Ministarstvo poljoprivrede je pre samo dva meseca radilo kontrolu uskladištenih žitarica u Robnim rezervama, a da tom prilikom niko nije primetio da u silosima nedostaje oko 80.000 tona žitarica, saznaje „Blic“. To nedvosmisleno ukazuje da prave kontrole kojom se ministar Goran Knežević toliko hvalio zapravo nije ni bilo.

Nadležna inspekcija Ministarstva poljoprivrede je tokom decembra i marta obilazila sve silose u kojima se čuvaju državne žitarice ne bi li utvrdila prisustvo aflatoksina u kukuruzu. Tom prilikom, kako saznaje „Blic“, niko nije ukazao na to da u skladištima nedostaje pšenica ili kukuruz, već naprotiv, da se na lagerima nalaze potrebne količine.

Pri poslednjoj kontroli koju je sprovela Radna grupa za vanrednu kontrolu stanja zaliha pšenice i kukuruza, ispostavilo se, kako saznaje „Blic“, da su najveće zloupotrebe pronađene kod skladištara „Luks in agrar“ iz Krčedina, kojem je ustanovljen manjak od 22.000 tona, zatim „Per agru“ iz Crvenke, gde fali 13.000 tona. Oko 10.000 tona nedostajalo je prilikom kontrole i u „Mili mlinu“ iz Velikog Gradišta, dok je skladištar „Sedmi jul“ iz Debreca utajio 8.000 tona žitarica.

Od ukupno 77 ovlašćenih skladištara, njih 14 je napravilo manjak od 80.000 tona, koji će državu koštati 20 miliona evra.

– Pri tome, samo za potrebe čuvanja robe, ovlašćenim skladištarima država godišnje plaća milion evra. Razlog je taj što se samo jedno skladište u Novom Pazaru nalazi u vlasništvu države – objašnjava za „Blic“ dobro upućeni izvor.
Vukosav Saković, direktor Fonda za žito, kaže za „Blic“ da je jedan od načina kojem su pribegavali skladištari taj da žito, nakon što ga prime, samelju u brašno, a onda čekaju sledeću žetvu ili povoljniju cenu da napune svoje zalihe.

Upućeni, međutim, tvrde da su veoma česti slučajevi da se državno žito iz silosa po nekoliko puta preprodavalo, pa su zbog velikih razlika u ceni skladištari uvek bili na velikoj dobiti.