U istoriji stvaranja malvera postoji dosta neobičnih priča o programima koji izgledaju kao tipični malveri… ali ništa loše ne urade osim što nasmeju korisnike. U nekoliko slučajeva, virusi su se čak borili protiv opasnih malvera ili optimizovali rad računara. U cilju obeležavanja 1.aprila, kompanija Kaspersky Lab navela je nekoliko “dobrih malvera” koji su se s vremena na vreme širili internetom.
Prvi poznati računarski virus je bio bezopasan primerak. Nazvan je Creeper, i pojavio se 1971, a napravio ga je jedan zaposleni u Američkoj agenciji za napredne istraživačke projekte u Ministarstvu odbrane. Ovaj prost crv je tražio ostale računare u mreži- što je tada bila mala oblast, kopirao se u njih i prikazivao sledeću poruku: “JA SAM CREEPER, UHVATI ME AKO MOŽEŠ.” Ako bi Creeper našao svoju postojeću kopiju na računaru, jednostavno bi prešao na drugi, i nije nanosio nikakvu štetu računarskom sistemu.
“Stoned” je bio još jedan “zabavni” virus čija je glavna namena bila da prosledi poruku korisniku. Prvi put je uočen 1988. na Novom Zelandu. Originalna verzija ovog virusa je ušla u računarski sistem preko flopi diska, i baš kao i Creeper, nije ni na kakav način loše uticao na računar. Jednostavno, samo je prikazivao sledeću poruku na ekranu: “Vaš računar je sada stondiran. Legalizujte marihuanu.”
Naziv “šaljivi virus” zasluženo pripada programu HPS, koji je napravljen specijalno za Windows 98 operativni sistem, ali zapravo se proširio mesecima ranije pre nego što je on predstavljen. Jedna čudna stvar u vezi sa ovim virusom je da je on bio aktivan samo subotom: jednom nedeljno bi preokrenuo nekompresovane rasterske grafičke predmete. Drugim rečima, ceo monitor bi pretvorio u ogledalo.
Za virus Cruncher se takođe ispostavilo da je potpuno bezopasan. Na prvi pogled, to je bio običan virusni fajl, koji je koristio algoritam da sažme podatke i da upakuje zaraženi fajl, tako da je taj fajl bio kraći nego original. Ovo bi napravilo više mesta na korisnikovom hard drajvu. Štaviše, ispostavilo se da je Cruncher koristio algoritam za kompresovanje tada popularnog servisa DIET 1.10, tako da je korisnik mogao da koristi potpuno legalan program da razdvoji fajlove koji su zaraženi virusom i da povrati pristup podacima, dok slobodno koristi dodatni slobodni prostor na hard drajvu.
Virus Welchia je takođe postao poznat zbog svojih dobrih dela. Ovo je bio jedan od najneobičnijih virusa u istoriji sajber napada. Iako su ga napravili da bude maliciozan, ovaj virus zapravo nije činio nikakvu štetu. Naprotiv, pomagao je da se ukloni opasan Lovesan virus iz sistema, poznat i kao Blaster. Oponašanjem ovog malicioznog programa, virus Welchia je ulazio u računar koristeći slabe tačke legalnog softvera. Zatim bi proverio da li se Blaster nalazi u memoriji procesora: ako se nalazi, zaustavio bi svoje operacije, i obrisao ceo maliciozni fajl sa diska. Ovde se dobra misija ovog virusa nije zaustavljala: nakon što bi eliminisao malver, “dobar” virus bi onda proverio da li postoji update u sistemu kako bi zakrpio mesto gde je virus ušao u sistem. Ako ne, onda bi ga preuzeo sa sajta proizvođača. Welchia bi se tada sama uništila nakon što obavi sve ove radnje.
“Ovi primeri zabavnih, bezopasnih i čak korisnih virusa su naravno vrlo retki izuzeci od generalnog pravila, i to su u suštini priče iz prošlih dana. Ljudi koji prave savremene malvere nisu više sajber šaljivdžije ili hakeri početnici. Danas, praktično 100% virusa je napravljeno samo sa jednim ciljem: krađom novca ili poverljivih podataka,” rekao je Alexander Gostev, glavni bezbednosni stručnjak u timu za globalna istraživanja u kompaniji Kaspersky Lab.
