Прву торту направила је за синов рођендан, а онда је све прерасло у љубав.
Њене торте фасцинирају изгледом, а оне који их пробају и укусом.
Сви материјали су јестиви. Некада делује јако чудно кад се види торта, па сад је или као челик, или као камен. Али, то је фондан, слатко тесто рађено на посебан начин, затим златни папир од двадесеттрокаратног злата, које златара прави за прехрану и пиринчани папир. То је оно што сви користе, само што ми користимо на другачји начин и то изгледа тако – каже Ана Марија Павловић.
Све вештине које има, сама је савладала.
Своје креативне снаге усмеравам да сазнам како је нешто урађено. Имам утисак кад би неко нешто рекао, моје креативне снаге би аутоматски стале. Овако и кад нешто не успем, ја нешто сазнам – додаје она.
За купце њених торти, који углавном долазе из Пријепоља и околних градова, увек има идеју како да њихово славље учини незаборавним.
Увек се трудимо да радимо оригиналне примерке и да свачија торта буде лична. Толико тога има различитог, да свако може да има своју личну торту. Наше муштерије некако прате трендове, а ми смо ту да идемо корак испред и да понудимо оно што се тренутно нуди у свету и код нас – прича нам Ана Марија о свом односу са муштеријама.
Инспирацију проналази свуда.
Док се није појавио интернет било је то мало теже, јер морала сам да тражим часописе да видим у ком смеру да идем. Сада је то већ много лакше. Инспирација је стварно свуда и није само у тортама. Торте су мањи део, колико има инспирације у другим областима.
Жеља јој је и да своје знање преноси другима. Сматра да је једино право знање оно које се несебично дели. За то користи друштвене мреже.
Имала сам неки концепт да се ради један модел торте. Међутим, сада сам замислила да та едукација буде потпуна. Важно ми је да неко после те обуке може сам да држи такву обуку и да зна потпуно исто као и ја.
Kонстантне похвале за њен рад су јој подсетник да љубав коју улаже у прављење торти није узалудна.
Највеће признање је кад су муштерије које поруче торту од нас задовољне и када оду одавде и кажу: “Свака вам част, све је било како треба”. Друштвене мреже, комплименти и лепе речи које ми упућују, или кад мој рад западне за око неком светском уметнику па ме запрати на Инстаграму, то је огромна сатисфакција. Све кад се то стави у целину, осетите у души да је то оно са чиме сте повезани и што вас чини срећним и испуњеним.
Баш као што води рачуна о сваком детаљу док прави торте, Ана Марија посебну пажњу посвећује свакој постављеној фотографији и видеу на друштвеним мрежама. Због тога, њено радно време никада није само осам сати, али истиче да када се ради оно што се воли, време је релативна ствар.
