Ознака: од

Категорије
Društvo Prijepolje Vesti

Пријепоље у 2018. години имало најмањи број ноћења од свих општина Златиборског округа

У 2018. години Пријепоље је посетило близу 2000 туриста, што је за скоро осам пута више у односу на 2017. годину. Повећан је и број ноћења за седам пута, али упркос тој чињеници, у Пријепољу се и даље бележи најмањи број ноћења од свих општина Златиборског округа.

Према подацима објављеним у публикацији „Општине и региони у Републици Србији “, коју сваке године издаје Републички завод за статистику, Пријепоље је у 2018. години укупно посетило 1994 туриста, од којих је 1419 домаћих и 575 страних туриста.

Укупно регистрованих ноћења било је 2768 – 2037 домаћих и 731 страних туриста. Пријепоље поред конака у манастиру Милешева, сада укупно броји још три угоститељска објекта.

Директор Туристичке организације Пријепоља Небојша Свичевић као разлог за повећање броја туриста у 2018. години у односу на 2017.години наводи:

Зато што су два локална инвеститора из Пријепоља направили објекте за издавање са неких скромних четрдесетак лежајева. Овде су само регистровани туристи који су ноћили у Пријепољу. Иначе, подаци о посети туриста у Пријепољу су далеко већи. Имамо незваничан податак, да преко 220 хиљада људи посети манастир Милешево – каже директор Туристичке организације Пријепоља Небојша Свичевић.

Анализирајући статистику, уочава se да је мањи број туриста у односу на Пријепоље у општинама Златиборског округа забележен само у Ариљу – 1895 и Косјерићу -1359, али, обе општине забележиле су већи број ноћења од Пријепоља: Ариље – 3175 и Косјерић 3462.

У суседној општини Нова Варош забележено је близу 53000 ноћења, што је такође повећање за скоро 3000 у односу на 2017. годину. Број туриста који је посетио ову општину у 2018. години износио је близу 17400, од којих је  домаћих било око 15400  а страних 2005. У односу на Пријепоље, Нова Варош је заблежила 19 пута већи број ноћења, а скоро 9 пута већи број туриста.

Према подацима објављеним у публикацији, општину Прибој је укупно посетило 3960 туриста, што је у односу на 2017. годину мање за близу 700, али опет више од Пријепоља за два пута. У овој општини забележен је пад и броју ноћења у односу на 2017. годину за близу 1500 и износио је у 2018. години близу 17800, што је у односу на Пријепоље више за 6,5 пута.

Дестинација са највећим бројем ноћења у Златиборском округу била је Чајетина коју је посетило око 219 хиљада туриста, а забележених ноћења било је близу 769 хиљада.

Дoлaзaк туристa представља брoj лица (туристa) кojа су сe приjaвила и oствaрила нoћeњe у oбjeкту кojи пружa услугу смeштaja. Tуристa сe приjaвљуje у свaкoм oбjeкту гдe бoрaви, збoг тoгa, у случajу прoмeнe oбjeктa у кojeм бoрaве, дoлaзи дo њиховог пoнoвнoг рeгистровања. Прeмa тoмe, стaтистикa eвидeнтирa брoj дoлaзaкa туристa, a нe брoj туристa.

Један број туриста у објектима у власништву физичких лица (приватним собама, кућама и становима …) није обухваћен, због непријављивања гостију.

The post Пријепоље у 2018. години имало најмањи број ноћења од свих општина Златиборског округа appeared first on ForumInfo.rs.

Forum Info

Категорије
Društvo Prijepolje Vesti

Preko 200 obolelih od virusa gripa u Zlatiborskom okrugu

Užice/Prijepolje/Priboj/Nova Varoš – U toku prethodne sedmice u Zlatiborskom okrugu je dokazano prisustvo virusa gripa A (H1) što je prema rečima dr Aleksandre Andrić iz užičkog Zavoda za javno zdravlje, kao i prethodnih sezona nadzora nad gripom, očekivano.

Ilustracija, foto: www.ppmedia.rs

“Za sada je prijavljeno 200 obolelih koji imaju simptome slične gripu. Uglavnom je to blaža klinička slika i nakon uzimanja brisa iz grla i nosa na potvrdu idu samo oni sa težim simptomima”, kazala je dr Andrić.

Prema njenim rečima simptomi koji prate pojavu bolesti jesu povišena telesna temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima.

Ona je istakla da se osobama koje imaju ima blagi oblik bolesti preporučuje simptomatska terapija koja podrazumeva mirovanje, naknadu tečnosti, upotrebu antipiretika (lekovi za sniženje visoke telesne temperature), a upotreba antivirusnih lekova sprovodi se samo po preporuci lekara.

“Antibiotici nisu delotvorni u lečenju gripa, a najefikasnija mera prevencije u cilju sprečavanja infekcije virusom gripa je vakcinacija”, naglasila je dr Andrić.

Dr Andrić je kazala da se takođe preporučuju i opšte mere prevencije: izbegavanje bliskih kontakata sa obolelim osobama, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom), provetravanje prosstorija, izbegavanje boravka u zatvorenim prostorima gde se nalazi veliki broj ljudi.

Rina i PP Media

The post Preko 200 obolelih od virusa gripa u Zlatiborskom okrugu appeared first on PPmedia.

Категорије
Društvo Prijepolje Vesti

Lim – od najčistije reke do kanala za otpad

U opštini Prijepolje na jugozapadu Srbije ima čak 70 divljih deponija, a otpad sa njih najčešće odlazi u reku Lim, nekada jednu od najčistijih reka u Evropi.

Reka Lim, foto: Vikipedija

Crna tačka je nesanitarna deponija ‘Stanjevine’, koja je dugačka oko
pola kilometra i prostire se na oko hektar uz samu obalu Lima i
magistralni put ka Crnoj Gori.

Na tu deponiju, opština Prijepolje
smeće odlaže više od 50 godina. Na nedeljnom nivou istovari se više od
200 tona raznog otpada. Ništa nije bolja situacija ni kada je reč o
drugim deponijama, a ribolovci koji vreme provode uz reku, kažu da
situacija „nikada nije bila gora“ i da Lim na tom delu toka, postaje
kanal za otpad.

Gde god se okrenem smeće, priča ribolovac Alen Beganović.

„Dok se svest ne probudi u ljudima da treba za sobom da pokupe smeće kad kampuju i kad završe pecanje biće ovako.“

Limom godinama plivaju i sadržaji ispusta iz kanalizacije, sanitarne i industrijske otpadne vode, kao i sve ono što ljudi bacaju jer u Prijepolju ne postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, piše Danica Gudurić za RSE.

„Dosta smeća dolazi i iz Crne Gore, ali ima dosta i sa naših deponija“, kaže ribolovac Miodrag Šćepanović.

On navodi da je „krajnje vreme da se reka zaštiti“.

„Plastične
flaše, kese, to je zlo. Ne može da se raspadne u vodi. Ima svega. Često
pored plovka prođe trbušak od klanja životinja to je normalna pojava
ovde. Ništa nas to ne iznenađuje“, priča Šćepanović.

Ribolovci navode da bi ih „smeće zatrpalo“ da Lim nije jaka i brza reka.

Saradnja sa Crnom Gorom

U
Priboju je krajem decembra završen projekat čišćenja divljih deponija
uz reku Lim u okviru Programa prekogranične saradnje opštine Bijelo
Polje na severoistoku Crne Gore i Priboj na jugozapadu Srbije.

Dve opštine, uz donaciju Evropske unije, uklonile su 12 divljih deponija na obali Lima, šest u Bijelom Polju i šest u Priboju.

Na
mestima gde su bile deponije, površine su ozelenjene, kaže sekretar
Sekretarijata za ruralni i održivi razvoj Opštine Bijelo Polje Jasmin
Ćorović.

„Postavljen je baštenski mobilijar i predat građanima u smislu rekreacije“, navodi Ćorović.

Međutim,
neodgovornost je glavni razlog stvaranja svih divljih deponija iako,
kako navodi ribolovac Šćepanović, i u Priboju i Prijepolju ima dovoljno i
kontejnera i kanti za smeće.

„Gledam pojedince, prođu pored
kontejnera i bacaju smeće na ulicu, bacaju smeće sa mosta. Svest građana
nije na nivou na kom bi trebala da bude. Ako mi sami ne sačuvamo našu
okolinu, neće nam je niko sačuvati. Niko nikoga ne kažnjava, smeće se
baca kako ko hoće i gde hoće“, kaže Šćepanović.

On dodaje da ribolovci dok pecaju prikupljaju otpad oko reke i pale.

Reka Lim protiče i kroz Bosnu i Hercegovinu i uliva se u Drinu. Prema podacima „Hidroelektrane na Drini“, sakupi se od šest do sedam hiljada kubnih metara plutajućeg otpada, a Lim donese oko 45 posto.

Izvor: RSE

The post Lim – od najčistije reke do kanala za otpad appeared first on PPmedia.

Категорије
Društvo Prijepolje Vesti

Свечаност поводом 75 година од коначног ослобођења Пријепоља у Другом светском рату

На почетку свечаности, минутом ћутања одата је почаст свим погинулим и умрлим борцима Народноослободилачке восјке Југославије који су Пријепољу донели слободу 10. Јануара. На значај тог датума подсетио је председник општинског одбора народнсоослободилачког рата Милан Лучић. Изразио је захваланост свим пристуним гостима из Берана, Бијелог Поља, Косјерића, Севојна, Нове Вароши, Подгорице, Бајине Баште.

На свечаности су уручена и признања борцима партизанима. Највећу повељу Плакету добио је Милош Лучић, који је током Другог светског рата четири пута рањаван, носилац је ордена и медаље за храброст, дугогодишњи је секртар и председник СУБНОР-а општине Пријепоље. Повеља Удружења уручена је  Љубици Дивац из Бијелог Поља и Нуру Кајевићу из Пријепоља. Повељу су добили  и Милика Глушчевић, Радоје Филиповић и Станислав Љубојевић.

На свечаности је професор историје Љубиша Вуковић говорио је о значају и развоју народноослободилачког покрета у Милешевском срезу.

У културно уметничком делу програма наступили су: Хор Пријепољске гимназије под диригентском палицом Дамира Рондића, Фолклор Дома култре, ђаци Музичке школе, певачка група „Треће доба“ из Косјерића, Миња Лучић и песници из Пријепоља Раде Бабић и Мумин Кучевић.

Опширније у видео прилогу:

The post Свечаност поводом 75 година од коначног ослобођења Пријепоља у Другом светском рату appeared first on ForumInfo.rs.

Forum Info

Категорије
Prijepolje

RSE: Lim – od najčistije rijeke do kanala za otpad

RSE: Lim - od najčistije reke do kanala za otpad 1

Crna tačka je nesanitarna deponija ‘Stanjevine’, koja je dugačka oko pola kilometra i prostire se na oko hektar uz samu obalu Lima i magistralni put ka Crnoj Gori.

Na tu deponiju, opština Prijepolje smeće odlaže više od 50 godina. Na nedeljnom nivou istovari se više od 200 tona raznog otpada. Ništa nije bolja situacija ni kada je reč o drugim deponijama, a ribolovci koji vreme provode uz reku, kažu da situacija „nikada nije bila gora“ i da Lim na tom delu toka, postaje kanal za otpad.

Gde god se okrenem smeće, priča ribolovac Alen Beganović.

„Dok se svest ne probudi u ljudima da treba za sobom da pokupe smeće kad kampuju i kad završe pecanje biće ovako.“

Limom godinama plivaju i sadržaji ispusta iz kanalizacije, sanitarne i industrijske otpadne vode, kao i sve ono što ljudi bacaju jer u Prijepolju ne postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, piše Danica Gudurić za RSE.

„Dosta smeća dolazi i iz Crne Gore, ali ima dosta i sa naših deponija“, kaže ribolovac Miodrag Šćepanović.

On navodi da je „krajnje vreme da se reka zaštiti“.

„Plastične flaše, kese, to je zlo. Ne može da se raspadne u vodi. Ima svega. Često pored plovka prođe trbušak od klanja životinja to je normalna pojava ovde. Ništa nas to ne iznenađuje“, priča Šćepanović.

Ribolovci navode da bi ih „smeće zatrpalo“ da Lim nije jaka i brza reka.

Saradnja sa Crnom Gorom

U Priboju je krajem decembra završen projekat čišćenja divljih deponija uz reku Lim u okviru Programa prekogranične saradnje opštine Bijelo Polje na severoistoku Crne Gore i Priboj na jugozapadu Srbije.

Dve opštine, uz donaciju Evropske unije, uklonile su 12 divljih deponija na obali Lima, šest u Bijelom Polju i šest u Priboju.

Na mestima gde su bile deponije, površine su ozelenjene, kaže sekretar Sekretarijata za ruralni i održivi razvoj Opštine Bijelo Polje Jasmin Ćorović.

„Postavljen je baštenski mobilijar i predat građanima u smislu rekreacije“, navodi Ćorović.

Međutim, neodgovornost je glavni razlog stvaranja svih divljih deponija iako, kako navodi ribolovac Šćepanović, i u Priboju i Prijepolju ima dovoljno i kontejnera i kanti za smeće.

„Gledam pojedince, prođu pored kontejnera i bacaju smeće na ulicu, bacaju smeće sa mosta. Svest građana nije na nivou na kom bi trebala da bude. Ako mi sami ne sačuvamo našu okolinu, neće nam je niko sačuvati. Niko nikoga ne kažnjava, smeće se baca kako ko hoće i gde hoće“, kaže Šćepanović.

On dodaje da ribolovci dok pecaju prikupljaju otpad oko reke i pale.

Reka Lim protiče i kroz Bosnu i Hercegovinu i uliva se u Drinu. Prema podacima „Hidroelektrane na Drini“, sakupi se od šest do sedam hiljada kubnih metara plutajućeg otpada, a Lim donese oko 45 posto.

Izvor: SandzakPress

Категорије
Društvo Prijepolje Vesti

Од слободе ништа прече нема – Обележено 75 година од коначног ослобођења Пријепоља у Другом светском рату

Општинско удружење бораца Народноослободилачког рата већ традиционално 9. јануар, дан коначног ослобођења Пријепоља у Другом светском рату, обележило је  у Парку народних хероја.

Председник општинсог одбора Народноослободилачког рата Милан Лучић подсетио је присутне на значај тог датума, када су након четворогодишње италијанске и немачке окупације, слободу Пријепољу донеле Трећа пролетерска народноослободилачка ударна бригада и Прва бокељска бригада. Учесник у Трећој пролетерској ударној бригади био је тада двадесетдвогодишњи Милош Лучић који се још увек сећа свих детаља.

Сачувати 9. јануар и све друге значајне датуме из Другог светског рата од заборава намера је пристуних, којима је жеља да се тековине антифашистичке борне и вредности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, настале у тој борби, негују и у савременом друштву.

Општинско удружење бораца Народноослободилачког рата ће, такође поводом коначног ослобођења Пријепоља, у петак са почетком у 11 сати у Дому културе организовати  свечану академију, на којој су своје присутуво најавили гости из Подгорице, Ужица, Пљеваља, Бајине Баште, Берана. Поред обраћања званичника и културно уметничког програма, биће приказан и филм „Пријепоље 1986“ редитеља Федора Шкубоње.

Опширније у видео прилогу:

The post Од слободе ништа прече нема – Обележено 75 година од коначног ослобођења Пријепоља у Другом светском рату appeared first on ForumInfo.rs.

Forum Info

Категорије
Društvo Prijepolje Vesti

Пријепоље обележава 75 година од коначног ослобођења у Другом светском рату

Општинско удружење бораца Народноослободилачког рата пригодним програмом обележиће 75 година од коначног ослобођења Пријепоља у Другом светском рату. Свечаност под називом „У славу слободе“ почеће у четвртак 9. јануара полагањем венаца на споменик у Парку нардоних хероја и завршиће се у петак свечаном академијом у Дому културе.

Након четворогодишње италијанске и немачке окупације, коначно ослобођење Пријепоља у Другом светском рату Пријепољу су донеле Трећа пролетерска народноослободилачка ударна бригада и Прва бокељска бригада у ноћи између 9. и 10. јануара 1945. године.

Пријепоље је у Другом светском рату дало четири народна хероја: Љубишу Миодраговића, Владимира Перића Валтера, Душана Томашевића Ћирка и Милосава Стиковића. На њихов споменик у Праку народних хероја у четвртак  9. јануара Општинско удружење бораца Народноослободилачког рата у 11 сати положиће цвеће. За петак је са почетком у 11 сати у Дому културе планирана свечана академија, на којој су своје присутуво најавили гости из Подгорице, Ужица, Пљеваља, Бајине Баште, Берана. Поред обраћања званичника и културно уметничког програма, биће приказан и филм „Пријепоље 1986“ редитеља Федора Шкубоње.

До 2009. године 9. јануар се прослављао и као Дан општине.

Опширније у видео прилогу:

The post Пријепоље обележава 75 година од коначног ослобођења у Другом светском рату appeared first on ForumInfo.rs.

Forum Info

Категорије
Društvo Prijepolje Vesti

Једно од најнасељенијих пријепољских села Ивање без канализационе мреже

Пре неколико година урађен је и пројекат изградње канализације у Ивању.
Вредност радова процењена је на 188 милиона динара укупне дужине 23 километра. Месна заједница има амбицију да слику са папира прелслика на терен, те годинама уназад у плану месне заједнице прва на листи је канализација.

Људи имају по три – четири септичке јаме, немају више где ни да копају. Септичке јаме се изливају на пут. Ту може доћи до еколошке катастрофе, до заразе, ту нам деца иду сваки дан у школу. То је стварно катастрофа, нико ништа о томе не размишља – каже председник МЗ Ивање Срећко Јасика.

Слично мишљење дели и мештанин Ивања Милојкo Свичевић.

Ово поље то је пуно воде из септичких јама.

И уместо да се проширују засади воћа и поврћа, Ивањем се једино шири површина под септичким јамама.

У Пријепољу, општини која према последњем попису броји око 37000 становника, укупна покривеност канализационом мрежом је 43 одсто са укупно 6 340 прикључака. Укупна дужина примарне мреже фекалне канализације износи 60 км а недостаје још 80 километара.

Да би се покрило цело насеље Пријепоље фекалном канализацијом потребно је да се изгради око 30 км мреже, а за Бродарево око 6,7 км.  Процена  је да би све то са постројењем за пречишћавање отпадних вода коштало око 20 милиона евра.

The post Једно од најнасељенијих пријепољских села Ивање без канализационе мреже appeared first on ForumInfo.rs.

Forum Info

Категорије
Društvo Prijepolje Vesti

„Јефимија“ у Пријепољу – Подршка женама које се лече од рака дојке да оснују удружење

Четврта радионица у овиру пројекта „Ту смо за вас“ у Канцеларији за младе општине Пријепоље окупила је десетак жена, са циљем да им пружи искуствену, здравствену и психолошку подршку, али и да их боље информише о свим фазама болести и наведе на промену животних стилова који су утицали на њену појаву.

Пузовић Петра која је оперисала рак дојке каже да су јој овакве радионице од великог значаја јер на њима може да чује корисне савете и препоруке лекара.

Душанка Голубовић додаје да је већ трећи пут на радионицама које организује „Јефимија“ и истиче да би слични састанци требало много чешће да се организују.

Од посебног значаја им је искуствена подршка, коју пружају волонтерке које су се и саме сусреле са дијагнозом рака дојке.

Ми смо прве на које пацијенти наилазе после хирурга. Ми смо ту да им пружимо подршку и својим личним искуством покажемо да живот постоји и након саопштавања те дијагнозе, да може да се живи и преживи, да може да се победи болест – каже Даница Миливојчевић, волонтерка у области искуствене подршке у Саветовалишту за жене оболеле од рака дојке „Јефимија“. 

Милеса Танасијевић je такође волонтерка у области искуствене подршке женама које су се сусреле са раком дојке.

То су све практични савети, као на пример како се обући при поласку на хемиотерапију, како радити вежбе, како саопштити својим укућанима дијагнозу – како их расплашити у ствари. Мислим да смо ми у Ужицу јако привилеговани јер имамо овакво удружење и ми своје искуство желимо да поделимо са свим женама – истиче Милеса.

Циљ „Јефимије“ је јачање међусобне повезаности међу женама које су се суочиле са дијагнозом рака дојке и формирање општинских удружења у Пријепољу, Новој Вароши и Прибоју.

Оно што радимо кроз овај пројекат јесте капиларно ширење активности. Желимо да женама које су већ имале искуство подршке чланица „Јефимије“, у ужичкој болници или путем телефона – приликом неких потешкоћа приликом процеса лечења, панике, и сл. сада буду подршка женама које се сусрећу са овом дијагнозом у њиховом граду – каже психолошкиња Славица Симић.

Истакнута је важност сарадње здравствених установа са удружењима попут „Јефимије“ у циљу подршке оболелима.

Веома је важно што тим „Јефимије“ чине здравствени радници, психолози и пацијенткиње. Самим тим боље можемо да уочимо шта је то што је проблем, сагледамо га и предложимо решење. На тај начин ми здравственим установама можемо да кажемо шта је проблем пацијенту, а опет и да чујемо од здравствене установе какве проблеме они имају и да ту онда нађемо неку средину и да решимо проблеме који постоје – каже др Маја Гулан, специјалисткиња хирургије (онколог).

Било је речи и о покретању иницијативе за организовани одлазак на контролне прегледе у Ужице и друге видове међусобне сарадње, умрежавања и подршке. Радионица је одржана уз подршку компаније Авон.

 

The post „Јефимија“ у Пријепољу – Подршка женама које се лече од рака дојке да оснују удружење appeared first on ForumInfo.rs.

Forum Info

Категорије
Društvo Prijepolje Vesti

Како приступити информацијама од јавног значаја?

Право на информацију је људско право које припада „трећој генерацији“ људских права и слобода. То је природно право које никоме не може бити ускраћено, право човека да зна шта се дешава у друштву и његовој локалној заједници и да му буду доступне информације од којих зависи његов животни и радни амбијент. Слободан приступ информацијама од јавног значаја је услов за ефикасно и квалитетно коришћење готово свих других људских права и слобода. Ово право је од суштинског значаја за контролу рада органа власти од стране грађана и основ је отворености и транспарентности рада и поступања носилаца јавне власти. Право на приступ информацијама од јавног значаја је део слободе информисања и битно га је  користити јер на тај начин грађани и грађанке учествују у вршењу и контроли власти.

Информације од јавног значаја су све информације садржане у документима којима располажу органи јавне власти, а тичу се њиховог рада и поступака. Према Закону, оправдан интерес јавности да сазнају многе чињенице од јавног интереса које би остале скривене од очију јавности, постоји у погледу свих информација којима располажу органи јавне власти. Уколико се ускрати приступ одређеним информацијама, орган власти је обавезан да докаже да би одавањем информација могао бити озбиљно угрожен неки други интерес, попут интереса безбедности земље или приватности других.

Поступак за остваривање овог права се покреће подношењем захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја органа власти. Грађани и грађанке захтев могу поднети у усменом и писаном облику. Орган власти може прописати одговарајући образац за подношење захтева, али у обавези је да размотрити и захтев који није сачињен на том обрасцу. Када се информација тражи усмено онда се захтев саопштава у записник који води овлашћено лице органа јавне власти за приступ информацијама.

Приликом подношења захтева мора се навести следеће: назив органа власт, име и презиме и адреса, односно седиште ако је тражилац правно лице, опис информације које се траже и друге податке који олакшавају проналажење информација.

Ако орган власти није у могућности да у року од 15 дана достави тражене информације онда има рок од седам дана да обавести подносиоца и одреди накнадни рок који не може бити дужи од 40 дана од дана пријема захтева. Уколико се оглуши о тај захтев жалба се може упутити Поверенику и то је тзв. жалба због „ћутања“ органа. Поверенику се,такође, може изјавити и жалба против решења којим је одбијен захтев или против закључка којим је захтев одбачен из формалних разлога. Уколико су тражене информације од значаја за заштиту живота или слободе неког лица или угрожавање или заштиту здравља становништва и животне средине, рок за поступање је 48 сати.

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја донет је 2004. године, а од тада је у више наврата унапређиван кроз измене и допуне. Нови нацрт закона, по оцени стручњака, показује намеру државе да јавности отежа увид у рад јавних институција, односно да угрози право на слободан приступ информацијама од јавног значаја . Такође, новим нацртом закона, и медији ће теже долазити до информација иако је и сада ситуација веома тешка. Међутим, пракса показује да се ни актуелни закон не примењује у потпуности.

АНТРФИЛЕ

Према извештају о спровођењу Закона ослободном приступу информацијама од јавног значаја и закона о заштити података о личности за 2018. годину протекла година  била је рекордна по обиму рада Повереника, будући да је решено 14.388 предмета. У извештају стоји да се право на слободан приступ информацијама од јавног значаја у Србији користи у великој мери, али се и даље у великом обиму тешко остварује без интервенције Повереника о чему сведочи велики број изјављених жалби и других обраћања грађана  – 4.842. Истовремено се повећава број случајева у којима информације остају ускраћене чак и након изјављивања жалбе и доношења обавезујуће одлуке Повереника.

У случајевима у којима су решаване жалбе изјављене Поверенику – 3.974, успешност интервенција мерена степеном добијања информација у односу на основане жалбе, је била релативно висока , око 89%.  Ипак, тај проценат се, почев од 2015. године, смањује и потврђује наставак негативних трендова у остваривању права јавности да зна. Већу забринутост изазива деликатност информација које остају ускраћене јавности.

The post Како приступити информацијама од јавног значаја? appeared first on ForumInfo.rs.

Forum Info