– NEMAM ti ja neku boljku, osim starosti. Pomalo me izdaju noge, vid i sluh, ali pijem samo jedan lek, nešto, kažu, da me stomak ne muči… Lepo spavam i najviše volim krompire, sir i hleb…
Juče, na 100. rođendan, baka Milja Svičević, u prijepoljskom selu Milošev Do, na Jadovniku, ovako je pred rodbinom, gostima i novinarima opisala dane na prelasku u drugi životni vek, pominjući imena osmoro unučadi i sedmoro praunuka i zborila o dugovečnosti:
– I da znate i utuvite, a nemoj ništa da se čudite: ovolike godine sam doživela u radu i na belom mrsu – siru i kajmaku, ali i na suvom i sirovom mesu, od stoke sa pašnjaka Jadovnika, a ne na ovom što ga sad drže mesecima u zamrzivaču…
– Nije mi bilo, dodaje stogodišnjakinja, teško da ustanem u četiri-pet izjutra, da ceo dan provedem oko stoke i kućnih poslova ili u oranju, plaštenju, žetvi i trpanju sena… Sve sa mojim Jovanom – nije bilo nijedne grke reči, ni ružna pogleda, nego sve u slozi i ljubavi.
U vrletima Jadovnika, planine o kojoj ime sve govori, najstariju žiteljku mileševskog kraja znaju kao Milju Jovanovu. Oni najstariji pamte je kako planinom jezdi na konju sedlaniku, te da je poštovala praznike i postila kad je crveno slovo u kalendaru.
– Mesecima sam bila glava kuće: Jovan je odlazio sa “singericom” na samaru konja po selima Jadovnika, Zlatara i Limske doline, a meni ostavljao decu, kuću, stoku, novčanik… I sve sam stizala, da sredim letinu na ovoj prljuši, prodavala na pijaci stoku, ali je nikad nisam dala na veresiju. Kupila sam kruške i šljive, pekla rakiju… Iz moje kuće niko nije otišao, a da ga nisam počastila. Najbliže sam ispraćala sa flašom rakije i pršutom. Decu sam podizala na preslici i desnici ruci – pričala je juče Milja.
Baba Milja sa sinovima Petrom i Jezdom
Podsećajući da joj je otac Savo Čakarević, solunac, umro u 106. godini i da je u rodnoj Pravoševi, na Zlataru, ostala nepismena, Milja kaže da su se ona i Jovan celog veka trudili da deci omoguće da se školuju, pa su sagradili i kuću u Prijepolju, kako bi bili blizu škole.
ZDRAVLjE DOBRO
– Prošle godine smo je jedva ubedili da je povedemo kod doktora Bata u Prijepolje i gotovo svi rezultati su bili zadovoljavajući – pričaju Jezdo i Petar. – Majka se nikad nije žalila na umor i bolove, sve kućne i poljske poslove je obavljala i posle Jovanove smrti 2004. godine, sve do pre neku godinu. Sad je u kući pazi profesorica Zarfa Muzurović.
