Tumači za bosanski jezik blokiraju postupke u sudovima u Sandžaku
Autor: S. Novosel
Novi Pazar – – Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava iz Novog Pazara još 2011. godine pokrenuo je sudski postupak protiv revije „Sandžak“ i tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika i aktuelnog predsednika Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka (BDZS) Jahje Fahratovića zbog odbijanja da objave demanti. Ročište je više puta zakazivano i odlagano, jer je tužena strana zahtevala tumača za bosanski jezik.
Sudski proces još nije doveden do kraja, a na poslednjem ročištu, pre par meseci, „stavljen je u fazu mirovanja dok se ne obezbedi prevodilac za bosanski jezik“. Ova nevladina organizacija od tada ukazuje na činjenicu „da tuženi na taj način pokušavaju da na klasičan način izbegnu kaznu, jer zašto bi njihov advokat iz Prijepolja odluku o odlaganju ročišta potpisivao ćirilicom“.
Vlasnik privatne TV Jedinstvo Šerif Marukić za svoju televizijsku kuću traži novi prostor, jer na nekadašnji ne može da računa. Kada je pre dve i po godine došlo do raskola u BDZ, političkom stubu sistema koji predvodi muftija sandžački Muamer Zukorlić, Marukić je naprasno smenjen, a zaposleni su ostali bez posla. TV su zauzeli ljudi bliski Zukorliću. Pred sudom je poveden spor. Presuda je bila u Marukićevu korist, ali nije mogla da bude izvršena jer su predstavnici Zukorlićevog sistema zatražili da se sudska odluka prevede na bosanski jezik. I sada je sve blokirano.
Ovo su samo dva, od preko 40 postupaka, koji su blokirani u novopazarskim sudovima zbog nepostojanja tumača za bosanski jezik. Problem bi trebalo da bude uskoro rešen, jer je istekao konkurs za stalne sudske tumače za bosanski jezik u višim sudovima u Novom Pazaru i Užicu, koji je raspisalo Ministarstvo pravde. Ovi sudovi dobiće po tri stalna tumača za bosanski jezik.
Predsednik Višeg suda u Novom Pazaru Izet Suljović kaže da su pred tim sudom „zbog nepostojanja tumača za bosanski jezik odloženi pretresi u 30 krivičnih postupaka, a u 12 parničnih došlo je do zastoja“. On naglašava da „i pored zastoja“ nijedan predmet u ovdašnjem Višem sudu nije zastareo.
– Kako bismo suđenje doveli do kraja sudije i sudske službe su dokumenta umesto ćirilicom kucale latinicom – ističe Suljović i navodi primer da su u odlukama reči kao što su „rešenje“ i „primena“ koristili „rješenje“ i „primjena“.
Veoma interesantan je i podatak da u svim slučajevima gde je tražen prevodilac za bosanski jezik, stranke u postupku zastupaju advokati koji nisu iz Novog Pazara. Kad „zagusti“ na sudu, prevodioca sa srpskog na bosanski jezik traže i oni koji su fakultetske diplome stekli na univerzitetima u Srbiji. Tada baš ne razumeju srpski jezik.
Prema podacima Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) u višim sudovima u Novom Pazaru i Užicu blokirano je preko 280 predmeta. Potpredsednik BNV Esad Džudžo kaže da ne zna „da li je bilo zloupotreba u tim slučajevima, ali ovde se radi o zakonom zagarantovanom pravu stranke da joj se sudi na maternjem jeziku“. Pre više od godinu dana Džudžo je, tada kao predsednik BNV u tehničkom mandatu, od ministra pravde Nikole Selakovića zatražio da „Ministarstvo pravde raspiše konkurs za tumače za bosanski jezik kako bi se odblokirao veliki broj sudskih predmeta u Sandžaku“. On je srpskom ministru pravde preporučio „prevodioce koji su prevodili udžbenike iz opšteobrazovnih predmeta za nastavu na bosanskom jeziku, a kojima je BNV u skladu sa zakonom izdalo licence za obavljanje poslova prevodioca za bosanski jezik“.
Prošle godine pojavio se podatak da u Srbiji postoji samo jedan sudski tumač za bosanski jezik, koji živi u Novom Sadu. Reč je o dr Miloradu Bejatoviću, kojem je pre tri godine Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice izdao rešenje „stalni sudski prevodilac za bosanski jezik“. Bejatović je tada objasnio da jedno od rešenja Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima podrazumeva da sudija proceni da li stranke tražeći tumača namerno odugovlače kako bi postupak zastareo, ali i napomenuo da su razlike između dva jezika male.
Predsednik novopazarskog suda Suljović objašnjava da Bejatović ne može da bude „tumač za bosanski jezik u našim sudovima, „jer nema licencu Ministarstva pravde već Pokrajinskog sekretarijata za nacionalne zajednice Vojvodine“.
Bosanski jezik
Bosanski je jedan od 10 službenih jezika u Srbiji, kao maternji upotrebljava ga 140.000 stanovnika ove države i posle srpskog i mađarskog treća je jezička grupa.
