije 1950-ih i 1960-ih obavljali razne zadatke – od opasnih do trivijalnih, pa su tako obučavani za mogući napad Rusije, angažovani za proučavanje poštanskih marki sovjetskog bloka u potrazi za skrivenim značenjem ili infiltrirani u zone pod ruskom kontrolom, mada su se mnogi pokazali nedoraslim zadacima.
Koliko je poznato, nijedan od špijuna danas nije živ, navodi „Njujork tajms“, uz napomenu da CIA nije želela da da komentar za ovaj članak.
