Odluka Komisije za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja ostavila je džez festival Nišvil i Oktobarski salon bez dinara podrške, a sredstva su drastično smanjenaaaaaa i drugim značajnim manifestacijama, pa je dovedeno u pitanje opstanak Bitefa, Festivala evropskog filma “Palić” i drugih čiji kvalitet programa u trenutnim okolnostima ne može da bude dosadašnjem nivou.
Ne propustite
Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda, koji je osnivač Oktobarskog salona, nada se da su u Ministarstvu kulture napravili grešku i zasad rezultate konkursa tretira kao nezvanične.
– Iz Sekretarijata za kulturu Skupštine Beograda obavestili su me da osim njihovih 15 miliona dinara, novac iz republičkog budžeta nije opredeljen. Nadam se da će naše formalno pismo ministarstvu makar izmamiti objašnjenje ovakve odluke. Verovala sam da će nam dati barem tri miliona jer smo svesni finansijske krize, ali da opredele nulu za tako važnu međunarodnu izložbu, u to ne mogu da poverujem – ističe David.
Poznati niški festival Nišvil je do 2009. godine od Ministarstva kulture dobijao dva miliona godišnje, 2010. – tri, 2011. – četiri, da bi prošle godine ponovo bio vraćen na dva miliona i to za program koji sadrži 80 koncerata, na deset bina, u pet gradova, a ove godine su ostali bez pomoći.
– Nadali smo se da ćemo da dobijemo 10 miliona dinara od Ministarstva kako bismo uradili projekat “Svita o toleranciji i slobodi” koju su trebalo da rade svetska kompozitorska imena Rikardo Brazale, Duško Gojković, Stjepko Gut i još pedeset džezera, pedeset horista, šest solista, tri dirigenta, četiri kompozitora i to je trebalo da bude spektakularno zatvaranje festivala u kojem bi učestvovali muzičari iz rezidencija cara Konstantina. Taj projekat će sada prvi stradati jer moramo da ga otkažemo – kaže Ivan Blagojević, direktor Nišvil festivala.
Međunarodni festival pozorišta za decu i Festival evropskog filma “Palić” poslednjih osam godina su finansirani po posebnom sporazumu između grada Subotice kao osnivača, pokrajine i Ministarstva kulture, pa je novac izdvojen od Ministarstva za Filmski festival na Paliću iznosio devet miliona dinara, a ove godine je to 1.300.000 dinara, dok je Međunarodni pozorišni festival prethodnih godina dobijao šest miliona da bi ove godine njima pripao milion dinara, što ih što ih vrlo lako može unazaditi i vratiti na manifestacije lokalnog nivoa.
– Ovo je znak da Ministarstvo izlazi iz sporazuma jednostrano i mi smo izgubili taj prioritetan karakter oba festivala – kaže Blažo Perović, direktor Otvorenog univerziteta i izvršni producent ova dva festivala.
Situacija nije mnogo bolja ni kada je reč o izdvajanjima za nauku. Država će početi da štedi na pojedinim aktivnostima naučnika poput štampanja monografija, putovanja i naučnih skupova. Istraživači upozoravaju da stanje u nauci nikada nije bilo lošije.
Prvo se zbog manje novca u budžetu kasnilo sa uplatom godišnje članarine u CERNU-u, pa sa novcem za ovogodišnje naučne projekte, a onda je bio blokiran i pristup Oxford University press, jednoj od najuticajnijih elektronskih baza naučnih časopisa, jer nije bila plaćena članarina za projekat KOBSON.
Projekti poput naučno-tehnološkog parka “Zvezdara” i izgradnje stanova za naučnike probili su rokove izgradnje i otvaranja. Zbog toga je, kako tvrde sagovornici “Blica”, Evropska banka koja je dala kredit za projekte, zamrzla sredstva do daljeg. Istraživačka stanica Petnica je ove godine dobila obećanja da će dobiti otprilike jednu sedminu sredstava u odnosu na 2010. godinu.
