Nema tog dokaza koji će naterati Ministarstvo prosvete da poništi test iz srpskog jer su po svaku cenu rešili da na polaganje stave tačku.

Ministarstvo prosvete toliko žuri da završi sa malom maturom da ih nije pokolebalo ni to što je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja potvrdio da su sve tri kombinacije testa iz srpskog jezika koje su “procurile” u javnost – autentične. Za njih to ipak ništa ne znači jer se, kako navode, za kombinacije saznalo tek kada je test završen.

Ministru Žarku Obradoviću nisu dovoljna ni brojna svedočenja roditelja, dece i nastavnika, među kojima je i supervizorka Marija Popović koja je javno progovorila o tome kako je usred polaganja testa iz srpskog uhvatila đaka sa ceduljom na kojoj su bila ispisana rešenja za sve zadatke. Umesto da je pohvali, ministar je supervizorku u više navrata kritikovao što je o neregularnostima pričala pred medijima. On je, po svemu sudeći, rešen da što pre stavi tačku na malu maturu, iako će najveće posledice snositi đaci koji su ove godine osuđeni na neregularnu i nepoštenu borbu za mesta u srednjim školama. Ne zna se ni da li su gore prošli školarci koji su kupovali testove ili oni koji su bili pošteni jer se prvi saslušavaju u policiji kao da su kriminalci, a drugi ispaštaju tako što prolaze gore od onih koji su varali na ispitu.

– Posredi je veliko izrugivanje pravdi gde se deca od 14 godina etiketiraju kao kriminalci. Neko je očigledno došao u posed testova i dao ih đacima, a to su mogli biti direktori, nastavnici, zaposleni u Ministarstvu, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, “Službenom glasniku” – priča za “Blic” Tamara Lukšić Orlandić, ombudsman za prava dece.

Ona smatra da je država izabrala najmanje suptilan način dolaženja do istine i ističe da odrasli treba da snose odgovornost, a prvi ministar Obradović.

– S jedne strane, deci koja su vredno učila i radila poslata je destimulišuća poruka da se do dobrih rezultata može doći prevarom, a deci koja su varala poručeno je da se s tim mogu izvući i uspeti – objašnjava ombudsmanka.

Ministar razloge za ostavku ne pronalazi ni u tome što testovi drugu godinu zaredom bivaju “provaljeni”, već čeka “utvrđivanje činjenica”. On, naime, smatra da bi bio odgovoran jedino ako bi lično bio uhvaćen sa testovima u ruci ili novcem u koferčetu dobijenim njihovom prodajom. Za izradu testova bio je zadužen lanac institucija na čelu sa Ministarstvom prosvete, zatim Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji je testove napravio, “Službeni glasnik” koji ih je štampao, MUP koji ih je obezbeđivao, školske uprave i direktori škola koji su testove preuzimali.