Iako troši i do tri puta više energije u odnosu na zemlje EU, Srbija je postigla napredak u oblasti unapređenja energetske efikasnosti u javnim zgradama, a među lokalnim samoupravama koje su uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, švajcarske Vlade i Ministarstva rudarstva i energetike, ostvarila značajan napredak su Užice, Bajina Bašta i Priboj.
Dugoročna strategija i gotovo deceniju dugo nastojanje unapređenja energetske efikasnosti, Užice, Bajinu Baštu i Priboj, svrstavaju u lokalne zajednice koje su postigle iskorak u racionalnoj potrošnji energije, pre svega u javnim, ali i privatnim objektima.
NEPROPUSTITE
Kroz nekoliko realizovanih i projekata u toku, u Bajinoj Bašti i
Priboju se sistem grejanja sa fosilnih goriva, menja obnovljivim
energentima, a rekonstrukcijom i adaptacijom javnih objekata, pre svega
škola, energija efikasnije koristi.
“Postigli smo izuzetnu
toplotnu i zvučnu izolaciju škole. Evidentne su uštede u školi. Za sada
se iskazuje sa nekih 40 odsto”, kaže Dragan Resimić, direktor OŠ “Rajko
Pavićević”.
“Namera nam je da do kraja godine završimo Gimnaziju i
Tehničku srednju školu, vrtić i da do kraja godine imamo u rukama
projekat rekonstrukcije gradske toplane”, navodi Radomir Filipović,
predsednik opštine Bajina Bašta.
“Strateški cilj opštine Priboj je
da u potpunosti izbaci fosilna goriva iz grejanja javnih objekata, ali i
privatnih objekata, a moram da naglasim da smo ove godine iz budžeta
planirali 10 miliona dinara za privatne zgrade”, objašnjava Saša
Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj.
Sličan, projekat
sufinansiranja energetske efikasnosti domaćinstava, u Užicu postoji već
pet godina. Do sada je uloženo gotovo 40 miliona dinara u 420
privatnih objekata, dok je u Gradskoj toplani urađena konverziju u 8 od
12 kotlarnica, ali osim ulaganja, kako se ističe, treba raditi i na
promeni navika svih korisnika.
“Ono što trenutno očekujemo to je,
pre svega, na projektu Narodnog pozorišta gde će biti izvedene određene
mere energetskih sanacija, finansiran sredstvima EU, kroz program EU pro
i drugo što je aktuelno to je takođe program energetske efikasnosti
finansiran od švajcarske Vlade, a sprovodi se na objektima školskih i
predškolskih ustanova”, kaže Dunja Đenić,članica Gradskog veća zadužena
za oblast zaštite životne sredine.
“Nije dovoljno samo uložiti
novac u energetsku sanaciju objekata. Tu je potrebno da se promeni način
razmišljanja, potreban je domaćinski odnos prema tim objektima”, navodi
Svetlana Đokić, menadžer GIZ-a.
U sredinama u kojima se sprovode, osim značajnih ušteda, mere energetske efikasnosti, kako se pokazalo, indirektno doprinose lokalnom ekonomskom razvoju, smanjenju emisije štetnih gasova i očuvanju životne sredine.
Izvor: RTS Nadežda Gavrilović i PP Media
