Lokalne samouprave su u proteklom periodu prećutno zapošljavale nove službenike tako što su im plate delile iz sopstvenih prihoda opština. Na ovaj način su kršile zakon jer je većina njih bila u obavezi da smanji broj radnih mesta u proseku oko 20 posto, navodi se u izveštaju Svetske banke o lokalnim finansijama.

Ovu vrstu rashoda srpskih gradova i opština čiji iznos još nije utvrđen Svetska banka je ocenila rasipničkim i neumerenim, pogotovo u trenutku kada rupa u budžetu drastično raste. Na preveliki broj zaposlenih u državnoj upravi skrenuo je pažnju i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je rekao da je i zbog tog problema srpska privreda na kolenima, jer ne može to da izdrži. Kako je naveo, trenutno ima 41.500 zaposlenih u lokalnoj administraciji, da državna administracija ima 28.400 zaposlenih, i to bez javnih službi i ustanova, policije i vojske, gde ima još 48.000 ljudi.

Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma negira za “Blic” da su se u ovom gradu o trošku budžeta bespotrebno otvarala nova radna mesta mimo znanja republičkih organa koji kontrolišu broj zaposlenih i fond plata u lokalnim upravama.

– To nije tačno. Zapošljavali smo nove ljude samo tamo gde je došlo do povećanja obima posla ili otvaranja novih radnih mesta, kao što su nove škole, seoski domovi kulture ili neke druge lokalne ustanove i o tome redovno obaveštavamo centralne nivoe vlasti – kaže on.

I njegov kolega Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, tvrdi da od početka njegovog mandata nije bilo skrivenog zapošljavanja.

– Zapošljavam samo osobe koje su vraćane po sudskim rešenjima, a takvih je čak 317 službenika koje je bivši predsednik opštine otpustio jer nisu bili politički podobni – kaže Cvetanović za “Blic”.

Saša Radulović, prvi čovek Paraćina, tvrdi da ovaj grad nema veći broj zaposlenih u odnosu na prethodne godine. On kaže da bi bio srećan kada bi u Paraćinu 20 odsto administracije zamenio sa deset odsto kvalifikovanijih ljudi i da u tom segmentu ima prostora za otpuštanja.

Opštine su bile u obavezi da smanjuju broj zaposlenih do utvrđenih limita i da o tome obaveštavaju republičke organe. Ukoliko to ne učine, centralne vlasti su morale da smanje iznos transfera lokalu, što kako saznaje “Blic”, do sada ni u jednom slučaju nije učinjeno.

Ekonomista Vladimir Gligorov tvrdi da smanjenje rashoda za zarade na lokalnom nivou samo po sebi neće pomoći u smanjenju fiskalnog deficita i da uštede moraju biti mnogo veće.

Gradonačelnici za, direktori ćute

Predlog ministra finansija Mlađana Dinkića da bez 10 odsto sadašnjih primanja ostanu zaposleni u administraciji i gubitaškim javnim preduzećima koji zarađuju više od 40.000 dinara mesečno, lokalne vlasti odobravaju dok direktori najvećih gubitaša ćute za “Blic”.
U „Jatu“, „Srbijagasu“ i u Elektroprivredi Srbije, javnim preduzećima koja posluju sa velikim gubicima, a čije prosečne plate uveliko prelaze prosečnu srpsku platu, nisu želeli da komentarišu da li se slažu sa predloženim merama.
– Trenutno ne razmišljamo o tome, a i ne vidim zašto bismo se istrčavali prvi da bilo šta kažemo kada odluka nije još doneta – kaže za “Blic” direktor jednog javnog preduzeća.
Zoran Perišić, gradonačelnik Niša, nema ništa protiv da i niškoj administraciji plate budu srezane za deset odsto jer je i lokalna administracija, kako on kaže, glomazna kao i državna.
Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, kaže da je još pre šest meseci smanjio plate deset odsto sebi i svim lokalnim funkcionerima.
Upitan da li bi imao protiv da mu se skine još toliko, Cvetanović odgovara:
– E, to bih već morao da razmislim.