Na njivi, polju, ili u voćnjaku dnevnicu je lane zaradilo najmanje 27.000 sezonaca. Toliko ih je prijavljeno zahvaljujući elektronskom sistemu. Radili su svi zajedno ukupno 850.000 dana, a u budžet je od poreza i doprinosa stiglo 2,2 miliona evra.

Pre reforme prijave sezonskih radnika u poljoprivredi, godišnje je zvanično na ovim poslovima bilo angažovano svega oko 3.500 radnika. Sličan sistem prijave uskoro bi mogao da zaživi u građevinarstvu, turizmu, kućnim poslovima ili među sakupljačima sekundarnih sirovina.

Prošla je puna godina kako poljoprivrednici ispomoć mogu da prijave
preko računara ili mobilne aplikacije, za svega nekoliko minuta.

– Inicijativa je krenula od poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice – objašnjava Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED. – Analizirali smo sisteme u Hrvatskoj i Mađarskoj i osmislili naš. Shvatili smo da od oko 50.000 ljudi koji rade sezonske poslove u poljoprivredi, svega ih je 3.500 bilo prijavljeno godišnje. Tako je bilo iz više razloga. Prijave radnike, a sutra padne kiša i oni ne rade. Ili, angažuju ih, a oni sutra odustanu od posla. Sada je jednostavnije, nema ugovora i jeftinije je. Potrebno je da unesu, preko portala sezonski radnici.gov.rs, jedinstveni matični broj radnika i broj dana rada. Na kraju meseca im u elektronsko sanduče stiže obračun koliko treba da plate na ime poreza i doprinosa.

Nameti na sezonskog radnika su 300 dinara dnevno. Za taj novac radnik
ima pokriveno penzijsko osiguranje, plaćen porez i zdravstveno
osiguranje u slučaju povrede na radu. Ne potpisuju se ugovori, a isplata
je na ruke.

– Angažovan je “Ipsos” da uradi anketu među
sezoncima – dodaje Jelena Bojović. – Pokazalo se da nekima nedostaje
bukvalno 15 ili 20 dana da ostvare pravo na penziju. Trenutno
analiziramo četiri sektora u kojima bi ovaj sistem prijave mogao da se
primeni. Reč je o turizmu, građevinarstvu, pomoći u kući i sakupljanju
sekundarnih sirovina. Ali, to bi se odnosilo samo na prijavu radnika
koji se angažuju na dan, dva. Ostali bi imala ugovore o radu.

Najviše je izgleda da sistem prijave zaživi za poslove pomoći u kući i to kada ne rade za jedno domaćinstvo, već svaki dan idu kod drugog.

REGISTAR

PRIJAVOM sezonskih radnika u poljoprivredi se istovremeno formira i registar ovakvih radnika. On već funkcioniše i u njemu su imena 27.000 dosad angažovanih. Na taj način poslodavci mogu lakše da dođu do potrebnih radnika.

Novosti

The post I država sad ima vajde od sezonaca: Elektronske prijave donele 2,2 miliona evra u budžet appeared first on PPmedia.