Aleksandar Dimitrijević je intrigantan umetnik koji od sitnih stvari iz svakodnevnog života koje obično bacamo, stvara svoje umetničke celine. Dimitrijević je prijepoljskoj publici predstavio kako izgledaju iz umetnikove vizure celine sačinjene od sitnih stvari koje su nam u jednom trenutku života bile veoma važne, razne zabeleške, papire na kojima su zapisivani rezultati pobeda u jambu, remiju ili pišpilu, a koje u drugom času odbacujemo kao nebitne. Da li ona „cvrljkanja“ ili „čvrljanja“ po papiru iz dokolice, dosade ili usamljenosti zaista mogu da kreiraju novi sadržaj koji nas definiše iako toga nismo svesni, iako tome ne pridajemo značaj?
– Ovi radovi su samo deo onoga što sam uradio u poslednje četiri godine, tokom kojih sam shvatio da je moj rad evoluirao i da ide u nekoliko različitih smerova i na taj način integriše različite medije kao što su slika, crtež, instalacija, fotografija, grafika i objekti, kroz koje se uspostavlja dijalog. Ideja je posredno bavljenje fundamentalnim odnosima u procesu nastanka umetničkog dela i pitanje može li dokolica i njeni produkti postati legitimni deo umetničke prakse koja postavlja u centar pažnje mnogobrojne fenomene trivijalnosti modernog življenja i međuljudskih odnosa, kaže Aleksandar Dimitrijević koji je kroz ovu samostalnu izložbu predstavio svoje stvaralaštvo sa tridesetak dela u akril i kombinovanoj tehnici, instalacijama i interaktivnim slikama.
Aleksandar Dimitrijević je učestvovao u prošlogodišnjem sazivu Umetničke kolonije „Mileševa“ i skrenuo na sebe pažnju etabliranih umetnika i likovne kritike, što je svakako rezultiralo izložbom u Holandiji, a iz Prijepolja odlazi u Minhen.
