Damping cene ugrozile Koridor 10

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email
Štampaj
Facebook
Email
WhatsApp

Beograd — Skupo e Koridor 10 kotati Srbiju a pitanje je hoe li se posao i zavriti, kae u intervjuu za Novu ekonomiju Ratomir Todorovi, generalni direktor GP Planum.

Desilo se upravo ono to su srpski graevinari i predvideli, na ta su godinama dravu upozoravali. Olako je dozvoljeno stranim kompanijama da istisnu domae neimare i obezbede poslove na najvanijem putnom pravcu, za koji se Srbija zaduila sa oko 1,2 milijarde evra.

Na svim tenderima po ceni ste bili drugi ili trei. Kako je mogue da kao domaa firma niste mogli da date povoljnije ponude od stranaca?

Odgovorno tvrdim da po tim cenama, koje su nudili prvoplasirani izvoai, auto-put ne moe da se izgradi. Cena sadri nekoliko bitnih elemenata, pre svega materijal, pogonsku energiju, radnu snagu i jo jedan faktor, koji pokriva reiju. Mi smo esto ili na tender sa nula reijom i nula amortizacijom za mehanizaciju i opet su stranci bili povoljniji, nekada i za 30 odsto. Nema logike. Cela pria se svodi na to da su eleli da dobiju posao, a da posle razliku do stvarne cene nadomeste odtetnim zahtevima. I to rade. Naa drava ak prihvata i bankarske garancije, za koje unapred zna da u sluaju potrebe nee moi da ih naplati. To se desilo sa Intermostom koji je ovde jedno vreme bio vrlo popularan, od te francuske firme nije mogao da se dobije posao. Pa kada im je drava pustila garanciju jer nisu zavrili posao na obilaznici oko Novog Sada, strana banka nije isplatila novac. Pravilo je da se garancija polae u banci u zemlji gde se izvode radovi. Mi tako radimo svuda u svetu, ali to pravilo u Srbiji ne vai. Evo, neka probaju da Grcima, koji rade na Koridoru 10, naplate garanciju, a za to postoji osnov, jer su probili rokove. Mi smo kao domai konzorcijum diskvalifikovani za izgradnju mosta kod Beke. I ta se desilo? Alpina je odradila posao, ali sada trai sto miliona evra, to je vie nego duplo od ponuene cene na tenderu.

ime to srpski neimari garantuju da nee podnositi odtetne zahteve?

Mi smo na posao na severnom kraku Koridora 10 odradili. Auto-put je puten u saobraaj. Radovi su se finansirali iz budeta, ali nam drava jo nije sve platila. I mi imamo zahtev i po prvostepenoj presudi Planumu se duguje oko 170 miliona dinara.

Ali, deonicu od Uba do Lajkovca u duini od samo 12,5 kilometara na Koridoru 11 gradite tri godine i jo niste zavrili auto-put?

Prvo smo imali problem zbog PZP Beograd, lanice Nibens grup“, koji je imao najvei udeo u konzorcijumu. Planum je onda preuzeo trasu, a Putevi Uice mostove. Krajem prole godine investitoru, Koridorima Srbije, istekao je ugovor sa nadzorom. Ni do danas nije sklopljen ugovor sa nekim preduzeem koje e obavljati nadzor. Ne mogu radovi da se izvode ako nadzora nema.

Hoete da kaete da je to gradilite „mrtvo“?

Radovi se izvode u manjem obimu. Koridori su, da bi prevazili problem nadzora, postavili po jednog svog oveka za mostove i trasu, pa oni tako tre tamo-ovamo. To je privremeno reenje, jer sve mora laboratorijski da se prima, potpisuje, ima tu mnogo procedura. To je jedan problem. Drugi je eksproprijacija, koja u srednjem delu trase jo nije zavrena za oko 600 metara. Vlasnik parcele jednostavno ne dozvoljava da se pone sa radovima.

Znai da postoji deo gde ni zemljani radovi nisu poeli?

Kada e to da se rei, ne zavisi od izvoaa radova. ak je i policija dolazila i nita. To se sudski reava. Mi bismo tu deonicu mogli da zavrimo do kraja godine, ali kako se u ovom trenutku praktino nita ne reava, pitanje je kada e taj auto-put biti puten u saobraaj. Jedan ovek koi ceo projekat. U tom poslu mi praktino kreditiramo dravu sa odloenim plaanjem na godinu dana. Trenutno nam drava duguje 450 miliona dinara. Deo je stigao na naplatu, a deo nije.

Onda to nije dug?

Jeste dug. Krajem prole godine Vlada Srbije je donela odluku da se pomogne graevinskim firmama. Iznos kojim smo kreditirali dravu trebalo je da nam se plati pre roka, tanije ne nama, nego bankama kod kojih smo se mi zaduili za taj projekat. To je izgledalo kao da se pomae graevinarima, a u stvari je to bila pomo bankama. Graevinarima se pomae, jer se oslobaamo kamate. Ali se u sutini ilo na to da se pomogne bankama, jer je plaeno i ono to je Nibens grupa dugovala. Banke su dobile svoj deo. Nama to nije plaeno, jer smo se mi zaduili kod banke u inostranstvu. A nije cilj da se plaa stranim bankama, tako da su praktino prema svim izvoaima izmirene obaveze, osim prema Planumu.

Kako je mogue da Koridori nisu reili pitanje nadzora? Kada je istekao ugovor?

Istekao je krajem prole godine. Nadzor kota, a novac u programu za ovu godinu verovatno nije bio obezbeen. Potrebno je da se sprovede i javna nabavka. Ne znam da li je raspisan tender. Isti problem imali smo i na petlji u Batajnici, gde je tek nedavno sklopljen ugovor sa firmom koja e raditi nadzor.

Kao podizvoai angaovani ste na deonici Koridora 11, od Ljiga do Preljine, gde je glavni izvoa azerbejdanski Azvirt. Kako tu napreduju radovi?

Taj projekat ide mnogo bolje od ostalih. Ali, ima i problema, jer drava nije zavrila eksproprijaciju. Pojedini vlasnici parcela se tue sa dravom i to ide sporo. Planum radi zemljane radove od sela Bojkovac do Preljine. Angaovani smo i na dva tunela i 14 mostova. Imamo problem kod dueg tunela „Brani“, jer za ulazni deo jo nisu reeni imovinsko-pravni odnosi, pa smo uli samo sa jedne strane.

Kolika je vrednost posla koji radite na tom delu Koridora 11?

Ugovor me obavezuje da ne iznosim cifre, ali re je o iznosu koji premauje 80 miliona evra. To je posao od tri godine.

Da li je konano reeno pitanje osvetljenja u tunelima „Lipak“ i „eleznik“ na obilaznici oko Beograda, gde je Planum izvodio radove?

Jeste, ali je posao poveren drugim izvoaima, poto se mi nismo javili na tender. Mi smo sve zavrili po ugovoru. Trebalo je samo da neko plati prikljuak za struju. Na otvaranju tunela bilo je svetla, ali je to bila naa gradilina struja. Kada smo je iskljuili, verovatno nije prolo puno vremena i lopovi su sve poskidali – kablove, svetiljke, kuita sa opremom… ak 15 finkcija je bilo u tim tunelima po evropskim standardima. teta je velika, onoliko koliko e se platiti novom izvoau da to odradi.

Graevinari su nezadovoljni poreskim zakonima, imate li i vi primedbe?

Propisi su neusklaeni i to je najvei problem. Radnik ima pravo na naknadu ako je odvojen od porodice, na smetaj, ishranu. Ako je iz Beograda, a radi na primer u aku na nekom naem gradilitu, onda se te stavke ne obraunavaju kao zarada zaposlenih, ve kao troak. Ali, ako je na radnik iz na primer Prijepolja, a angaovan je na obilaznici oko Beograda, onda se smetaj, dodatak i ishrana obraunavaju kao zarada zaposlenih, poto nam je firma registrovana u glavnom gradu. I na to moramo da platimo poreze i doprinose. Tako su nas pre dve godine „ojadili“, a alba ne odlae izvrenje.

Koju poziciju nai graevinari sada imaju na inotritu?

Nikakavu u odnosu na ono to je nekada bilo. I svakim danom pozicija je loija. Od nekada velikih graevinskih kompanija, osim Planuma, u inostranstvu rade jo samo Energoprojekt, Hidrotehnika hidroenergetika i Putevi Uice. I to je to. Problem srpskih graevinara su garancije. Veina stranih banaka u Srbiji nije u mogunosti da nam obezbedi garancije, jer je njihov osnivaki kapital deset miliona dolara. Banka prema jednom komitentu moe biti izloena svega 20 odsto, znai moe da nam da garanciju od dva miliona dolara, a nama za poslove koje radimo u inostranstvu treba minimum 20 miliona. Jedino reenje je da se drava ukljui u reavanje tog problema i da za poslove koje ugovorimo sa stranim zemljama ponudi dravne garancije.

Koliko su vredni radovi koje ete ove godine izvesti u zemlji i inostranstvu?

U inostranstvu oko 100 miliona i u zemlji oko 50 miliona evra. Planum ivi od Rusije, tamo radimo najvie i u poslednje dve decenije izgradili smo 15 aerodroma. Javili smo se na dva tendera za aerodrome i ekamo rezultate. U Rusiji je sve regulisano, ono to je u programu moe da se radi, ali da bi projekat bio u programu, finansijska konstrukcija mora da bude zatvorena. To nam daje sigurnost da e ugovoreni posao biti i plaen. U Rusiji ak vai pravilo da izvoa mora da se isplati u celosti da bi objekat mogao da bude tehniki primljen i predat. To u Srbiji moemo da sanjamo.

Kako napreduju projekti u Angoli?

Potpisali smo prole godine protokol o projektovanju i izvoenju, a ove godine i ugovore za izradu idejnog reenja, idejnih i glavnih projekata za vojnu bolnicu u Luandi, rekonstrukciju i proirenje avio-baze, koju smo gradili pre vie od 30 godina i za fabriku lekova sa distributivnim centrima. Sada radimo idejna reenja. Prva faza je desetak miliona dolara, a ukupno za projektovanje oko 35 miliona dolara. Tek kada zavrimo projekte ugovoramo izgradnju i to je posao od milijardu dolara u etiri godine. Posebno veliki problem sa Angolom imamo zbog radnih dozvola, dakle mora da se potpie sporazum o viznom reimu, kao i sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i o zatiti investicija.

Ministarstvo graevine je pokrenulo priu o angaovanju nae operative na poslovima u Iraku. Da li je Planum zainteresovan?

Radio sam u Iraku tri godine, vodio projekat od oko 50 miliona dolara. Dobro mi je poznato to trite. Za Irak me vezuju lepe uspomene iz vremena kada je bio u velikom usponu. U ovom trenutku oni sigurno imaju veliku potrebu za izgradnjom, imaju novac, ali moja procena je da jo nije vreme da se Planum tamo pojavi, iz bezbednosnih razloga. Nisam siguran da bih tamo mogao da boravim i radim, pa zato ne mogu da aljem ni svoje radnike dok se bezbednosna situacija ne popravi.

Katar nudi poslove od oko dve milijarde…

To je dobro, ali je pitanje moe li srpska operativa sve to da izvede. Planumu su interesantni samo aerodromi i putevi. U tim arapskim zemljama, poput Katara, Emirata, velika je konkurencija, svetski igrai su prisutni i imaju banke koje ih prate.

NE PROPUSTITE

MARKETING
MARKETING
Grad PrijepoljeGrad PrijepoljeGrad Prijepolje
MARKETING

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.

Podeli vest:

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

POVEZANE VESTI

Grad Prijepolje

Sajt Grad Prijepolje (www.gradprijepolje.com) je sa preko 4.300 (unikatnih) poseta na dnevnom nivou (32.000 pregleda dnevno) ubedljivo najposećeniji informativni internet portal u Prijepolju i okolini, postoji od 2004. godine i svojom uređivačkom politikom uživa veliki kredibilitet kod posetioca.

Istražite Prijepolje

Grad Prijepolje

Grad Prijepolje se nalazi u jugozapadnom delu Srbije na tromeđi Bosne...

Prijepolje kroz vrijeme

To je u stara vremena bio veliki šeher. Kad je Osvajač...

Istorija Prijepolja

Na prostoru Prijepolja postoje ostaci ljudskog stanovanja još iz praistorijskog oba...

Kulturno istorijski spomenici

Ibrahim – pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju. Prvi put...

Most sultana Mehmeda Fatiha

Prvi pomeni mosta na Limu datiraju kada i o Prijepolju, jer...

Kanjon Mileševke

Klisure reka Lima i Mileševke, koja se uliva u Lim kod...

Reka Lim

Reka Lim Prijepolje jedna od najlepših reka Srbije. Izvire iz Plavskog...

Sahat Kula

Sahat-kula u Prijepolju je izgrađena u 16. veku. Prepoznatljiva je kao...

Ibrahim – pašina džamija

Ibrahim-pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju, prvi put se pominje...

Manastir Mileševa

Manastir Mileševa je srpski srednjovekovni manastir. Nalazi se na šestom kilometru...

Sopotnica

Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na...

Kuća Jusufagića

Kuća Jusufagića predstavlja tipičnu begovsku kuću ovih prostora. Građena je na...

Park narodnih heroja

Park pored reke Mileševke u Vakufu, nazvan je Park narodnih heroja...

Rimska nekropola Kolovrat

Kolovrat je naselje i nekropola na ušću Seljašnice u Lim, kod...

Kompleks “Boško Buha”

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ se nalazi u selu Jabuka, kod Prijepolja...

Dešavanja u gradu

16 апр
Tue 18:00
Dom Kulture, Prijepolje

BABA JAGA – SINH

Prijepolje na društvenim mrežama

Grad Prijepolje

Poslovni vodič

MARKETING
Grad PrijepoljeGrad PrijepoljeGrad Prijepolje
MARKETING
×