Željka Jevtić | 04. 08. 2013. – 08:14h 08:33h
| Foto: R. Ristić | Komentara: 38

Direktor RFZO Momčilo Babić ne samo što ne odustaje da od građana Srbije uzme novac za nepotrebne elektronske zdravstvene knjižice, pa makar to bilo i na rate, već je verbalno napao i zaštitnika građana Sašu Jankovića koji je ukazao na nedostatke ove namere.

Babić je juče zatražio od tužilaštva da reaguje kada je reč o medijima koji pišu da je reč o pljački, ali i najavio da će ubuduće morati da pokreće zahteve za razrešenja u Skupštini.

– Nećemo tolerisati takozvane ‘nezavisne institucije’ koje se bave politikantstvom. Tužilac treba da se pozabavi da li je ovde bilo namere krivičnog delovanja, a pisanja o tome da se radi o pljački ubuduće će nailaziti na najodlučnije odgovore RFZO-a – poručio je Babić.

On je juče deo svoje priče o „neophodnosti” elektronskih knjižica promenio, i to u činjeničnom delu. Ranije je tvrdio da su takve knjižice zahtev EU, a u čemu ga je demantovao zaštitnik građana, da bi sada istakao da „to zaista nije uslov nego standard koji EU očekuje od svojih članica”. Ukoliko bi i ovaj navod bio istinit, to bi značilo da Velika Britanija ne ispunjava uslove jer ima kartonske knjižice.

U RFZO su pogrešno s engleskog preveli zahtev EU – „health card” sa „zdravstvena knjižica”, a zapravo je reč o zdravstvenom kartonu. Zbog ove greške od građana Srbije će se možda uzeti 20 miliona evra. Činjenica je da Srbija mora da standardizuje zdravstveni sistem, a za to je EU dala osam miliona evra. Suština je da se omogući da sa ličnom kartom, a ne elektronskom zdravstvenom knjižicom, lekar prepisuje recept, a pacijent ga podiže i bilo gde u Srbiji kada da ličnu kartu, na osnovu matičnog broja, medicinska sestra, odnosno lekar imaju podatke o pacijentu, ali i o plaćenom osiguranju.

Tako da ni ostali navodi RFZO u prilog elektronske knjižice za 500 dinara po stanovniku ne stoje. Plaćeno osiguranje nije stvar elektronske knjižice, već je zakonom regulisano i to je posao drugih državnih organa poput Poreske uprave. Već sada svaki građanin ima mogućnost da proveri da li mu poslodavac uplaćuje socijalno, tako da ni ovaj argument RFZO ne stoji.

Jedan od argumenata koji dobro zvuči je – daljinsko zakazivanje pregleda. Međutim, direktor Babić nije dao odgovor otkud kompjuter preko koga se zakazuje „zna” da građanin ima elektronsku karticu u džepu.

Ipak, najveća zamerka nameri RFZO i njenog direktora je – u državi gde su bolnice u očajnom stanju, građani skupljaju novac za lečenje dece, građani treba da plaćaju nepotrebne knjižice, pa makar i na rate. Međutim, knjižice nisu jedini trošak – uvođenje 10.000 čitača elektronskih knjižica u zdravstvene ustanove koštaće 60.000 evra.