Dok su zapadne države prošle godine štedele, većina drugih zemalja povećala je svoje vojne budžete, pokazuje izveštaj Švedskog instituta za istraživanje mira SIPRI za 2013. godinu.
Izdvajanja za vojne svrhe na svetskom nivou smanjena su za 1,9 odsto, pre svega zbog toga što su SAD smanjile svoje vojne troškove, posebno nakon povlačenja iz Iraka i pripreme odlaska iz Avganistana.
Kako SAD same izdvajaju 1.747 milijardi dolara, što je više od jedne trećine novca namenjenog za vojne svrhe u svetu, to je imalo veliki uticaj na godišnji statistički izveštaj švedskog instituta, prenosi nemački radio Dojče vele.
Statistika inače obuhvata sve dostupne informacije o nabavci oružja, izdvajanjima za plate vojnika, kadrovske i administrativne troškove, istraživanja, održavanje i izgradnju.
Prošle godine je, prema rezultatima studije, većina zemalja povećala izdatke za vojsku, dok su SAD i druge članice NATO, osim Nemačke i Poljske, smanjile vojne troškove, pre svega zbog ekonomske krize.
Ipak, SAD se i dalje nalaze na prvom mestu, a slede Kina i Rusija, pa Saudijska Arabija, Francuska i Velika Britanija. Što se tiče Rusije, njeno izdvajanje je prvi put u poslednjih 15 godina, u odnosu na bruto nacionalni dohodak, veće od američkog.
– Po tome se vidi da Rusija ulaže posebne napore u tom pogledu i da nastoji da ponovo postane vojno jaka – kaže Mihael Brzoška, šef Instituta za istraživanje mira i sigurnosnu politiku u Hamburgu.
Namera Rusije je da obnovi svoju vojnu industriju koja je na kolenima od 90-tih godina prošlog veka. Ona je druga nuklearna sila i njena vojska spada u najveće na svetu i svakako je superiorna u poređenju sa Ukrajinom, Gruzijom ili baltičkim zemljama, kaže on.
Kada je reč o Kini, rast njenih izdvajanja od 7,4 odsto između ostalog predstavlja i više novca za plate vojnika i njihov smeštaj, kaže Samjuel Perlo-Frimen koji je vodio istraživanje SIPRI, napominjući da nisu svi kineski podaci dostupni.
Na Bliskom istoku je i 2013. nastavljen rast vojne potrošnje, a ovaj trend nije povezan samo sa bezbednosnom situacijom već i sa još uvek visokim prihodima od trgovine naftom.
Tu prednjači Saudijska Arabija sa svojim ulaganjima u vojsku, a visoki izdaci u ovom regionu, prema mišljenju Perlo-Frimena, a često su netransparentni tako da uvid uvid u prave iznose za Iran, Katar, Siriju, Jemen i Ujedinjene Arapske Emirate nije bio dostupan.
Afrika je povećala vojnu potrošnju za 8,3 posto. Južno od Sahare Angola izdvaja više na vojsku od Južne Afrike. U severnoj Africi Alžir u vojsku upumpava novac od nafte i gasa: u 2013. je taj iznos bio veći od deset milijardi američkih dolara i to je najveća suma koju je za vojsku izdvojila neka afrička zemlja.
U Centralnoj Americi, posebno u Nikaragvi, Gvatemali i Hondurasu, takođe je povećana vojna potrošnja. To se događa uglavnom zbog rata protiv narko-kartela. U Latinskoj Americi, kako stoji u izveštaju, ta potrošnja je zabeležila tek umeren rast.
