Vuk Z. Cvijić | 09. 08. 2013. – 13:27h 
14:49h
| Foto: RAS | Komentara: 130
Protiv sudije Sonje Manojlović, predsednice veća koje je poništilo osuđujuću presudu trojici čelnika beogradskog centra DB-a, Milanu Radonjiću, Ratku Romiću i Stevanu Basti, zbog atentata na Vuka Draškovića u Budvi, 2009. godine bio je pokrenut postupak za razrešenje, jer je pre isteka zatvorske kazne oslobodila čelnika DB Milorada Bracanovića, osuđenog zbog umešanosti u politička ubistva.
Bracanović je bio osuđen na četiri godine jer nije prijavio ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića, ali tu kaznu prepolovio je Vrhovni sud Srbije. Zatim je veće Vrhovnog suda, u kojem je bila sudija Manojlović, marta 2009. odlučilo da se Bracanović prevremeno uslovno pusti iz zatvora zbog dobrog vladanja dan nakon što je njegova molba stigla u Vrhovni sud.
Prethodno je tadašnji Okružni sud u Beogradu odbio kao neosnovanu molbu Bracanovića za uslovni otpust, nakon čega je veće u kojem je bila sudija Manojlović preinačilo to rešenje i uvažilo molbu, pozivajući se na izveštaj KPZ „Zabela“, u kome je navodno predloženo da se Bracanoviću usvoji molba. Takav predlog, međutim, u izveštaju KPZ „Zabela“ o vladanju Bracanovića ne postoji.
Zbog toga je tadašnja ministarka pravde Snežana Malović podnela inicijativu Vrhovnom sudu Srbije za razrešenje troje sudija tog suda – Sonje Manojlović, Dragoljuba Đorđevića i Miodraga Vićentijevića, ali oni nisu razrešeni.
Zanimljivo je da je u vreme dok je Bracanović bio zamenik šefa DB dever sudije Manojlović (brat njenog muža) iz SUP Voždovac prebačen u tajnu službu na zaposlenje u Institut bezbednosti. Sin sudije Manojlović i danas radi u BIA.
Sudija Manojlović kao da je bila specijalizovana za suđenja pripadnicima DB-a.
Ona je 2002. izrekla prvostepenu osuđujuću presudu, ali od samo godinu dana, nekadašnjim čelnicima DB-a Radomiru Markoviću, Nikoli Ćurčiću, Branku Crnom i Milanu Radonjiću, jer su sklonili diskove sa dosijeima lidera opozicije koji ni do danas nisu pronađeni.
