Lideri osam najrazvijenijih država sveta okupljenih u G8 postigli su načelni dogovor o borbi protiv poreskih rajeva, ali je sve to još daleko od plana Dejvida Kamerona, britanskog premijera, da se svetskoj javnosti pruži na uvid opšti registar vlasništva u firmama. Otpor je veliki, a razlog su bilioni evra locirani na egzotičnim lokacijama.
Ono što je očigledno jeste da je Kameronu od svih lidera G8 trenutno najviše stalo da uradi nešto konkretno u borbi protiv utaje poreza na globalnom nivou. Zašto je to tako, čini se da je enigma i samoj britanskoj javnosti, ali je uoči samita čiji je domaćin bio početkom ove nedelje u Severnoj Irskoj, Kameron zatražio od deset zavisnih oblasti i teritorija koje pripadaju Ujedinjenom Kraljevstvu da potpišu Multilateralnu konvenciju o međusobnoj pomoći u poreskim pitanjima.
Jedna od ovih dalekih oblasti lojalnih britanskoj kruni su i čuvena Kajmanska ostrva, koja su i u Srbiji postali sinonim za kompanije čiju vlasničku strukturu nije lako utvrditi. Prema izveštaju za 2012. organizacije Mreža za poresku pravdu (TJN), suma neoporezovanog kapitala investiranog u poreske rajeve širom sveta iznosila je između 21 i 24 biliona (između 21.000 i 24.000 milijardi) evra.
„Hafington post“ imao je uvid u deo dokumenata Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ), još jedne organizacije koja se bavi razotkrivanjem utajivača poreza, i na osnovu toga je objavio da je samo čuvena švajcarska banka UBS povezana sa više od 3.000 računa u poreskim rajevima. Iz iste baze podataka utvrđeno je da je nemačka Dojče banka povezana sa više od 1.000 takvih računa.
Ove banke služile su kao medijator klijentima koji su želeli da novac sklone na egzotične lokacije ili bi bile nominalni ili lažni vlasnik akcija korporacije. Obe banke odbile su da prokomentarišu ove optužbe za „Hafington post“.
Prema podacima do kojih je došla agencija Blumberg, američke kompanije drže u inostranstvu 1,4 biliona evra, a prednjači „Dženeral elektrik“ koji u stranim zemljama ima 81 milijardu evra. Za ovom kompanijom slede giganti kao što su IBM, „Siti grupa“, „Gugl“, „Majkrosoft“ i drugi.
Situacija nije izgleda ništa drugačija ni u Evropi. Francuske organizacije CCFD-Ter solider i CERAS objavile su prošle nedelje izveštaj u kojem tvrde da od 50 najvećih evropskih kompanija i banaka, svaka u proseku ima po 117 firmi u inostranstvu. Među bankama su, pored već pomenute Dojče banke i francuska BNP Pariba i britanska HSBC. Od poznatih kompanija, na listi su „Pežo“ i „Folksvagen“, kao i „Simens“ i „Vodafon“.
Uz ogradu da nemaju konkretne dokaze da je profit od 208 milijardi evra koliko su u 2012. ostvarile ove banke i kompanije zaista završio u poreskim rajevima, CCFD-Ter solider i CERAS navode da je ovaj novac teško lokalizovati, ali da se 29 odsto njihovih ćerki-firmi nalazi u poreskim rajevima.
„Samo na Kajmanskim ostrvima ima više ćerki-firmi nego u Brazilu i duplo više nego u Indiji. U Luksemburgu ih je skoro isto koliko i u Kini“, piše u izveštaju.
