Prijepolje/Priboj/Nova Varoš – Do kraja januara biće raspisan prvi konkurs za zapošljavanje prosvetnih radnika i na tom konkursu posao će dobiti prosvetari koji su počeli da rade na ugovor 2014. i pre toga, kao i 2015. godine – rekao je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. On je naveo da će naredni konkurs biti raspisan u februaru, pa još jedan u martu, i tako će biti zaposleno između 18.000 i 22.000 prosvetara koji godinama rade na određeno.
Osnovna škola Desanka Maksimović u Priboju, foto: www.ppmedia.rs A.Rovčanin
On je naglasio da neće biti dozvoljene eventualne zloupotrebe prilikom zapošljavanja na ovim konkursima.
–
Ministar ima ovlašćenje da smenjuje direktore. Nećemo dozvoliti
samovolju direktora, ali ni sindikalne pritiske – upozorio je Šarčević. –
Ovo je važna mera i za rast nataliteta, jer je reč o mladim ljudima.
Govoreći o maloj maturi, Šarčević je naveo da je planirao da 2022. godine kombinovani test bude zamenjen PISA zadacima.
Verovatno će biti promenjen i način bodovanja za upis u srednju školu, pa će odnos bodova koje nosi uspeh iz škole i uspeh na maloj maturi biti 50 prema 50, a sada je 60 prema 40.
Проблем превоза ђака и просветних радника у ОШ „Светозар Марковић“ у Бродареву је решен. Око 70 ђака из удаљених села, који од септембра немају организован превоз, до матичне школе у Бродареву превозиће возила Исмета Ћорића из Бродарева и прибојске фирме „ЕС турс“, чија је заједничка понуда прихваћена у трећој јавној набавци.
Ђаци удаљених бродаревских села Балићи, Слатина, Завинограђе, Брвине, Гостун, Ивезићи и Комаран, који наставу похађају у Основној школи „Светозар Марковић“ у Бродареву, а које су од септембра 2019. године на наставу довозили родитељи, коначно ће поново имати организован превоз од другог полугодишта. Као један од разлогa зашто ђацима није обезбеђен превоз на време, помињао се нови Правилник о превозу деце који је ступио на снагу 1. септембра, а којим су предвиђена знатно строжија правила када је у питању превоз ђака. На две јавне набавке нико од превозника се није јавио, док је сад своју понуду предала и фирма Аутопревоз – Јањушевић, која је оцењена као неприхватљива. Прихваћена је заједничка понуда Аутопревозника Исмета Ћорића и прибојске фирме „Ес Турс“. Како је наведено у одлуци о додели уговора, процењена вредност јавне набавке је 5.300.000 динара, од чега је за 2019. годину опредељено милион динара. Како су нам рекли у школи, од овог износа је потрошено око 600.000 динара, колико је надокнађено родитељима, који су морали сами да превозе децу која живе даље од 4 километра од школе. Против ове одлуке дозвољен је захтев за заштиту права понуђача у року од 10 дана од дана објављивања, због чега би организован превоз ђаци требало да добију највероватније на почетку другог полугодишта.
Пола година након потписивања уговора о реконструкцији моста на Лиму у насељу Шарампов, радови нису почели. Иако су извођачи очекивали да ће општина Пријепоље, као наручилац посла, обезбедити све неопходне дозволе и одобрења, то се још није десило. Питање је да ли ће неопходни услови бити испуњени да радови почну у фебруару?
У пријепољским „Путевима“, који су ангажовани као подизвођачи радова, крајем децембра су нам рекли да би рушење коловозне конструкције моста требало да почне у јануару. Сада смо добили информацију да почетак радова још није известан јер инвеститор, односно општина Пријепоље, није обезбедила грађевинску дозволу, као ни одобрење од „Србијавода“ за улазак у речно корито Лима. Једино што је до сада урађено јесте измештање водовода из саме конструкције моста, што је један од припремних радова за рушење. Како би убрзали и што пре започели реконструкцију, извођачи радова су преузели на себе да обезбеде неопходне дозволе и одобрења, иако је то у надлежности општине Пријепоље. Рок за завршетак радова у периоду од годину дана почео је да се рачуна од дана потписивања уговора са групом понуђача, коју чине „Нови Пазар пут“, као носилац посла, „ Јединство Севојно“ и „ДБ Инжењеринг“ из Београда. Уговор је потписан крајем јула 2019. године. По правилу рок би требало да се рачуна од дана увођења извођача у посао, кажу у „Путевима“, а тај дан најстарији пријепољски мост још није дочекао.
Реконструкција моста у Шарампову започета је у фебруару 2018. године и обустављена након три месеца због много већих оштећења од очекиваних. Више од годину дана чекало се на расписивање новог јавног позива за извођача радова. Првобитно процењена вредност радова била је 65 милиона динара, што је три пута мање од актуелне уговорене цене од 216 милиона динара.
Већ две године затворен мост доноси проблеме становницима овог дела града, али и целе општине. Гужве и застоји у саобраћају постали су уобичајена слика Пријепоља, а нарочито у празничним и данима одмора.
Недавно хапшење Александра Обрадовића, радника Крушика из Ваљева, након што је медијима доставио информације о сумњивим радњама у тој фабрици наменске индустрије, актуелизовало је питање узбуњивача. O томе шта је узбуњивање, како се постаје узбуњивач, зашто су узбуњивачи важни грађанима Србије и шта каже Закон о заштити узбуњивача за Телевизију Форум говори Горан Георгијев из Бироа за друштвена истраживања.
Најпростије речено,узбуњивање је откривање информација о кршењу закона, људских права, злоупотреби овлашћења и слушбеног положаја, о опасности по јавно здравље, безбедност или животну средину или спречавање штете великих размера, каже правни саветник у Бироу за друштвена истраживања Горан Георгијев. Узбуњивачи могу бити сви радно ангажовани грађани који користе своје право на слободу говора како би указали на неку злоупотребу овлашћења којом је изневерено поверење јавности. Mеђутим, много је нејасноћа око тога шта значи радно ангажовање.
Радно ангажовање, у смислу овог закона, не значи само да је неко стално запослен, већ се то односи и на хонорарне сараднике или лица која су повремено ангажована у неком органу – каже правни саветник у Бироу за друштвена истраживања Горан Георгијев.
Постоје три вресте узбуњивања. Унутрашње када се узбуњивач директно обраћа послодавцу, односно надређеном, спољашње када се обраћа органима јавне власти и треће, по мишљењу Георгијева најбитније, а то је узбуњивање јавности, односно организацијама цивилног друштва и медијима, као што је био случај са Александром Обрадовићем. Да би добио заштиту, узбуњивач мора да се обрати суду, каже Георгијев.
По Закону судија, када му се обрати потенцијални узбуњивач са одрееним доказним информацијама или му се учини вероватним да ће трпети одређене санкције, у том случају судија доноси правни акт којим се њему додељује статус узбуњивача, пружа му се заштита и о томе се обавештавају сви који то треба да знају, пре свега у фирми у којој ради да не могу да га отпусте, да га пребаце на друго радно место које је слабије плаћено и да не смеју да му смањују добит у томе, ако ју је имао – каже Горан Георгијев.
Узбуњивачи су веома важни грађанима и грађанкама Србије.
Прво зато што су потенцијална претња разним малверзацијама унутар разних субјеката, јер ми споља неке ствари не видимо. Чак ни полиција, ни тужилаштво немају информације, јер они не могу да истражују све и свакога, а ти узбуњивачи, које ја колоквијално зовем инсајдерима, они имају те информације зато што раде ту. Они можда не могу да спрече корупцију али могу знатно да допринесу да они који су огрезли у корупцију, буду кажњени и наравно по судском поступку и закону држава има право да им ту имовину и одузме у јавном интересу – сматра правни саветник у БИРОДИ – ју.
Закон о заштити узбуњивача, који је у Србији почео да се примењује од 2015. године, донет је са циљем успостављања ефикасне и делотворне заштите узбуњивача.Да ли наш Закон заиста штити њихова права?
Закон је прописао оно што је прописао. Сад је поента како се то примењује. Ево рецимо ја не знам да ли се Александар Обрадовић обратио суду. Можда се и обратио али јавност то не зна. Али, да се није обратио јавности, он би вероватно и даље био у притвору – закључује Горан Георгијев.
Према речима Георгијева постоји могућност да судија у првом степену одбије да пружи заштиту узбуњивачу. У том случају он има право на жалбу о којој одлучује трочлано судско веће.
Prva državna ili velika matura za gimnazije i srednje stručne škole biće održana na kraju školske 2021/22, odnosno u junu 2022. godine. Ovo je konačna odluka koju je donelo Ministarstvo prosvete. Ranije je bilo planirano da velika matura bude održana na kraju 2020/21, ali je odlučeno da se pomeri za godinu dana kako bi sve pripreme bile uspešno urađene.
Foto: www.ppmedia.rs A.Rovčanin
Za trogodišnje obrazovne profile, prvi državni ispit biće sproveden na kraju školske 2020/21. godine. Znači, sva deca koja su rođena 2004. godine i kasnije će polagati državnu maturu.
Ovo je potvrđeno “Novostima” u Ministarstvu prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja, a naši sagovornici pojašnjavaju da državna matura
podrazumeva da je svi učenici završnih razreda srednjih škola polažu
istovremeno, kao što to sada rade osmaci, i da je fakulteti priznaju za
upis umesto prijemnog ispita.
Međutim, dekani pojedinih državnih fakulteta ranije su se protivili tome da matura bude jedini test znanja, odnosno jedini uslov za upis budućih brucoša. Smatraju da bi trebalo uvesti još neki oblik kontrole znanja za upis na fakultete, jer misle da takav način provere nije pouzdan.
U Ministarstvu su, međutim, protiv toga. Za decu je, kažu naši
sagovornici, veoma stresno da u tako kratkom roku imaju dva teška ispita
i najavljuju da će profesori sa fakulteta biti uključeni u izradu
maturskih zadataka kako bi konačan rezultat bio dobar pokazatelj znanja
maturanata.
– Pored sertifikacionog karaktera, to jest dobijanja
potvrde o uspešnom završetku srednjeg obrazovanja, državna matura će
imati i kvalifikacioni karakter za sve učenike koji žele da nastave
školovanje – kažu u Ministarstvu prosvete. – Fakulteti će se unapred
opredeliti za nivo znanja određenih predmeta, bilo da se polažu kao
obavezni ili izborni deo državne mature, koji je neophodan za rangiranje
prilikom upisa na određeni fakultet. Sa druge strane, ističu naši
sagovornici, učenici će na vreme biti upoznati sa kriterijumima “ulaska”
na fakultet kako bi se pravovremeno pripremali.
– Osim što će akademska zajednica biti uključena u radne grupe za izradu zadataka koji se polažu na maturi, njihovu recenziju, pregledanje i ocenjivanje, nekim fakultetima, kao što su umetnički, biće ostavljena mogućnost da vrše dodatne provere veština i znanja. Standardizacija državne mature znači da se maturski ispit i kriterijumi procene neće razlikovati od škole do škole, npr. ispiti iz opšteobrazovnih ili stručnih predmeta će svuda biti isti, a oni će biti uslov za upisivanje na fakultet – kažu u Ministarstvu.
Ali, pre zvanične državne mature, srednjoškolci će imati više probnih
ispita. – U toku je pilotiranje državne mature i ono podrazumeva
sprovođenje dva pilot-projekta – prvi put na uzorku u maju školske
2019/20. godine i drugi put u svim školama – gimnazije, srednje stručne i
umetničke škole – u maju 2020/21. godine – rečeno je “Novostima” u
Ministarstvu. – Pilot-projektima, odnosno probom državne mature,
proveravaju se i unapređuju procedure, zadaci, organizacija, tehnička
podrška… u uslovima što sličnijim pravim ispitima.
Probni ispit biće sproveden i u martu ili aprilu 2022.
–
Probni ispiti će se nadalje sprovoditi svake godine, jer su u funkciji
pripreme učenika, škole i celog sistema za ono što ih čeka u junu – kažu
u Ministarstvu.
Za trogodišnje obrazovne profile završni ispit
biće pilotiran na uzorku škola u maju 2019/20, a pravi ispit će biti
sproveden na kraju školske 2020/21. godine.
Inače, prema ranijim
najavama, test na državnoj maturi imaće 40 zadataka, od toga će 10 biti
sa osnovnog nivoa, 20 sa srednjeg i 10 sa naprednog nivoa. Ispit će
trajati četiri sata, a broj bodova biće različit u odnosu na nivo
zadataka.
BRIGA O REGULARNOSTI
U narednom periodu “pilotiranja” državne mature, a u saradnji sa fakultetima, biće uloženo mnogo truda da se obezbedi regularnost procesa. Kako samog sprovođenja ispitivanja, tako i ocenjivanja koje će biti elektronsko, i rangiranja budućih studenata – kažu naši sagovornici iz Ministarstva prosvete.
У упозорењу за јавност поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јанковић стоји да насловне стране издања Српског телеграфа и Информера, као и текст на порталу alo.rs, у којима се преносе изјаве ухапшеног отмичара дванаестогодишње девојчице, прeлaзe све грaницe прoфeсиoнaлнe eтикe и најгрубље кршe прaвa дeтeтa, што може оставити дугорочно штeтнe пoслeдицe нa њен рaзвoj и oдрaстaњe, нарочито у мањим срединама где дете остаје обележено за цео живот. Објављивање детаља гнусног злодела не представља информацију од јавног интереса нити новинарство, већ злоупотребу медијског простора и кршење Кодекса новинара Србије у коме се наводи да је новинар обавезан да поштује „приватност, достојанство и интегритет људи о којима извештава, а посебно да штити права и достојанство деце и жртава злочина“, упозорава повереница и апелује на медије да пoштуjу Устав и законe.
Савет за штампу је најоштрије осудио објављивање исказа осуђиваног силоватеља Нинослава Јовановића, којима се на најгрубљи могући начин крши достојанство и приватност жртве, малолетне девојчице. Насловним странама „Информера“ и „Српског телеграфа“ не само да су погажени сви етички стандарди професије, већ и елементарни принципи људскости и саосећања са дететом које је преживело страшну трауму, као и са његовом породицом.
У саопштењу стоји да ово заслужује најоштрију осуду не само новинарске професије, већ читаве јавности. Савет позива надлежне органе да испитају и како су делови исказа из истраге доспели у медије, а породицу жртве и све релеванте организације и институције да им поднесу жалбе на овакво неетично „извештавање“.
„Дневни листови Српски телеграф, Kурир, Ало и Информер су већ на насловним странама на недопустив сензационалистички начин објавили изјаве осумњиченог Нинослава Јовановића у којима се износе детаљи почињеног злочина према детету, док Вечерње новости и Блиц то чине у оквиру објављених текстова… Таквим извештавањем се унижава достојанство жртве насиља, што није у интересу нити жртве и њене породице, нити других жртава сличних злочина, нити јавности“, наводи се у саопштењу Аутономног женског центра, који је упутио отворена писма Републичком јавном тужилаштву, Министарству културе и информисања и Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Од Републичког јавног тужилаштва је затражено да испита и утврди ко је информације из истраге пружио медијима, те да ли има основа за покретање кривичних и дисциплинских поступака по службеној дужности против службених лица.
Након бројних реакција и осуда, редакција Српског телеграфа се извинила девојчици, њеној породици и јавности. У саопштењу је наведено како намера није била да се начини штета жртви, већ да осумњичени не прође некажњено и не понови исто кривично дело.
У току је подношење захтева за 2020. годину за стицање статуса енергетски угроженог купца. Право на 120 до 250 бесплатних киловат сати струје и до 75 кубних метара гаса месечно без подношења захтева, могу остварити примаоци социјалне помоћи и дечијег додатка. Друга домаћинства, која испуњавају услове, а нису корисници социјалних давања, морају сами поднети захтев у надлежној служби локалне самоуправе.
Захтев за стицање статуса енергетски угроженог купца електричне енергије или природног гаса могу поднети физичка лица која живе у самачком домаћинству или у вишечланој породици уколико испуњавају услове прописане Законом о енергетици и Уредбом о енергетски угроженом купцу.
За једночлано домаћинство граница је приход до 14.571 динар, са два и три члана до 21.216 динара, за породице са четири и пет чланова до 27.856 динара, док породице са шест и више чланова месечно морају имати приход испод 35.030 динара.
Током прошле године у општини Пријепоље статус Енергетски заштићеног купца имало је око 1500 домаћинстава, од тога највише на основу примања дечијег додатка, затим на основу ниских примања и најмање на основу добијања новчане социјалне помоћи.
Захтеви се могу поднети сваког радног дана на шалтеру број 4 општинске управе. По пријему, захтев са доказима се обрађује, а решење се доноси у року од 30 дана од дана подношења.
U opštini Prijepolje na jugozapadu Srbije ima čak 70 divljih deponija, a otpad sa njih najčešće odlazi u reku Lim, nekada jednu od najčistijih reka u Evropi.
Reka Lim, foto: Vikipedija
Crna tačka je nesanitarna deponija ‘Stanjevine’, koja je dugačka oko
pola kilometra i prostire se na oko hektar uz samu obalu Lima i
magistralni put ka Crnoj Gori.
Na tu deponiju, opština Prijepolje
smeće odlaže više od 50 godina. Na nedeljnom nivou istovari se više od
200 tona raznog otpada. Ništa nije bolja situacija ni kada je reč o
drugim deponijama, a ribolovci koji vreme provode uz reku, kažu da
situacija „nikada nije bila gora“ i da Lim na tom delu toka, postaje
kanal za otpad.
Gde god se okrenem smeće, priča ribolovac Alen Beganović.
„Dok se svest ne probudi u ljudima da treba za sobom da pokupe smeće kad kampuju i kad završe pecanje biće ovako.“
Limom godinama plivaju i sadržaji ispusta iz kanalizacije, sanitarne i industrijske otpadne vode, kao i sve ono što ljudi bacaju jer u Prijepolju ne postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, piše Danica Gudurić za RSE.
„Dosta smeća dolazi i iz Crne Gore, ali ima dosta i sa naših deponija“, kaže ribolovac Miodrag Šćepanović.
On navodi da je „krajnje vreme da se reka zaštiti“.
„Plastične
flaše, kese, to je zlo. Ne može da se raspadne u vodi. Ima svega. Često
pored plovka prođe trbušak od klanja životinja to je normalna pojava
ovde. Ništa nas to ne iznenađuje“, priča Šćepanović.
Ribolovci navode da bi ih „smeće zatrpalo“ da Lim nije jaka i brza reka.
Saradnja sa Crnom Gorom
U
Priboju je krajem decembra završen projekat čišćenja divljih deponija
uz reku Lim u okviru Programa prekogranične saradnje opštine Bijelo
Polje na severoistoku Crne Gore i Priboj na jugozapadu Srbije.
Dve opštine, uz donaciju Evropske unije, uklonile su 12 divljih deponija na obali Lima, šest u Bijelom Polju i šest u Priboju.
Na
mestima gde su bile deponije, površine su ozelenjene, kaže sekretar
Sekretarijata za ruralni i održivi razvoj Opštine Bijelo Polje Jasmin
Ćorović.
„Postavljen je baštenski mobilijar i predat građanima u smislu rekreacije“, navodi Ćorović.
Međutim,
neodgovornost je glavni razlog stvaranja svih divljih deponija iako,
kako navodi ribolovac Šćepanović, i u Priboju i Prijepolju ima dovoljno i
kontejnera i kanti za smeće.
„Gledam pojedince, prođu pored
kontejnera i bacaju smeće na ulicu, bacaju smeće sa mosta. Svest građana
nije na nivou na kom bi trebala da bude. Ako mi sami ne sačuvamo našu
okolinu, neće nam je niko sačuvati. Niko nikoga ne kažnjava, smeće se
baca kako ko hoće i gde hoće“, kaže Šćepanović.
On dodaje da ribolovci dok pecaju prikupljaju otpad oko reke i pale.
Reka Lim protiče i kroz Bosnu i Hercegovinu i uliva se u Drinu. Prema podacima „Hidroelektrane na Drini“, sakupi se od šest do sedam hiljada kubnih metara plutajućeg otpada, a Lim donese oko 45 posto.
Crna tačka je nesanitarna deponija ‘Stanjevine’, koja je dugačka oko pola kilometra i prostire se na oko hektar uz samu obalu Lima i magistralni put ka Crnoj Gori.
Na tu deponiju, opština Prijepolje smeće odlaže više od 50 godina. Na nedeljnom nivou istovari se više od 200 tona raznog otpada. Ništa nije bolja situacija ni kada je reč o drugim deponijama, a ribolovci koji vreme provode uz reku, kažu da situacija „nikada nije bila gora“ i da Lim na tom delu toka, postaje kanal za otpad.
Gde god se okrenem smeće, priča ribolovac Alen Beganović.
„Dok se svest ne probudi u ljudima da treba za sobom da pokupe smeće kad kampuju i kad završe pecanje biće ovako.“
Limom godinama plivaju i sadržaji ispusta iz kanalizacije, sanitarne i industrijske otpadne vode, kao i sve ono što ljudi bacaju jer u Prijepolju ne postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, piše Danica Gudurić za RSE.
„Dosta smeća dolazi i iz Crne Gore, ali ima dosta i sa naših deponija“, kaže ribolovac Miodrag Šćepanović.
On navodi da je „krajnje vreme da se reka zaštiti“.
„Plastične flaše, kese, to je zlo. Ne može da se raspadne u vodi. Ima svega. Često pored plovka prođe trbušak od klanja životinja to je normalna pojava ovde. Ništa nas to ne iznenađuje“, priča Šćepanović.
Ribolovci navode da bi ih „smeće zatrpalo“ da Lim nije jaka i brza reka.
Saradnja sa Crnom Gorom
U Priboju je krajem decembra završen projekat čišćenja divljih deponija uz reku Lim u okviru Programa prekogranične saradnje opštine Bijelo Polje na severoistoku Crne Gore i Priboj na jugozapadu Srbije.
Dve opštine, uz donaciju Evropske unije, uklonile su 12 divljih deponija na obali Lima, šest u Bijelom Polju i šest u Priboju.
Na mestima gde su bile deponije, površine su ozelenjene, kaže sekretar Sekretarijata za ruralni i održivi razvoj Opštine Bijelo Polje Jasmin Ćorović.
„Postavljen je baštenski mobilijar i predat građanima u smislu rekreacije“, navodi Ćorović.
Međutim, neodgovornost je glavni razlog stvaranja svih divljih deponija iako, kako navodi ribolovac Šćepanović, i u Priboju i Prijepolju ima dovoljno i kontejnera i kanti za smeće.
„Gledam pojedince, prođu pored kontejnera i bacaju smeće na ulicu, bacaju smeće sa mosta. Svest građana nije na nivou na kom bi trebala da bude. Ako mi sami ne sačuvamo našu okolinu, neće nam je niko sačuvati. Niko nikoga ne kažnjava, smeće se baca kako ko hoće i gde hoće“, kaže Šćepanović.
On dodaje da ribolovci dok pecaju prikupljaju otpad oko reke i pale.
Reka Lim protiče i kroz Bosnu i Hercegovinu i uliva se u Drinu. Prema podacima „Hidroelektrane na Drini“, sakupi se od šest do sedam hiljada kubnih metara plutajućeg otpada, a Lim donese oko 45 posto.
Oko 4.000 neaktivnih firmi u Srbiji biće prinudno likvidirano u narednih pet meseci, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).
Foto: P.Milošević
Agencija za privredne registre je
poslednjeg dana 2019. godine objavila u Registru privrednih društava
obaveštenja da su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju oko četiri
hiljade preduzeća.
Ova preduzeća nisu dostavila godišnje finansijske izveštaje za dve uzastopne poslovne godine 2018. i 2017. godinu.
“Prošle
godine je po istom osnovu obrisano oko 22.400 privrednih društava iz
Registra privrednih subjekata, a u ovom, novom postupku, stekli su se
razlozi za pokretanje prinudne likvidacije kod oko 4.000 privrednih
društava”, navodi se u obaveštenju APR-a.
Razlozi
za pokretanje prinudne likvidacije su neotklonjivi, kažu nadležni, jer
su istekli svi rokovi za dostavljanje pomenutih finansijskih izveštaja.
“Nakon
isteka roka od 90 dana od dana objave obaveštenja, registrator nadležan
za poslove registracije u Registru privrednih subjekata će pokrenuti
postupak prinudne likvidacije kod navedenih društava i tek nakon toga, u
roku od 60 dana, obrisati ta društva iz registra”, objašnjavaju u
APR-u.
