"Blekberi 10" je odličan, ali može li da spasi kompaniju?

"Blekberi 10" je odličan, ali može li da spasi kompaniju?

„Blekberi 10“ je više od operativnog sistema za pametne telefone i tablet računare. To je poslednja šansa kanadske kompanije doskora poznate kao RIM („Research In Motion“), a sada preimenovane u „Blekberi“ po proizovodu koji ju je proslavio, da se vrati u igru na tržište kojim vladaju dinosaurusi „Android“ i iOS.

Dobra vest je da je „Blekberi 10“ odličan operativni sistem. Prijatan je i za oko i za korišćenje, mada zahteva dan-dva prilagođavanja jer je drugačiji od konkurencije. To ga ne čini komplikovanim za korišćenje, naprotiv, i to dvodnevno privikavanje dođe kao osveženje.

 

Posebno je prilagođen korisnicima koji smartfon prevashodno koriste kao sredstvo pisane komunikacije, jer olakšava pregled i pisanje poruka svih vrsta – imejl, sms, tviter, fejsbuk… Na to se nadovezuje odlična virtuelna tastatura koja neće razočarati ni stare fanove „blekberija“ koji su se nerado odrekli fizičke tastature (ili možda još oklevaju da to urade).

 

Nema „home“ tastera, sve je u „svajpu“

 

Prva stvar koju će primetiti novopečeni korisnik „blekberija“ sa velikim ekranom osetljivim na dodir jeste da model nema nijedno dugme na gornjoj strani. Upravlja se u potpunosti „svajpovanjem“, a ideja, koju „Blekberi“ naziva „flow“, jeste da se korisnik „svajp“ pokretom glatko kreće između aplikacija i strana sa ikonama.

 

Kako to funkcioniše? Ovako. Telefon se otključava „svajp“ pokretom od dna ekrana, ka vrhu. Dok mu je prst još na ekranu, korisnik vidi šta se događa iza „lock“ ekrana i kada je „provirio“ može, po želji, skliznuti prstom ka dnu i u istom potezu zaključati telefon.

 

Isti trik se koristi kada ste u nekoj aplikaciji, na primer kao mi dok surfujemo mobilnom verzijom „Blicovog“ sajta u brauzeru. „Svajp“ pokret sa dna ekrana naviše „skuplja“ brauzer i s leve strane prikazuje vertikalnu traku s novim porukama. Ako ne želimo da pročitamo poruke u tom trenutku, prstom pravimo pokret naniže i – voila! – opet smo u brauzeru. Važi za sve aplikacije, čak i za najzahtevnije igre.

 

Po otključavanju telefona prikazaće vam se ekran sa poslednjim otvorenim aplikacijama (ako ih ima, ako ne, odmah se vidi ekran sa ikonama aplikacija). Na dnu ekrana je traka sa tri ikone, tj. prečice, za telefon, pretragu i kameru. „Svajp“ pokret sa vrha ekrana naniže daje vam pristup dodatnim opcijama (blutut, wi-fi…) „Svajp“ pokret na levo i ulazite na ekran(e) sa ikonama aplikacija. Nema „vidžeta“, što će posebno razočarati „Android“ fanove naviknute na njih.

 

Tastatura i razmena poruka

 

„Svajp“ pokretom prsta u desno (važi i prilikom otključavanja) ulazite u „blekberi hab“, centar za razmenu poruka preko imejla, sms-a ili društvenih mreža. Sve poruke su poređane jedan za drugom u jedno „sanduče“, ali ih možete sortirati po nalogu pritiskom na „hab“ dugme u donjem levom uglu. Pritiskom na dugme sa tri tačkice u donjem desnom uglu (ili dugim pritiskom na bilo koju poruku) dobijate meni sa standardnim opcijama za odgovaranje, prosleđivanje, brisanje…

 

Sistem radi odlično, brz je i intuitvan, i obradovaće stare fanove „blekberija“ ovisne o razmeni poruka svih vrsta.

 

Kad smo već kod starih fanova, njih najviše zanima kvalitet virtuelne tastature na novom „blekberiju“ (najfanatičnije ljubitelje fizičkih tastatura čeka dolazeći model Q10). Tastatura je veoma precizna i ima senzore koji „uče“ sistem da bolje prepoznaje način na koji vi pritiskate određene dugmiće. Na primer, ako pritiskate „b“ suviše u desno, naučiće da i to prepoznaje.

 

Tastatura ima i sistem predviđanja reči koji uči ne samo reči koje najčešće koristite, već i njihov redosled u vašim porukama. Reči koje vam sistem preporučuje su „zalepljene“ na određene tastere i možete ih izabrati „svajp“ pokretom naviše, kao da ih „ubacujete“ u poruku. Radi.

 

Internet brauzer je veoma brz i čita flash bez problema. Ima reader opciju koja „izvači“ tekst sa stranice i slaže ga u formu pogodniju za čitanje.

 

Loše vesti iliti a šta je sa aplikacijama

 

Iako je „Blekberi 10“ operativni sistem koji bez problema stoji rame uz rame sa „Androidom“ i iOS-om, zna se šta je „Blekberijeva“ Ahilova peta – broj aplikacija. Dok „Epl“ i „Gugl“ nude oko 700.000 svaki, „Blekberi“ ima tek oko 70.000, mada je veliki broj najzanimljivijih tu: „Fejsbuk“, „Tviter“, „LinkedIn“, „Foursquare“, „Angry Birds“…

 

To je od male utehe za korisnike iz Srbije, jer pretraga „Blekberijeve“ radnje za aplikacije po ključnoj reči „Srbija“ donosi odgovor „No Results Found“. Jeste, „blekberi z10“ još nije zvanično u Srbiji, ali datum početka prodaje ne može biti daleko („šuška“ se o početku leta).

 

Prečica za „Blekberi“ mogla bi da bude činjenica da „Blekberi 10“ može da pokreće „android“ aplikacije i da svaki „android“ diveloper može bez malo ili imalo truda da konvertuje svoju aplikaciju u format za „Blekberi 10“ i postavi je u prodavnicu („Blackberry World“). Ako bi kompanija „Blekberi“ uspela da motiviše srpske programere, zadovoljavajući broj domaćih aplikacija mogao bi brzo da bude dostupan na smartfonima sa „Blekberi 10“ operativnim sistemom

 

Zaključak

 

„Blekberi 10“ je operativni sistem koji je osveženje u bipolarnom svetu „Androida“ i iOS-a. Posebno je prilagođen korisnicima koji su teška kategorija u „porukanju“ i njima ga svakako možemo preporučiti. Oni koji grcaju u aplikacijama bi možda trebalo da pričekaju rasplet događaja sa najavljenim razvojem „Blackberry Worlda“ i pomenutom konverzijom „android“ aplikacija.

 

On što će „Blekberiju 10“ biti najveća prepreka jeste da jeste odličan, ali nije revolucionarno odličan. Nema „ajped 1 moram da ga imam“ efekta. Posebno je pod znakom pitanja „Blekberijev“ uspeh na najvećem i najvažnijem tržištu – američkom – gde može očekivati negativnu kampanju  mnoštva hard core blogera i fanova „Gugla“, „Epla“ i „Samsunga“.

 

snimam…
radim…

MARKETING

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.

Podeli vest:

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

POVEZANE VESTI

Grad Prijepolje

Sajt Grad Prijepolje (www.gradprijepolje.com) je sa preko 4.300 (unikatnih) poseta na dnevnom nivou (32.000 pregleda dnevno) ubedljivo najposećeniji informativni internet portal u Prijepolju i okolini, postoji od 2004. godine i svojom uređivačkom politikom uživa veliki kredibilitet kod posetioca.

Istražite Prijepolje

Grad Prijepolje

Grad Prijepolje se nalazi u jugozapadnom delu Srbije na tromeđi Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore.
Pročitaj više

Most sultana Mehmeda Fatiha

Prvi pomeni mosta na Limu datiraju kada i o Prijepolju, jer se sa njegove lijeve obale morao preći most pa doći u Prijepolje.
Pročitaj više

Kanjon Mileševke

Klisure reka Lima i Mileševke, koja se uliva u Lim kod Prijepolja, nalaze se u jugozapadnoj Srbiji.
Pročitaj više

Kompleks “Boško Buha”

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ se nalazi u selu Jabuka, kod Prijepolja i posvećen je pionirima i omladincima.
Pročitaj više

Reka Lim

Reka Lim Prijepolje jedna od najlepših reka Srbije. Izvire iz Plavskog jezera i teče dužinom od 174 kilometra.
Pročitaj više

Park narodnih heroja

Park pored reke Mileševke u Vakufu, nazvan je Park narodnih heroja jer je u njemu postavljena bista četvorice heroja.
Pročitaj više

Rimska nekropola Kolovrat

Kolovrat je naselje i nekropola na ušću Seljašnice u Lim, kod današnjeg Prijepolja, Srbija.
Pročitaj više

Istorija Prijepolja

Na prostoru Prijepolja postoje ostaci ljudskog stanovanja još iz praistorijskog oba pa sve do današnjih dana.
Pročitaj više

Kulturno istorijski spomenici

Ibrahim – pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju. Prvi put se pominje u „Putopisu“ Evlije Čelebije.
Pročitaj više

Sahat Kula

Sahat-kula u Prijepolju je izgrađena u 16. veku. Prepoznatljiva je kao jedan od simbola Prijepolja.
Pročitaj više

Aco Pejović

Aco Pejović (Prijepolje, 18. april 1972) je pop pevač. Odrastao je u malom naselju Kolovrat sa braćom Predragom i Radojicom. Priznao je da su poput mnogih dečaka bili nestašni i da su svako leto čekali da se kupaju na Limu i prave brane.
Pročitaj više

Manastir Mileševa

Manastir Mileševa je srpski srednjovekovni manastir. Nalazi se na šestom kilometru od Prijepolja na reci Mileševci.
Pročitaj više

Ibrahim – pašina džamija

Ibrahim-pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju, prvi put se pominje u Putopisu Evlije Čelebije iz 1664. godine.
Pročitaj više

Sopotnica

Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na planini Jadovnik.
Pročitaj više

Kuća Jusufagića

Kuća Jusufagića predstavlja tipičnu begovsku kuću ovih prostora. Građena je na brežuljku iznad centra grada.
Pročitaj više

Stećci u Hrtima

Stećci u selu Hrta, kao redak primer srednjovekovnog groblja čija su nadgrobna obeležja.
Pročitaj više

Dženan Lončarević

Dženan Lončarević (Prijepolje, 10. april 1975) je pop pevač. Muzičku karijeru započeo je po lokalnim kafićima i klubovima, a javnost ga je upoznala kada su snimci njegovih nastupa počeli da se šire po internetu.
Pročitaj više

Vlade Divac

Vlade Divac (Prijepolje, 3. februar 1968) je proslavljeni bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. Od 2009. godine je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Vlade Divac je trenirao košarku od malena u rodnom Prijepolju.
Pročitaj više

Nemanja Petrić

Nemanja Petrić (Prijepolje, 28. jul 1987) je srpski odbojkaš. Visok je 202 cm i igra na poziciji primača servisa u ruskoj ekipi Belogorje. Početak Petrićeve profesionalne karijere usko je povezan sa Igorom Kolakovićem.
Pročitaj više

Nadir Dacić

Nadir Dacić (Prijepolje, 4. januar 1969) iz Cetanovića, od oca Hafiza i majke Safe, rođene Batkić. U rodnome mjestu završio je osnovnu školu, Gazi Husrev-begovu medresu u Sarajevu. Fakultet za islamske studije u Novom Pazaru.
Pročitaj više
MARKETING

Budite u toku

Grad Prijepolje © 2004-2024. Sva prava zadržana.