Kompanija “Gugl” otkrila je plan koji bi trebalo da obezbedi internet milijardama ljudi koji trenutno ne mogu da pristupe mreži, uz pomoć balona koji cirkulišu iznad Zemlje.
Udaljena lokacija na Novom Zelandu mesto je na kojem je obavljen prvi test projekta Lun (Project Loon), iza kojeg stoji tajna istraživačka laboratorija američkog internet giganta, preneo je “Skaj njuz”.
Naučnici su danas na novozelandskom Južnom ostrvu počeli testiranje , puštajući balone u obliku meduze da lete iznad jezera Tekapo.
Namera je da baloni od plastične folije, blago napunjeni helijumom, obezbeđuju internet korisnicima na tlu dok proleću iznad nošeni vetrom.
“Guglovoj” laboratoriji, koja je do sada iznedrila automobil bez vozača i naočare za surfovanje po internetu, trebalo je godina i pod da dođe do prve probe balona.
U “Guglu” se nadaju da će lansirati hiljade balona u stratosferu i tako premostiti digitalni jaz između 2,2 milijarde korisnika onlajn i 4,8 milijardi van mreže.
Ukoliko projekat uspe, ova tehnologija bi omogućila zemljama da izbegnu troškove postavljanja optičkih kablova, a upotreba interneta bi se ekstremno povećala u Africi, jugoistočnoj Aziji i sličnim područjima.
– Ovo je pucanj na Mesec. Veliki cilj kojem težimo. Moć internet je verovatno jedna od tehnologija koje su najviše izmenile naše vreme – izjavio je vođa projekta Majk Kesidi.
Osnivač projekta Lun Ričard DeVol je istakao da je “suštinska demokratska stvar povezati sve na nebu i sa vetrom”. 
Čarls Nimo, farmer i preduzetnik koji živi blizu Krajstčurča, prvi je korisnik koji je dobio pristup internet preko “Guglovog” balona, nakon što se sa još 50 ljudi prijavio da testira projekat, koji je čuvan u tolikoj tajnosti da im niko nije objasnio u šta su umešani.
Kako je naveo “Skaj njuz”, tehničari su došli do njihovih kuća i na spoljne zidove zakačili sjajno crvene prijemnike veličine košarkaških lopti, kao i odgovarajuće velike pribadače – oznake za “Guglove” mape. Inženjeri su potom sa osam velikih laptopova proverili vetar i manevrisali balonima kako bi se uverili da lete na određenom nivou.
Čarls Nimo imao je pristup internet oko 15 minuta pre nego što je balon prošao – on ih je iskoristio da proveri vreme.
– Bilo je čudno, ali i uzbudljivo biti deo nečeg novog – rekao je on.
Baloni se napajaju uz pomoć solarnih ploča veličine igraćih karata, koje vise i za četiri sata prikupe dovoljno energije za čitav dan. Oni se kreću ispod satelita, ali dvostruko više od aviona, a signal primaju od stanica na tlu.
Svaki balon može da obezbedi internet za područje dvostruko veće od Njujorka, oko 2.020 kilometara kvadratnih, a pristupačnost terena im nije problem.
To znači da oni mogu da obezbede internet u Hajberskom prevoju u Avganistanu, ili Jaundeu, prestonici Kameruna u kojem prema proceni Svetske banke četiri od 100 ljudi ima pristup internet.
Signal putuje u području za koje ne treba dozvola, pa kompanije neće morati da prolaze kroz teške procedure za bežične komunikacije.
Svi korisnici interneta preko “Guglovog” balona trebaju prijemnik uključen u svoj kompjuter da bi dobili signal, a troškovi toga još nisu izneti.
Sledeća faza projekta, kako je najavio Majk Kesidi, biće let 300 balona u prstenu na 40. paraleli južno od Novog Zelanda, preko Australije, Čilea, Urugvaja, Paragvaja i Argentine.
