Među 55 revizija koje će ove godine obaviti Državna revizorska institucija (DRI) naći će se po porvi put Bezbednosno informativna agencija čiji izveštaj bi trebalo da bude završen za mesec dana i Elektroprivreda Srbije čija revizija je takođe pri kraju.

Predsednik DRI Radoslav Sretenović izjavio je u Aranđelovcu, na radionici ove institucije pod pokroviteljstvom UNDP, da će uskoro uslediti raščišćavajući sastanci revizora i predstavnika ovih institucija, nakon čega će biti sastavlje i objavljen konačni izveštaj.

Radoslav Sretenović

Bez evidencije o državnim automobilima

“Imali smo na raspolaganju sve papire tokom revizije BIA, ali revizori su morali da rade u njihovim prostorijama, na njihovim računarima i pod prismotrom. Saradnja je bila korektna, sve što su revizori videli je državna tajna, pa će možda biti objavljen samo deo izveštaja koji se ne smatra tajnom”, rekao je Sretenović.

Naveo je da je u toku i izrada nacrta izveštaja o poslovanju Radio-televizije Srbije i PTT Srbija, kao i Kliničkog centra Vojvodine, Agencije za lekove i medicinska sredstva, Direkcije za imovinu i Republičkog geodetskog zavoda. Revizija je započela i u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Radi se i revizija budžeta opština Vrnjačke Banje, Ćuprije, Prijepolja, Čajetine, Smederevske Palanke, Vršca, Lebana i Obrenovca. Subjekti revizije su i javna preduzeća – Čištoća i Zelenilo u Subotici i Infostan iz Beograda.
Od ove godine DRI počinje i sa revizijom svrsishodnosti koja bi trebalo da pokaže ne samo da li se poslovalo po zakonu već i da li je poslovanje budžetskih korisnika bilo svrsishodno. Prvi projekat biće svrsishodnost upotrebe službenih vozila direktnih budžetskih korisnika.

Vrhovni revizor Svetlana Toma Anokić koja vodi ovaj sektor revizije saopštila je da je dostavljeno 82 zahteva direktnim budžetskim korisnicima sa pitanjima koliko vozila koristi određeni organ, koje marke, kada je nabavljeno i koja mu je nabavna, a koja sadašnja vrednost. Revizore zanima i koliko je automobil prešao od dana nabavke do kraja 2012. godine, koliko je prešao samo u 2012. godini, u čijem je vlasništvu vozilo, koji je pravni osnov za njegovo korišćenje, kao i prosečna potrošnja u 2012. godini. Podatke je dostavilo do sada 128 budžetskih korisnika, ali većina podataka nije bila ispravna, pa prema rečima Anokić, neki su i po šest puta dostavljali podatke. Nije teško izvući zaključak da ne postoji nikakva evidencija koliko državne institucije imaju automobila niti koliko to državu košta.

Ovaj projekat DRI radi u saradnji sa Holandijom i Velikom Britanijom, a trebalo bi da bude okončan do marta 2014. godine.

Nijedno pozitivno mišljenje

Najvažniji deo revizorskog izveštaja je mišljenje revizora koje može biti pozitivno, negativno, sa rezervom i uzdržano. Pozitivno mišljenje se daje kada je revizorima dostupna sva potrebna dokumentacija i kada nema većih nepravilnosti. Mišljenje sa rezervom se daje kada se ne može dati pozitivno, ali nema ni dovoljno neslaganja za negativno mišljenje. Negativno mišljenje se daje kada odstupanja imaju veliki materijalni uticaj na finansijske izveštaje. Retko revizori daju negativna mišljenja, ali nije tako retko uzdržavanje od mišljenja kada im subjekat ne dostavu svu potrebnu dokumentaciju pa ne mogu da donesu mišljenje.

Prema rečima Duška Pejovića, vrhovnog revizora za lokalnu samoupravu, vrlo je loš signal kada se revizor uzdrži od mišljenja. Kakvo je stanje u srpskim opštinama pokazuje podatak da je u 2012. godini od 21 revizije u 11 gradova i 10 opština, kod ocene finansijskog izveštavanja dato osam mišljenja sa rezervom a u 13 slučajeva su se uzdržali od mišljenja za bilans stanja i to pre svega zbog neiskazivanja značajne vrednosti imovine i obaveza. Čak od početka revizije opština u poslednje tri godine, nijedna od 59 revizija nije imala pozitivno mišljenje.

Najčešće nepravilnosti su vezane za nepostojanje interne kontrole niti interne revizije. Obaveze se često ne evidentiraju prema vremenu nastanka, već prema vremenu plaćanja ili se čak uopšte ni ne evidentiraju, pa dolazi do preuzimanja obaveza koje nisu predviđene budžetom. Upravo to je najčešći razlog podnošenja krivičnih prijava protiv predsednika opština ili gradonačelnika. Takođe, veliki problem lokalnih samouprava dolazi od strane države jer nije popisala svoju imovinu, tako da ni opštine ne mogu pravilno da izraze vrednost imovine u bilansima stanja.

Nisu samo nepravilnosti kod trošenja sredstava već i kod prikupljanja. Tako revizija često pokaže da su prihodi od lokalnih komunalnih taksi, naknada, zakupa javnog prostora potcenjeni ili čak zastareli, pa tako neko koristi prostor koji pripada opštini, ali uopšte ne plaća zakup, dok se sa druge strane opštine zadužuju kod banaka ili podižu neke druge takse da bi ostvarile prihod.

Jedan od načina kako lokalne vlasti uspevaju da rasipaju državni novac, čak po zakonu, su nerealno naduvani prihodi u budžetu za narednu godinu čime se stvara osnov za veće trošenje sredstava. Naravno, te pare opština ne može da prikupi i onda se pred kraj godine pravi rebalans.

Komercijalni revizori i sukob interesa

Poznata je priča da je jedna privatna, komercijalna revizorska kuća utvrdila da je jedno javno preduzeće imalo dobit od dve milijarde dinara na osnovu čega su isplaćene dividende, bonusi i povećanja plata, da bi državna revizorska institucija kasnije utvrdila da se radi o gubitku od sedam milijardi.

Kod rada privatnih revizorskih kuća postoji sukob interesa jer one treba da kontrolišu rad onoga ko ih unajmljuje i plaća. Ovo nije problem samo u Srbiji, već i u mnogo razvijenijim zemljama. Ovakve “usluge” komercijalnih revizora koriste lokalne samouprave, ali najviše javna preduzeća. Državni revizori su se nalazili i u situacijama da su ulazili u lokalne samouprave nakon komercijalne revizije i nailazili na velike propuste. U nekim slučajevima njihovi nalazi su toliko različiti da je rad komercijalnih revizorskih kuća doveden u pitanje…

Državna revizorska institucija do sada je podnela 462 prijave, od čega 382 prekršajne, 57 za privredni prestup i 23 krivične prijave. Od 33 pravosnažne presude, 31 je osuđujuća i dve oslobađajuće na šta je DRI uložio žalbe. U DRI se žale da nadležne institucije često sporo reaguju, nekada postupci traju po dve, tri godine i onda nastaju obustave postupka zbog zastarelosti.