Antikrizne mere neće, prema saznanjima „Blica”, obuhvatiti penzije. Trenutno se traži način kako doći do uštede od 35 milijardi dinara u odnosu na ono što je predviđeno ovogodišnjim budžetom. Konkretne mere nisu dogovorene ni na sinoć održanom sastanku lidera vladajuće koalicije, jer se za spisak definitivnih poteza očekuje saglasnost sindikata, privrednika, ali i stav Fiskalnog saveta, kao i MMF-a i Svetske banke.
Ipak, sasvim je izvesno da će se u susret najavljenoj rekonstrukciji Vlade raditi na izmeni Zakona o ministarstvima. Namera je da se smanji broj funkcionera koji vode sektore brojnih ministarstava, agencija i drugih državnih institucija.
Pored toga, na stolu je ponovo i ideja o takozvanom „kriznom porezu“ na neto platu, koji predviđa da većina koji rade u državnoj administraciji, a imaju zaradu preko 40.000 dinara već od jula imaju plate umanjene za deset odsto. Ovo bi se odnosilo i na lokalne samouprave, mada je trenutno veliki problem to što se i ne zna koliko tačno ljudi radi u lokalnim administracijama.
Predviđa se i izmena zakona, ali i svih pravilnika i uredaba koji definišu prava državnih činovnika. Međutim, postoji bojazan da smanjenje plata neće doneti mnogo kada su uštede u pitanju.
– Ide se, pre svega, na mogućnost kažnjavanja, pa i davanja otkaza radnicima koji ne rade dobro svoj posao – tvrdi izvor “Blica” blizak pregovaračima.
Ono u čemu su saglasni svi u vladajućoj koaliciji jeste neophodnost hitne promene Zakona o radu, koji bi omogućio fleksibilnije zapošljavanje i otpuštanje radnika kako u privatnom sektoru, tako i u državi.
Agencija za privatizaciju bi, saznajemo, odmah po objavljivanju antikriznih mera mogla da krene u pripremu javnih poziva za oko 80 firmi koje su u restrukturiranju, a za koje poslednjih godina nije bilo zainteresovanih investitora.
– Namera je da se svim firmama da još jedna šansa. Sredstva za socijalno zbrinjavanje radnika koji danas rade u ovim kompanijama bila bi obezbeđena budžetom za narednu godinu zajedno sa ostatkom kompanija koje bi ponudili na prodaju početkom 2014. godine – objašnjava izvor “Blica”.
Ministarstva su, inače, već pre desetak dana dala Ministarstvu finansija spisak mogućih ušteda u svojim resorima.
– Ti spiskovi, koji uglavnom predviđaju uštede pri kupovini roba i usluga, ali i deo kapitalnih projekata, moraju da budu prošireni. Prethodni zadatak bio je da se ukupno po osnovu štednje po ministarstvima obezbedi rashod niži za ukupno 20 milijardi dinara. Sada je taj zahtev proširen bar za još 15 milijardi, a ostaje da se vidi da li su te uštede i moguće – tvrdi izvor „Blica”.
Prodaja većinskog paketa u delu državnih firmi i dalje je, prema našim saznanjima, na stolu. Prodaja “Telekoma”, o kojoj se, kako politička čaršija već duže spekuliše, vode pregovori, skoro je definitivna. Razlike u stavovima među koalicionim partnerima postoje samo u delu načina na koji je pametno utrošiti navedena sredstva.
Većina je, ipak, za to da se novac potroši za vraćanje starih dugova dok bi drugi deo političara aktuelne koalicije radije to utrošio u finansiranje privrednog razvoja. Slično je i sa prodajom rudnika iz sistema Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju “Resavica”.
Još nema nikakve saglasnosti o reformi penzionog sistema. Postoji saglasnost da tu treba nešto učiniti, ali kada se pomene bilo koja konkretna mera, poput izjednačavanja starosne granice za muškarce i žene, povećanje granice za odlazak u penziju ili penali za ranije penzionisanje, svako ima drugačije mišljenje.
Premijer Srbije Ivica Dačić naglasio je juče da je Vlada Srbije rešena da istraje u smanjenju fiskalnog deficita, snižavanju javnog duga, ali i u reformi javnog sektora, tržišta rada i u unapređenju poslovne klime, dok je Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, rekao da će u narednih mesec dana posle usvajanja ekonomskih mera uslediti rebalans budžeta.
Potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milan Krkobabić izjavio je juče da ta stranka insistira na maksimalnoj zaštiti penzionera i zaposlenih.
Krkobabić je rekao novinarima da oko takvog stava PUPS-a ne može biti rasprave, dodajući da je pitanje penzija od suštinskog značaja jer je reč o 1,7 miliona ljudi i još milion njih koji žive od tih penzija, što je skoro polovina građana Srbije.
”Štednja – da tamo gde se može štedeti”, kazao je Krkobabić i naveo da se više treba baviti prihodnom stranom budžeta, a da se moraju zamrznuti lopovluk i kriminal.
