Kao što imamo policiju čiji je zadatak da osigura da se svi osećaju bezbedno, to rade moderatori na internetu. Nekada su taj posao radili moderatori volonteri, a sada su preuzeli profesionalaci koji prate inetrnet 24 sata u danu, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini. Sa njima, internet sigurnost postala je čitava industrija.
– Nekada je to bio hobi. To su bili članovi zajednice koji su radili dobrovoljno i imali su mnogo autonomije u odlučivanju o tome koja vrsta sadržaja ostaje, a koja se uklanja, objašnjava Ema Monks, šef moderator britanske firme “Crisp Thinking”.
U ovoj firmi, ti takozvani analitičari socijalnog rizika provode dan češljajući sajtove i društvene medije klijenata, u potrazi za neodgovarajućim ili štetnim sadržajem. U drugim firmama, ovi posmatrači nazivaju se socijalna odbrana ili urednik sadržaja.
Osnivač firme “Crisp Thinking” Adam Hildreth objašnjava kako izgleda ovaj posao. Među klijentima njegove firme nalazi se preko 200 velikih brendova, a posao ljudi koji svakodnevno vode računa o njihovim internet stranicama i stranicama na društvenim mrežama je da prate sve, od objavljene pretnje bombom na fejsbuk stranici do objava aktivista za prava životinja koji napadaju dizajnere na zvaničnim sajtovima zbog upotrebe krzna. Svakog meseca oni uklone nekoliko milijardi nepodobnog sadržaja sa stranica na interneta.
Ovi ljudi su oči i uši za svoje klijente i njihov posao podrazumeva da prate sve što se o klijentu objavljuje ne samo na njegovim stranicama, već na ostataku interneta.
Analitičari su takođe odgovorni za obaveštavanje klijenata o bilo kakvim rizicima i za preduzimanju daljih akcija da se ukloni sadržaj ako je potrebno, kao što su brisanje ili prijavljivanje sadržaja na društvenim medijima.
– Ponekad, to znači uzeti telefoni nazvati klijenta i reći: “hej, ova slavna ličnost je upravo napisala da je imala strašno iskustvo sa tvojim brendom Ili slikala je fotografiju tvog proizvoda, objvaila ga tao da ga vidi osam miliona ljudi i napisala da ne može da veruje koliko je proizvod loš”, objašnjava Hildreth.
U “Crisp Thinking”, analitičari prvo uče definicije i vrste rizika na mreži, a to podrazujmeva i rizike vezane za reputaciju brenda (mnogo negativnog pisanja o nedavnoj kampanji na sajtu kompanije, na primer) i šire rizike koji imaju sigurnosne implikacije (fejsbuk post u kome se preti fizičkom silom, na primer). Kada to savladaju, analitičari onda primenjuju te definicije na sadržaj u koji imaju uvid iz širokog spektra medijskih platformi i klasifikuju sadržaj prema različitim vrstama rizika.
Analitičari ne moraju da imaju prethodno iskustvo u toj oblasti. Ovo je toliko nova industrija da bi bilo teško naći ljude sa iskustvom u njoj, ali iskustvo nije ni potrebno. Ono što jeste potrebno je nepristrasnost i objektivnost.
– Postoje trenuci kada analitičar socijalnog rizika treba da razmotri sadržaj o kome već ima oformljen privatan stav, ali to ga ne sme pokolebati prilikom donošenja odluka. Neki sadržaj može biti prilično uznemirujuć – na primer, snimci odsecanja glava ili dečije pornografije. Otpornost je od suštinskog značaja – objašnjava Ema Monks.
Oko 250.000 do 350.000 ljudi na svetu rade kao monitori društvenih medija i blizu milion ljudi još rade u sektoru onlajn bezbednosti i privatnosti, kaže Hemanshu Nigam, bivši šef bezbednosti “MySpace” i osnivač firme koja se bavi bezbednošću na internetu ”SSP Blue”. Ti brojevi, kako kaže, trenutne su procene i menjaju se sve vreme jer je potreba za zaštitom i praćenjem sadržaja na internet sve veća.
