Vlasti u Srbiji moraju brzo i bez odlaganja da pripreme i krenu u primenu kredibilnog plana fiskalne konsolidacije u ovoj godini, ali i srednjoročno. Jer osim mera štednje koje je Vlada najavila, potrebno je smanjiti budžetski deficit za dodatnih jedan odsto BDP, odnosno 35 milijardi dinara. To bi omogućilo da Srbija ovu godinu završi bez pogoršanja fiskalnog deficita, kaže za „Blic“ Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Srbiji.
Mislite li da zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija ima alternativu u nekoj drugoj meri?
– Teško je precizno proceniti sve mere potrebne kako bi se javne finansije postavile na održive temelje. Medutim, sasvim je sigurno da kontrola plata u javnom sektoru i penzija mora da budu osnov za postizanje tog cilja. Ali da li to treba da bude zamrzavanje ili neki drugi vid prilagođavanja u toj oblasti, zavisi od veličine ukupnog finansijskog jaza i od drugih mera koje je Vlada spremna da preduzme i na koji rok. Na primer, zavisi kolika je spremnost Vlade da se umanje subvencije za poljoprivredu i druge sektore, smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, kao i od reforme penzionog sistema.
Vlada je već saopštila da ne namerava da otpušta zaposlene dok traje kriza…
– Potpuno je jasno da je neophodna kontrola i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru. Između ostalog, to bi ublažilo potrebu za drastičnijim merama u pogledu nivoa zarada u javnom sektoru i penzija. Mnoge zemlje u Evropi su u procesu ograničenja broja zaposlenih u javnom sektoru. Neke od njih su odlučile da ne zapošljavaju nove radnike ili čak da ne daju otkaze u javnom sektoru. U Srbiji će to zavisiti od toga koliki je, zapravo, višak zaposlenih, a što tek treba proceniti, ali i od primene ostalih mera.
Predlažete penzionu reformu. Zašto je važno da se za muškarce i žene primeni isti kriterijum za penziju?
– Podizanje efektivne starosne granice za odlazak u penziju je ključni prioritet za Srbiju. Što se tiče izjednačavanja kriterijuma za žene i muškarce, to je najbolja praksa i u Evropi: od 27 zemalja EU, sve su, izuzev tri, već primenile taj model ili su najavile da će to u budućnosti uraditi. Treba imati u vidu da žene svuda, pa i u Srbiji, imaju značajno duži životni vek, pa bi, zapravo, objedinjavanje starosne granice bilo korak ka jednakom periodu korišćenja penzije.
Zašto je dobro nagraditi one koji duže rade ako se zna da mladi nigde, a posebno u Srbiji, nemaju šansu za posao pre 30. godine života?
– Treba radikalno povećati mogućnost zaposlenja za sve radnike, bez obzira na godine i pol. Izrazito velika nezaposlenost mladih zahteva posebne mere.
Treba li Srbija da proda deo javnih preduzeća ne samo zbog prihoda koje bi time ostvarila već i zbog toga što se pokazalo da ovde država nije dobar gazda?
– Javna preduzeća i dalje dominiraju srpskom ekonomijom, značajno više nego u drugim zemljama regiona. Pri tome ona koriste i deo javnih finansija. Privatizacija ovih kompanija, osim što bi dobro uticala na uštede budžeta, otvorila bi i potencijal rasta Srbije u vrlo perspektivnim sektorima kakvi su energetika ili telekomunikacije. Možda je nepotrebno reći, ali pri budućim postupcima privatizacije trebale bi da se pamte greške iz prošlosti, odnosno da oni budu bolji i transparentniji. U svakom slucaju, kvalitetnije upravljanje ovim kompanijama će obezbediti bolje poslovanje u budućnosti.
Ovog meseca ste vršili analizu stanja srpske ekonomije. Mislite li da je moguće da u skorije vreme Srbija uđe u pregovore sa MMF o novom aranžmanu?
– Nadam se da će naše analize, poput realne dijagnoze, kao i preporuke biti konstruktivna polazna osnova za vraćanje srpskih javnih finansija i privrede na održiv rast. Na vlastima je da odluče da li će koristiti ove procene za svoju politiku i da li je program MMF dobro sredstvo za postizanje ciljeva ekonomske politike. Što se tiče mogućih pregovora o novom aranžmanu sa Fondom, sigurno je da će ozbiljan signal posvećenosti održivoj ekonomskoj politici Srbije biti od ključnog značaja za napredak.
