UVOĐENjE nastave na bosanskom zakomplikovalo se do te mere da se čak govorka da bi moglo da bude i odloženo, bar u srednjim školama, za školsku 2014/15. godinu. Iako se Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) trudi da „na mišiće“ sav posao uradi do septembra, prosvetari u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici kažu da ni izbliza nisu spremni za nastavu na jeziku čije postojanje spore brojni lingvisti.
Problemi su počeli sa slabim odzivom đaka u pojedinim školama, a BNV je čak podiglo krivične prijave protiv zaposlenih u OŠ „Bratstvo“ u Novom Pazaru, jer su navodno odgovarali Bošnjake da uče na maternjem.
– Ništa od njihovih optužbi nije tačno – tvrdi za „Novosti“ Dejan Kulundžić, direktor ove škole. – Optužuju nas da smo navodno govorili roditeljima da će udžbenici na bosanskom biti skuplji, kao i da smo ih plašili kako deca neće moći da studiraju na srpskom. Istina je da se sva deca i njihovi roditelji slobodno izjašnjavaju.
Problem više u opštinama koje bi od septembra trebalo da uvedu bosanski u redovnu nastavu jeste i to što je Ministarstvo prosvete zaboravilo da u konkursu za upis u srednje škole razdvoji odeljenja na srpskom i na bosanskom. Za druge manjine unapred je predviđen broj odeljenja, pa se tačno zna koja škola i za koliko đaka će organizovati nastavu na mađarskom, rusinskom, slovačkom… A učenici u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju izjašnjavali su se tek pošto su upisali željene škole.
– To je napravilo veliku zbrku, jer je u najvećem broju odeljenja pola Bošnjaka i isto toliko Srba. Kada su deca počela da se izjašnjavaju, prosvetne vlasti shvatile su da je teško formirati odeljenja, da će nedostajati nastavnika i da će to biti dodatni trošak za državu – kažu nastavnici jedne srednje škole u Novom Pazaru. – Posebna priča su sertifikati za poznavanje jezika, koje izdaje BNV. Kako živimo u maloj sredini i svi se poznajemo, brzo se pročulo da je jedna od autorki udžbenika za bosanski jezik i književnost, inače profesorka srpskog po obrazovanju, prvo pisala udžbenik, pa tek posle dobila sertifikat o poznavanju jezika.
Predsednik BNV Esad Džudžević izjavio je nedavno da su rukopisi 33 udžbenika predati Ministarstvu prosvete na odobravanje. Za tri udžbenika – „Sehara slova“, „Svet oko nas“ i „Čitanka“ – tražili su da uđu u komplet besplatnih knjiga.
Prema rezultatima BNV o izjašnjavanju đaka, svega 12 srednjoškolaca u Prijepolju hoće časove na bosanskom. Nema objašnjenja kako će nastava za njih da bude organizovana i koliko će to da košta. U Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici interesovanje je daleko veće, pa će, izgleda, bar pola nastavnika srpskog morati da postanu i profesori bosanskog, a istoričari će morati da se preobrate u historičare! U srednjim školama sve tri opštine nešto više od
polovine đaka traže časove na bosanskom. U osnovnim školama, prema podacima BNV, bosanski bi da uče tri četvrtine učenika prvog i petog razreda.
Iako je uvođenje ove nastave vruća tema Raške oblasti, do školske uprave nisu stigli glasovi o bilo kakvim problemima.
– Nije bilo nikakvih primedbi oko konkursa ili upisa – kaže Žarko Milosavljević, načelnik Školske uprave Raškog okruga. – Jedini problem za koji smo čuli jeste veći broj vukovaca u medicinskoj školi, nego što je predviđeno konkursom da ih bude upisano.
On dodaje da ni od Ministarstva nisu stigle nikakve instrukcije o nastavni na bosanskom, koja će početi od septembra.
