Истраживање се, између осталог, бавило испитивањем да ли млади имају поверења у кључне државне институције и појединце који их воде, да ли и на који начин партиципирају у друштвеним процесима и да ли препознају да држава адекватно и системски брине о њиховом положају.
Резултати истраживања су, очекивано, високо поражавајући. Наиме, установљено је да је степен поверења младих у институције државе Србије непорециво мали, те да млади не деле сентимент да се институције у свом редовном раду обраћају младима или да о њима активно брину. Тако је 79% испитаника става да нема свог представника у парламенту, а једнако толико сматра да нема свог аутентичног представника у Влади Србије. Примећен је и тренд да млади упадљиво персонализују институције, односно везују их за њихове лидере, па тако уколико високо вреднују рад одређеног појединца, по аутоматизму ће високо вредновати и рад институције у којој је запослен, без много критичког осврта на „де факто“ рад институције. Три четвртине младих у Србији сматра да се једино кроз политичке партије може утицати на доношење одлука.
Потписник ових редова је имао прилику да резултате истраживања прочита и пре него што су званично објављени и већ тада му је кроз главу пролетела мисао да би идентично истраживање ваљало спровести и на нивоу Пријепоља. Овакво што некима може деловати као не баш сасвим паметна идеја, с обзиром на просечну старост житеља Пријепоља од 42 године, па би, према томе, најлогичније било да испитујемо шта су то потребе и какав је положај најбројнијих. Ови млађи ће се већ свакако наћи у некој анкети испитивања потреба у Београду, Новом Саду, диљем Немачке или Шведске, бар према истраживању из августа ове године, према којем чак 71% младих планира да напусти место у коме живи (извор: Данас).
Премда нисам оптимистичан да би резултати оваквог истраживања у Пријепољу били много бољи, нисам склон веровању да би били и много гори. И супротно старом, добром и на овим нашим просторима дубоко укорењеном обичају да анонимно критикујемо и фаталистички наричемо над несрећним ситуацијама, имам утисак да би резултати оваквог једног истраживања могли да буду понајбоља полазна тачка за све, а понајвише за саме институције, да коначно осмисле програме и активности којима би приближили младима шта то заправо раде и на који чин млади могу да се укључе и учествују у пружању доприноса.
Док год не буде храбрости да избегнемо понављање грешака из претходних деценија, да нам простор за младе буде непристојно узурпиран, а институције претворене у експозитуре политичких партија, трајаће гласна бука између оних који такав поредак бране са једне, и оних који му се противе, са друге стране. Овакву буку моћи ће једино да надјача крчање сопствених стомака, што је песма која је поуздана претходница промене пребивалишта.
Самедин Ровчанин, в.д. председник Кровне организације младих Србије (КОМС)
Izvor: Forum Info Prijepolje